Портал:Црна Гора

С Википедије, слободне енциклопедије

Портал Црна Гора

Грб Црне Горе
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Застава Црне Горе

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Као Дукља, стекла је независност од Византије 1042. а под влашћу Војислављевића уздигнута је на степен краљевине, чији је први краљ био Михаило I Војислављевић. Наслиједио га је Константин Бодин, након чије смрти је престала да постоји краљевина. Током 12. вијека, Стефан Немања је освојио област која се након Војислављевића називала Зета и у саставу Немањића била је све до смрти цара Уроша нејаког, након чега је власт преузела династија Балшића. Територијом су касније владали српски деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, након чега је власт преузела династија Црнојевића. Године 1496. Зета је пала под власт Османског царства, гдје је имала посебан статус, али је народ изазивао разне буне одбијајући да прихвати османску власт. Године 1697. на власт је дошао Данило Петровић Његош, родоначелник династије Петровићи Његоши, чиме је почео период владавине цетињских митрополита. За вријеме владавине Данила I Петровић Његоша, Црна Гора је уздигнута на степен књажевине, а за вријеме Николе Петровић Његоша након што је побиједила османску војску у биткама код Вучјег дола и на Фундини, на Берлинском конгресу 1878. призната јој је независност.

Године 1905. донесен је први Устав, а 1910. Црна Гора је постала краљевина. Током Првог свјетског рата краљ Никола је побјегао у егзил 1916. а након завршетка рата, на Подгоричкој скупштини је донесено неколико одлука: збацивање краља Николе и династије Петровића Његоша у корист династије Карађорђевића, уједињење Црне Горе са Краљевином Србијом и исказивање подршке уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Првобитно је била у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је држава касније промијенила назив у Краљевина Југославија, а затим у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Након отцјепљења других држава током 1990-их, остала је у заједници са Србијом у Савезној Републици Југославији, која је касније промијенила назив у Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. постала је независна држава.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Изабрани чланак

Слика недеље

Свјетлопис иконостаса сербског православног храма Хрисовог Васкрсења у Подгорици.jpg


Иконостас, Саборна црква у Подгорици

Теме

Вијести

Биографија

Мило Ђукановић (Никшић, 15. фебруар 1962) црногорски је политичар, бивши предсједник Црне Горе и бивши предсједник Демократске партије социјалиста (ДПС), која је владала 30 година у Црној Гори. Претходно је обављао функцију премијера, министра одбране и народног посланика.

Био је комунистички омладинац и један од лидера социјалистичке Црне Горе од 1989. до 1991. године. У почетку свог политичког дјеловања био је близак савезник Слободана Милошевића током антибирократске револуције (1988–1989) и распада СФРЈ. Био је предсједник Владе Црне Горе током блокаде Дубровника (1991–1992), за коју се залагао и подржавао у разним говорима и изјавама. Касније се у 2000. извинио Хрватској због војних акција против Дубровника. Подржао је тадашњег предсједника Црне Горе Момира Булатовића у споразуму са Лордом Карингтоном, што је довело до референдума о независности Црне Горе 1992. на којима се 96,76% изашлих грађана изјаснило за останак у Југославији. Од 1996. је почео да се удаљава од Милошевића и федералне владе и напустио је српско-црногорски унионизам у корист црногорског етничког национализма, који је подразумијевао посебан црногорски идентитет и независну Црну Гору. То је довело до сукоба са Момиром Булатовићем и подјеле у ДПС-у. На предсједничким изборима 1997. тијесно је побједио Булатовића и постао нови предсједник. Успио је 1999. током НАТО бомбардовања СРЈ са државама на западу Европе да издејствује смањење бомбардовања на подручју Црне Горе. Касније је у Црној Гори замијенио Југословенски динар са њемачком марком због сукоба са Милошевићем око претјераног штампања динара. Залагао се за независност Црне Горе и био је један од покретача Референдума о независности 2006. Пред крај власти, током 2020. на партијском конгресу је најавио обрачун са Српском православном црквом и заложио се за нови ниво статуса неканонске Црногорске православне цркве, која је деведесетих регистрована у полицијској станици као невладина организација. Та одлука и Закон о слободи вјероисповјести довели су до масовних литија. блокада путева и других видова протеста у већини мјеста у Црној Гори.

Био је предсједник владе Црне Горе у четири мандата (1991—1993, 1993—1996, 1996—1998; 2003—2006; 2008—2010; 2012—2016), предсједник Црне Горе у два мандата (1998—2002; 2018—2023) и вршилац дужности министра унутрашњих послова 2006. године. Након што је претходни премијер Жељко Штурановић поднио оставку из здравствених разлога, предложен је за мандатара, а званично је поново изабран за премијера 29. фебруара 2008, иако се претходно повукао из политике. Након поновног повлачења из политике 2010. поново је изабран за премијера 2012. године, док је на предсједничким изборима одржаним 15. априла 2018. године, по други пут изабран за предсједника Црне Горе. Завршавање шестог мандата га, као и чињеница да је владао 30 година, чини најдужим премијером у црногорској историји по дужини вршења дужности и броју мандата. Он је једини бивши југословенски лидер који је остао потпуно на власти кроз цијеле 1990-е до 2020. Кандидовао се за трећи предсједнички мандат 2023. године, али је изгубио од Јакова Милатовића.

Да ли сте знали

Уредници

Помозите и Ви

Информације

Добри чланци

Остали портали на српској википедији