Митра Митровић-Ђилас, прва жена министар у Влади Србије
Жене у Србији су право гласа добиле тек 12. августа1945. године, одлуком Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије, у чијем се склопу налазила и тадашња Федерална Држава Србија налазила. Тада су, бар формално, изједначене са мушкарцима. Право да учествују у политичком животу много раније су имале српске жене на територијама у саставу Аустроугарске. Тако је новембра 1918. године у раду Велике народне скупштине у Новом Саду, која је одлучивала о припајању Баната, Бачке и БарањеКраљевини Србији, учествовало чак шест жена посланица. По припајању оне су то право изгубиле, јер према тадашњим законима, који су важили у Краљевини Србији, положај удате жене био је исти као и положај малолетних или умно поремећених лица. Било им је забрањено чак и учешће у рату. Упркос оваквом положају многе Српкиње оставиле су неизбрисив траг у српској, али и светској историји, као и у многим областима јавног живота...
Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.
Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Након окупације Југославије, 1941. године вратила се у Шабац, где је радила на организовању омладине и припремама оружаног устанка. Након формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, радила је политички са женама Подриња. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред.
Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак. За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.
Рељеф у мермеру који приказује мотив из легенде о жени узиданој у темеље тврђаве у Скадру. У нашој народној поезији то је лик младе Гојковице из епа Зидање Скадра
Олга Илић, прва позната Српкиња која се сликала обнажена
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
