Адријен Нијоншути

С Википедије, слободне енциклопедије
Адријен Нијоншути
Нијоншути на трци четири дана Данкерка 2014. године
Лични подаци
Пуно имеАдријен Нијоншути
НадимакManconsho[1]
Датум рођења(1987-01-02)2. јануар 1987. (37 год.)[2]
Мјесто рођењаРуамагана, Руанда
ДржављанствоРуанда
Висина1,75 m[3]
Маса68 kg[3]
Тимске информације
Тренутни тим
завршио каријеру
Дисциплинадрумски, брдски
Улогавозач, спортски директор
Тип возачабрдаш
Професионална каријера
2007—2008Тим Руанда
2009—2017МТН сајклинг[4]
2018индивидуално
Менаџерска каријера
2020—2021Бициклистичка академија Скол[5]
Успјеси
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)		 3 (2010, 2011, 2012)
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 2 (2016, 2017)
Друге трке
Тур оф Руанда 1 (2008)
Ажурирано: 19. фебруар 2023.

Адријен Нијоншути (франц. Adrien Niyonshuti; 2. јануар 1987) бивши је руандски професионални бициклиста у периоду од 2007. до 2018. године, који тренутно ради као селектор репрезентације Бенина. Три пута је освојио национално првенство у друмској вожњи и два пута у вожњи на хронометар. Возио је за тим Дименжен дата од 2009. до 2018. године, када је завршио каријеру, док је 2020. почео да ради као спортски директор у својој академији Скол која је добила статус континенталног тима.[6] Тим је расформиран на крају 2021. а на крају 2022. угасио је академију. Године 2023. именован је за селектора репрезентације Бенина, како би је припремио за Свјетско друмско првенство 2025. које се одржава у Кигалију, главном граду Руанде.

У Геноциду у Руанди 1994. године, убијено је шесторо његове браће.[1] Први бицикл му је поклонио ујак кад је био у тинејџерским годинама, а 2006. године запазио га је Џонатан Бојер, бивши професионални бициклиста, на класику Вуден.[7]

Каријера[уреди | уреди извор]

Нијоншути на Олимпијским играма 2012. у дисциплини крос кантри.

Рођен је у Руамагани, у Источној покрајини Руанде, а бициклизмом је почео да се бави са 16 година.[2] Бојер, који је био први Американац који је возио на Тур де Франсу,[8] радио је у Руанди на пројекту увоза теретних бицикала за узгајиваче кафе. Он је такође преузео улогу тренера за национални бициклистички тим Руанде, а након што је примијетио Нијоншутија на првом издању класика Вуден, позвао га је да се придружи тиму.[9] Остваривао је добре резултате на локалним тркама по Африци, а на трци Тур оф Руанда пет година заредом је завршио у првих десет и побиједио је 2008.[10]

Године 2008. присуствовао је тренинг кампу Афричког континенталног центра у Јужноафричкој Републици, гдје му је понудио уговор Даглас Рајдер, спортски директор континенталног тима МТН сајклинг.[1][9] Своју прву трку у Европи возио је у августу 2009. на Туру Ирске, поставши први бициклиста из Руанде који је возио неку професионалну трку у Европи.[9] Квалификовао се за Олимпијске игре 2012. у Лондону, у дисциплини крос кантри у оквиру брдског бициклизма.[11] На церемонији отварања Игара, носио је заставу своје земље.[12]

Учествовао је и на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, гдје је поново носио заставу на церемонији отварања.[13] Возио је друмску трку али је није завршио.[14] Године 2017. био му је циљ да дебитује на гранд тур тркама и да буде први бициклиста из Руанде који ће возити Тур де Франс, Ђиро д’Италију и Вуелта а Еспању,[15] након што је тим 2016. добио UCI ворлд тур лиценцу.[16] Није возио ниједну гранд тур трку, а на крају сезоне тим није хтио да продужи уговор са њим јер су морали да смање број возача, због чега је тражио други тим како би наставио професионално да се такмичи.[17] Такмичио се као индивидуални возач на неколико трка у Африци током 2018. године, након чега је завршио каријеру у 31. години.[18]

Након завршетка каријере[уреди | уреди извор]

Послије Олимпијских игара у Лондону 2012. године, истакао је да је осјетио жељу да понуди шансу бициклистима у својој земљи да искусе спорт, да улије наду и пренесе његове позитивне вриједности будућим генерацијама и први пут се појавила идеја о оснивању бициклистичке академије.[19] Прва локација коју је одабрао био је његов родни град Руамагана, а уз подршку тима Африка рејсинг и фондације Дизање из пепела, академија је званично покренута у августу 2013.[20] У децембру 2019. године, договорио је сарадњу са компанијом SKOL Brewery Ltd и креиран је континентални бициклистички тим Скол Адријен Нијоншути академија, који је почео да се такмичи 2020. године.[21] У тиму су возили само бициклисти из Руанде и 2020.[22] и 2021.[23] а на крају сезоне 2021. тим је угашен због несугласица, а Скол је одлучио да оформи сопствени тим.[21] Академија је наставила да ради самостално до 31. децембра 2022. године, а из ње су двојица возача потписали професионалне уговоре са тимом Амани у дисциплини гравел, по шљунку, док је његов рођак Ерик Мухоза потписао уговор за Тим Бајкид за сезону 2023.[24] Крајем 2022. године, затворио је академију да би се фокусирао на свој рад на развоју афричких бициклиста у Европи и као консултант за национални бициклистички тим Бенина, а радио је и као спортски директор тима Бенин на Тур ди Бенин трци 2022. године.

