Јенопоље

Координате: 46° 26′ 00″ С; 21° 50′ 00″ И / 46.433333° С; 21.833333° И / 46.433333; 21.833333
С Википедије, слободне енциклопедије
Јенопоље
Ineu
Јенопољска тврђава
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругАрад
ОпштинаИнеу
Становништво
Становништво‍
 — 2011.9.260[1][2]
Географске карактеристике
Координате46° 26′ 00″ С; 21° 50′ 00″ И / 46.433333° С; 21.833333° И / 46.433333; 21.833333
Јенопоље на карти Румуније
Јенопоље
Јенопоље
Јенопоље на карти Румуније
Веб-сајт
https://ineu-bh.ro

Јенопоље, односно Јеново или Јенова (рум. Ineu, мађ. Borosjenő) град је у западном делу Румуније, у историјској покрајини Кришана, у округу Арад. По попису из 2002. године у граду је живело 10.216 становника.[3]

Назив[уреди | уреди извор]

Поред назива Јеново или Јенова, град је у српском језику добио и назив Јенопоље, који је настао сажимањем назива за Јеновско поље (област око града), а временом је поред функције хоронима (обласног назива) добио и функцију астионима (назив за град), услед чега су називи Јеново/Јенова и Јенопоље временом постали синоними, док је назив Јеновско поље и даље задржао своје хоронимско (обласно) значење.[4]

Настојећи да успон града повеже са српским деспотом Јованом Бранковићем (умро 1502. године), потоњи хроничар и претендент Ђорђе Бранковић (умро 1711. године) је у својим политичким и историографским списима потенцирао облик Joanopolis (Јованов град), иако за такву етимолошку конструкцију није постојала основа у историјској стварности.[5]

Географија[уреди | уреди извор]

Јенопоље се налази на обали реке Бели Кереш, у западном делу историјске покрајине Кришане, 57 километра североисточно од Арада. Град је смештен на источном ободу Панонске низије, у подножју планине Бихор која се издиже источно од града. Надморска висина места је око 115 метара.

Историја[уреди | уреди извор]

Јенопољска тврђава у 17. веку

Град се помиње већ у 13. веку, а током раздобља угарске власти припадао је старој Зарандској жупанији, која је обухватала све области у сливу Белог Криша. Током 16. века, град је са својом облашћу постао поприште честих сукоба Османског царстава са Краљевином Угарском и Кнежевином Трансилванијом. Током Бечког рата (1683-1699), хабзбуршко-османска граница је померена даље према југу, на реку Мориш. Административном реформом из 1744. године, град је издвојен из састава Зарандске жупаније и прикључен суседној Арадској жупанији. Након распада Аустроугарске (1918), град је припао Краљевни Румунији.[6]

Становништво[уреди | уреди извор]

Румуни су претежно становништво Јенопоља (85,6%), затим Мађари (8,4%) и Роми (5,1%). У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1977.1992.2002.2011.
10.25910.91510.4169.260

Срби у Јенопољу[уреди | уреди извор]

Јенопоље је имало значајну улогу у историји српског народа на кришанским и поморишким просторима.[7] Срби насељеници у Јенопољу су добили привилегије још 1440. године. Ту су за време краља Албрехта 1439. године били већинско становништво. Јенопоље је важно за историју Срба, као једно од седишта Срба у 17. веку, када су овде столовали Бранковићи. Ту је рођен и гроф Ђорђе Бранковић 1645. године[8], млађи брат Симеон потоњи митрополит Саве II, (1656) који се бавио у Ердељу. Уместо Саве у Јенопољу[9] је тада био један протопоп, надлежан за црквене ствари, од свих веома поштован. Њега је наследио синовац Лонгин Коренић Бранковић - Симеон Бранковић. Симеона су касније у ердељском граду Београду изабрали за Архиепископа, и он се тамо преместио. Потврдио га је ердељски кнез Ђорђе II Ракоци 1656. године. Он је постао на Крстовдан 1656. године у Трговишту епископ Сава.[10]

После пропасти Банатског устанка 1594. године Срби су у масама кренули ка средишту Угарске. Признали су кнеза Жигмунда Баторија за свог краља и затражили његову заштиту. До сеобе је дошло јер им Батори није помогао у борби са Турцима у Банату. Склањајући се од освете Турака, део њих је нашао ново уточиште код староседелаца Срба у Јенопољу изнад Арада, а остали су продужили ка Ердељу. У Јенопољу је био тада православни епископ Матеј,[10] којег је наследио Сава. Матеј је први поставио столицу и Јенопољу, те је он први архиепископ и митрополит Јенопољски.[11]

Почевши од 1690. године ту је столовао епископ Исаија Ђаковић (умро 1708. године), који је владичанску столицу почетком 18. века пренео у Арад. Иако је то владичанство по свом новом седишту постало познато као Арадска епархија, њени архијереји су у својим проширеним насловима и даље наставили да се називају и епископима јенопољским.[12][13]

Ту су почетком 18. века живели Срби граничари. Пописани су 1703. године: 7 официра, 25 коњаника и 50 пешака.[14] Милитарски шанац "Јено" укинут је 1746. године, а то је довело до одсељавања Срба граничара у Русију.[15]

Меленачки велепоседници Бибићи, имали су племићки предикат "от Јенопоља".[16]

Године 1846. место "Борош-Јено" има статус градића, у којем живи 1111 становника. Ту се налази православна црква Св. Арханђела Михајла и Гаврила, при којој служе три свештеника. Били су то пароси, поп Грегор Лукачик, поп Антоније Дан и Георгије Иштин. Месној парохији припада као филијала сеоце "Анталхаза" са својих 81 житељем. Најстарије црквене православне матице су оне венчаних из 1779. године. У народној основној школи 1846/1847. године има 37 ђака, под учитељем Николом Трифоном.[17]

Почетком 20. века Арадска епископија је имала и протопрезвират Борош Јене (Јенопоље) са 26 парохија и 16 парохијских филијала.[18]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 05. 08. 2013. 
  3. ^ Comuna Ineu: Official Website
  4. ^ Руварац 1896, стр. 7.
  5. ^ Бранковић 1994, стр. 48-49.
  6. ^ Ивић 1914.
  7. ^ [Projekat Rastko] Ljubivoje Cerovic: Srbi u Ukrajini, Приступљено 28. 3. 2013.
  8. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  9. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870.
  10. ^ а б "Српски сион", Карловци 1905. године
  11. ^ "Српски сион", Карловци 1905.
  12. ^ Гавриловић 2006, стр. 7-35.
  13. ^ Шулетић 2022, стр. 87-103.
  14. ^ "SÂRBII – IMIGRANŢI ŞI EMIGRANŢI ÎN COMITATUL ARAD ÎN SECOLUL AL XVIII-LEA",
  15. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  16. ^ "Мале новине", Београд 1890. године
  17. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  18. ^ "Српски сион", Карловци 1904. године

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јенопоље на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за насеља у Румунији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јенопоље&oldid=27788380”