Жена је људско биће женског пола (тј. чији репродуктивни органи продукују женске полне ћелије). Ради продужења врсте жена (односно женка) ступа у полне односе са мушкарцем (односно са мужјаком). У погледу пола, жена може бити и особа чији се пол разликује од њеног родног идентитета или чије се полне карактеристике не подударају са типичним појмовима мушкарца или жене (интерсексуалност).
У српском језику термин жена је обично резервисана за одраслу особу, док се за дете или млађу особу (адолесцента) обично користи термин девојка или девојчица (у деминутиву). Такође, термин жена се користи и у значењу супруга.
Овај портал, осим великог броја појединачних биографија, обухвата и чланке о сексуалности, материнству, женском здрављу, феминистичком покрету, родној равноправности, образовању жена, женским студијама и другим важним и мање важним темама везаним за жену.
Као гимназијалка укључила се 1936. године у омладински револуционарни покрет и постала члан СКОЈ-а, а 1939. године је постала члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу. Јуна 1940. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду, где је студирала француски језик.
Непосредно пред почетак Другог светског рата, 1941. године постала је курир ПолитбироаЦК КПЈ. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд, у мају, а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у септембру 1941. године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар. У току рата се разболела од туберкулозе, па је у лето 1944. године отишла у СССР на лечење. По повратку у земљу живела је заједно са Титом у Румунској 15 и Белом двору, где је радила као његов лични секретар. Почетком 1946. године поново се разболела и извесно време се лечила на Голнику, у Словенији, где је и умрла. Сахрањена је по личној жељи у дворишту Белог двора. Даворјанка Пауновић се сматра једном од највећих љубави Јосипа Броза Тита, са којим је пуних пет година живела у ванбрачној заједници.
Постала је владарка после смрти свога оца, цара Карла VI, у октобру 1740. године. Отац јој је Прагматичком санкцијом из 1713. године омогућио да наслиједи његове територије које су се иначе могле наслијеђивати само по мушкој линији и од стране мушкараца. По његовој смрти Саксонија, Пруска, Баварска и Француска, које су Карлу VI обећале да ће подржати Марију Терезију при насљеђивању његових круна, повукле су своја обећања. Пруска је напала Аустрију, што је изазвало осам година дуг сукоб познат као Рат за аустријско насљеђе.
да феномен вирџина почетком 21. века још опстаје у Албанији, где још живи пар десетина жена које су одгојене као мушкарци и живе као мушкарци, како би надоместиле недостатак мушког потомка у породици?
да је због свог хуманитарног рада и помоћи коју је пружила правосланом становништву које је живело под влашћу Османлија Мис Ирбијева одликована је са више ордена српских и црногорских владара?
да је први женски часопис - Воспитател женскии, покренуо је Матија Бан, васпитач деце кнеза Александра Карађорђевића, 1847. године?
да је Виша женска школа, основана 1863. године, прва женска школа гимназијског ранга отворена у Србији уопште, чиме је почело средњошколско образовање девојака у Србији?
да је часопис Жена један од најзначајнијих часописа намењених српским женама у првим деценијам 20. века, покренула и уређивала Милица Томић, ћерка Светозара Милетића и жена Јаше Томића?
Феминизам је збир друштвених покрета и идеологија чији је циљ дефинисање, успостављање и брањење једнаких политичких, економских, културалних и социјалних права жена. Залаже се за ослобођење жена од насиља, сексизма и традиционалних женских улога (домаћице, супруге, мајке, сексуалног објекта) и за прихватање жене као целокупне личности. Покрет се такође бори за остварење економске и политичке равноправности жена. Посебно се бави указивањем на постојање опресије у свакодневици, њеном предочавању јавности и третману жртава. Идеја покрета је уједињење жена како би се превазишла дискриминација...више
Женска права представљају израз којим се описује правни, идеолошки, филозофски и политички концепт према коме свако људско биће женског пола самим чином рођења, без обзира на порекло или држављанство, стиче одређен број неотуђивих права. Представљају права која су гарантована женама и девојкама у многим друштвима широм света. У неким државама и друштвима, ова права су институционализована или подржана законом и локалим обичајима, док у неким она могу бити игнорисана или потиснута. Женска права се разликују од ширег концепта људских права, јер су жене кроз историју, а делом и данас, биле или лишене одређених права које уживају мушкарци, или имале специфична права која закони и обичаји не признају мушкарцима...више
.jpg)