Дана 14. јула 2022. године, позван је од стране добротворне организације Qhubeka Charity да учествује у промотивном догађају на Тур де Франсу, приликом којег је требало да се попне на познати успон Алп д’Иез на једном од бицикала организације са једном брзином.[25] Он је током већег дијела професионалне каријере возио за тим који се звао МТН—кубека и Дименжен дата, а који је спонзорисала организација Qhubeka и такође је учествовао у неколико добротворних акција, када су дијелили бицикла дјеци у Африци.[26]

Успон је извезао за сат и 36 минута, а на циљу су га чекали припадници међународних медија. Након интервјуа са водећим новинарима телевизијских, радио и штампаних медија, објављено је неколико чланака.[27][28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Adrien Niyonshuti”. teamrwanda.org. Архивирано из оригинала 27. 9. 2009. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  2. ^ а б „Adrien Niyonshuti Biography”. africatopsports.com. 24. 3. 2013. Приступљено 19. 2. 2023. 
  3. ^ а б „Adrien Niyonshuti”. eurosport.com. Приступљено 19. 2. 2023. 
  4. ^ „MTN Qhubeka (MTN) – RSA”. UCI Continental Circuits. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 6. 1. 2014. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  5. ^ „Skol Adrien Cycling Academy”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 2. 5. 2020. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  6. ^ „Skol Adrien Cycling Academy”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 26. 2. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  7. ^ „Lunchtime With Clive Owen and Adrien Niyonshuti”. Best of Theatre. Приступљено 19. 2. 2023. 
  8. ^ „The Untold Story: America’s first Tour de France team”. pelotonmagazine.com. 22. 6. 2021. Архивирано из оригинала 19. 02. 2023. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  9. ^ а б в Delany, Ben. „Rwandan rider Niyonshuti faces a new future at the Tour of Ireland”. velonews.com. Архивирано из оригинала 28. 8. 2009. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  10. ^ „Niyonshuti bags Frw 0.7m”. The New Times. 2008. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  11. ^ „Genocide survivor Niyonshuti to make Olympic debut”. The Times of India. Приступљено 19. 2. 2023. 
  12. ^ „Glasgow 2014 - Adrien Niyonshuti Profile”. g2014results.thecgf.com. Архивирано из оригинала 19. 02. 2023. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  13. ^ „The Flagbearers for the Rio 2016 Opening Ceremony”. 16. 8. 2016. Приступљено 19. 2. 2023. 
  14. ^ „Rio 2016”. Rio 2016. Архивирано из оригинала 26. 8. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  15. ^ „Grand Tour ambitions for Adrien Niyonshuti in 2017”. 17. 3. 2017. Приступљено 19. 2. 2023. 
  16. ^ Stokes, Shane (25. 11. 2015). „Mtn-qhubeka/team Dimension Data awarded Worldtour licence for 2016”. cyclingtips.com. Архивирано из оригинала 19. 02. 2023. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  17. ^ „Rwandan rider Niyonshuti hunting for 2018 contract”. velonews.com. Приступљено 19. 2. 2023. 
  18. ^ „Adrien Niyonshuti”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 2. 2023. 
  19. ^ „The Adrien Niyonshuti Cycling Academy”. Архивирано из оригинала 7. 1. 2014. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  20. ^ Ginsberg, Nina (22. 9. 2019). „The Adrien Niyonshuti Cycling Academy”. bicyclescreatechange.com. Приступљено 19. 2. 2023. 
  21. ^ а б „SKOL Frustrates Adrien Niyonshuti Cycling Academy”. taarifa.rw. 17. 11. 2021. Архивирано из оригинала 19. 02. 2023. г. Приступљено 19. 2. 2023. 
  22. ^ „SKOL Adrien Niyonshuti Academy (CT) 2020”. procyclingstats.com. 17. 11. 2021. Приступљено 19. 2. 2023. 
  23. ^ „SKOL Adrien Niyonshuti Academy (CT) 2021”. procyclingstats.com. 17. 11. 2021. Приступљено 19. 2. 2023. 
  24. ^ „Eric Muhoza - The young talent from Rwanda”. bikeaid.de. 11. 1. 2023. Приступљено 19. 2. 2023. 
  25. ^ Ford, Jeremy (13. 7. 2022). „Rwandan multiple Olympian, Adrien Niyonshuti, fulfills dream to take part in the Tour de France”. teamafricarising.org. Приступљено 19. 2. 2023. 
  26. ^ „Rwanda: Niyonshuti Charity Donates Bicycles to School Children”. allafrica.com. 2. 4. 2014. Приступљено 19. 2. 2023. 
  27. ^ „One gear and a dream: Rwandan ex-pro conquers Alpe d'Huez on Qhubeka bike”. cyclingtips.com. 14. 7. 2022. Приступљено 19. 2. 2023. 
  28. ^ „This Ex-Pro from Rwanda Climbed l'Alpe d'Huez on a 40-Pound Single-Speed Bike”. outsideonline.com. 15. 7. 2022. Приступљено 19. 2. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Адријен Нијоншути на Викимедијиној остави.
Олимпијске игре
Носилац заставе за Руанду на Олимпијским играма
Лондон 2012.
Рио да Жанеиро 2016.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адријен_Нијоншути&oldid=27060759”