Transkripcija

Za druge upotrebe, pogledajte Transkripcija (višeznačna odrednica).

Transkripcija u lingvistici predstavlja prenošenje zvukova iz jednog jezika u drugi pisanim simbolima. Promena sistema zapisa je preslovljavanje. To je u stvari prilagođeno pisanje izraza stranih jeziku u koji se transkribuje. U savremenoj lingvistici, razlikuju se dva načina transkripcije — glasovna i pravopisna. Glasovna predstavlja prenos glasovima jezika u koji se transkribuje najsličnijim onima u jeziku iz koga se transkribuje. Pravopisna predstavlja prenos prema prethodno određenim transkripcionim pravilima i najvećim delom je zasnovana na prvoj.

Istorija

U pisanju tuđih vlastitih imena i izraza u standardnom srpskom jeziku primenjuju se dva postupka — prilagođeno (primenjivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenjivo samo u latinici). Iako su u današnjoj normi oba postupka primenjiva, pa čak i izvorno pisanje produkata popularne kulture (nazivi muzičkih grupa, pesama, filmova) u ćirilici, u prošlosti to nije bio slučaj.

Smišljajući prvo pismo za slovenske jezike (glagoljicu oko 863), Ćirilo i Metodije su pritom prilagođeno pisali grčka imena (preteča pravopisne transkripcije). Sem što u glagoljici ne postoje ekvivalenti slova teta, psi i ksi, oni su stvorili praksu deklinacionog prolagođavanja klasičnih naziva. Tako, na primer, oni za Slovene nisu bili Kirilos i Metodios (prema grč. Κύριλλος και Μεθόδιος), već Ćiril i Metodij (za južne), odnosno Kiril i Mefodij (za ostale).

Ipak, stvaranjem ćirilice došlo je i do uvođenja oblika u kome su grčke grafije doslovno prenošene. Tako su i oni postali stsl. Кѷриллъ и Меѳодїикôд: chu је напређен у кôд: cu (sa ćiriličkima ižicom i fitom, ekvivalentima grčkog ipsilon i teta, odnosno slovenskih i i t/f). Stari pisari su ovaj grafemski prenos dosta primenjivali, ali nije bio stran ni fonetski zapis. Ipak, svi su pratili Ćirilovo načelo u vezi sa nastavcima. Štošta, ono je kasnije prošireno, pa otuda i oblici Ćirilo i Metodije.

Stvaranjem nacionalnih ćirilica, nestala je mogućnost doslovnog pisanja imena iz grčkog i slovenskih ćiriličkih jezika. Time je prilagođeno pisanje postalo opšte pravilo ćiriličkih pravopisa. U latiničkim pravopisima, naprotiv, dominantno je izvorno pisanje imena iz drugih jezika koji koriste isto pismo. U srpskoj dvoazbučnoj praksi, prilagođavanje je široko rasprostranjeno i u latinici, dok je navod izvornog naziva u zagradi, podbeleškama (fusnotama) ili indeksima uvek otvorena mogućnost. Ako se autor iz nekog razloga odluči za izvorno zapisivanje i u ćiriličkom tekstu, i to je pravopisno korektno.

Vrste prenosa

Glavni članci: glasovna transkripcija i pravopisna transkripcija

U standardne šeme transkripcije za lingvističke potrebe spada Međunarodni fonetski alfabet (MFA, IPA) i njegov ASCII ekvivalent Fonetski alfabet metoda procene govora (SAMPA). Oni služe u svrhu glasovne (fonetske) transkripcije, kojom se nastoji zapisivanje naziva simbolima ciljnog jezika sa najsličnijom glasovnom vrednošću. Primer za to jeste reč ital. pizza. Glasovna transkripcija ovde zanemaruje izvorni zapis, te se u potpunosti oslanja na izgovor reči — /pitsa/. Svi glasovi su prisutni u srpskom jeziku, pa je konačan zapis pica — p /p/, i /i/, c /ts/, a /a/.

U slučaju da se u stranoj reči nalaze glasovi neprisutni u srpskom, uzima se najbliži ekvivalent. Primer bi bila Kineskinja Cisi (kin: 慈禧, Cíxǐ), glasovno predstavljena kao /tsʰiɕi/. U njenom imenu javlja se bezvučni meki frikativ /ɕ/. Kako taj glas ne postoji u srpskom jeziku, trebalo bi uzeti njemu najsličniji, dakle /ʃ/ (dotični nesrpski glas može biti i /ʃʲ/).

Da transkripcija ipak nije Ciši, već Cisi, određuje pravopis. Takva transkripcija, bez obzira na to da li se poklapa sa fonetskom ili ne, naziva se pravopisnom (ortografskom). Pravopis jezika u koji se transkribuje sadrži tačno određena pravila, tj. uputstva kako transkribovati određene glasove. U većini slučajeva, pravopisna transkripcija, za razliku od fonetske, nije u potpunosti bazirana na izgovoru, već u potpunosti ili delimično na pismu. Na primer, u Pravopisu srpskoga jezika iz 2010. godine piše da se nemačko ch prenosi kao h, a francusko kao š, bez preteranog pominjanja fonetskog zapisa.

Nepravilnosti

Pravipisno određivanje prenosa reči ponekad se razlikuje u odnosu na fonetski prenos, iako izmenjeni glas postoji u srpskom jeziku. Takve nepravilnosti često su nastale kroz istoriju ili na neki drugi dugotrajan način. Primer za to bilo bi prenošenje ruskog slova č sa izgovorom /t͡ɕ/ prema pismu, iako je taj glas u potpunosti ostvaren čitanjem srpskog slova ć. Drugi primer je i transkripcija japanskog jezika, čije se /dz/ prenosi kao z umesto dz, /tɕ/ kao č umesto ć, a /dʑ/ i /ʑ/ kao dž umesto đ i ž.

Izuzeci pri transkripciji, koji se predstavljaju kao ukorenjene reči, postoje. Primeri jesu neformalni pozdrav ćao i američki proizvođač automobila Ševrolet. Prema pravilima transkripcije sa italijanskog jezika, zasnovanog na izgovoru /tʃaːo/, potpuni prenos bio bi čao. Kako je ocenjeno da je ćao /tɕao/ transkripcija koja se uveliko koristi, ona je označena kao izuzetak. Isti slučaj je i sa Ševroletom /ʃevrolet/, koji bi po pravilima, ali i prema francuskom izgovoru /ʃɛvʁole/, trebalo da bude Ševrole /ʃevrole/.

Međujezički primer

U ovoj tabeli nalazi se primer glasovne transkripcije imena bivšeg ruskog predsednika poznatog na srpskom kao Boris Jeljcin, sa prihvaćenim hibridnim formama u različitim jezicima. Ime Boris nije samo transkripcija, već dodatno i preslovljavanje.

Ruski jezik	Борис Николаевич Ельцин
Translit. ISO 9	Boris Nikolaevič Elʹcin
Školska translit.	Boris Nikolaevič Elʼcin
MFA transkripcija	[bɐˈɾʲis nʲɪkɐˈɫajɪvʲɪt͡ɕ ˈjelʲʦɨn]
Srpski jezik	Борис Николајевич Јељцин
Engleski jezik	Boris Nikolayevich Yeltsin
Francuski jezik	Boris Nikolaïevitch Ieltsine
Nemački jezik	Boris Nikolajewitsch Jelzin
Poljski jezik	Borys Nikołajewicz Jelcyn
Grčki jezik	Μπορίς Νικολάγιεβιτς Γιέλτσιν
Arapski jezik	بوريس نيكولايفيتش يلتسين
Kineski jezik	鮑里斯·尼古拉耶維奇·葉利欽
Japanski jezik	ボリス・ニコラエヴィチ・エリツィン
Korejski jezik	보리스 니콜라예비치 옐친
Gruzijski jezik	ბორის ნიქოლაევიჩ ელცინი
Jermenski jezik	Բորիս նիկոլաեվիչ Ելցին
Hindi indijski	बोरिस निकोलयविच येल्तसिन

Literatura

• Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (transkripcija)”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 171. ISBN 978-86-7946-079-0.