Аугуст Цојне
| Аугуст Цојне | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. мај 1778. |
| Место рођења | Лутерштат Витенберг, Саксонија |
| Датум смрти | 14. новембар 1853. (75 год.) |
| Место смрти | Берлин, Пруска |
| Научни рад | |
| Поље | географија |
Аугуст Цојне (Лутерштат Витенберг, 12. мај 1778 — Берлин, 14. новембар 1853) био је немачки професор географије и германских језика, као и оснивач Берлинске школе за слепе.
Биографија[уреди | уреди извор]
Цојне је рођен 12. маја 1778. године у Лутерштат Витенбергу као син Јохана Карла Цојнеа, професора грчког језика на Универзитету у Лутерштат Витенбергу. У кући својих родитеља, он је стекао образовање од свог оца и тутора. Године 1798, Цојне је започео студије на Витенберг Универзитету. Дипломирао је својом тезом о историји географије, а кратко време био је квази-професор географије на овом универзитету. Његов роман Höhenschichten-Karte (Тополошка мапа земље) прославио га је у академским круговима.
Године 1803, он се преселио у Берлин где је постао професор у једној манастирској гимназији. У Берлину, где је живео као научник, био је у пријатељским односима са Јоханом Готлибом Фихтеом и историчарем Јоханесом фон Милером. Безуспешно се пријавио за експедицију у унутрашњост Африке, а убрзо након тога ушао је у „унутрашњи свет слепих”. У области офталмологије Цојне је проширио своје знање захваљујући оснивачу прве Европске школе за слепе, Валентину Хоју, у Паризу. Краљ Фридрих Вилхелм III донео је декрет 11. августа 1806. године којим је наложио отварање школе за слепе у Берлину, а Цојнеу је био поверен тај задатак. Дана 13. октобра исте године почело се са наставом, а то је била прва школа за слепе у читавој Немачкој.
Захваљујући новцу својих пријатеља, а и свом богатству, он је успео да сачува школу у временима невоље. Био је и професор географије у Берлину 1810. године. Од наредне, 1811. године, па наредних десет година, до 1821. године, предавао је на Универзитету у Берлину немачки језик и књижевност. Своје образовне вештине представио је у свом Приручнику о образовању слепих Belisarius (1808), као и у делу ГЕА. Покушај научне географије (1808).
Након француске окупације, он је постао политички новинар са одлучним патриотским ставом. Као германиста опчињен романтичним представама, Цојне је био против употребе страних речи и радио на објављивању Песме о Нибелубзима, коју је 1813. године објавио као прозни текст. Умро је 14. новембра 1853. године у Берлину, након што је изгубио вид у дубокој старости. Сахрањен је на гробљу Светог Ђорђа у Берлину, а у његову част школа за слепе Јонах Аугуст Цојне у Штеглицу названа је по њему.
Литература[уреди | уреди извор]
- [Anonym]: Expedition into the Inner World of the Blind (Expedition in die innere Welt der Blinden). In: Süddeutsche Zeitung, 26 January 2004.
- Heinrich Kühne (Text), Heinz Motel (Zeichnungen): (Famous People and their Connection to Wittenberg) Berühmte Persönlichkeiten und ihre Verbindung zu Wittenberg. Verlag des Göttinger Tageblatt, Göttingen. 1990. ISBN 978-3-924781-17-0.
- Hartmut Mehlitz:Johann August Zeune. Berlin's Father of the Blind and his Times (Berlins Blindenvater und seine Zeit.) Bostelmann & Siebenhaar. . Berlin. 2003. ISBN 978-3-936962-05-5.
- Rotary Club:Famous Wittenbergers and their Guests. Berühmte Wittenberger und ihre Gäste. Wittenberg, s.a.
- Frederick Dreves: "... unfortunately, for the most part become beggars ...". Support of the Blind between the Enlightenment and industrialization (1806 to 1860). / "... leider zum größten Theile Bettler geworden ...". Organisierte Blindenfürsorge zwischen Aufklärung und Industrialisierung (1806–1860). Freiburg im Br. 1998 (auch Hörbuchfassung: Deutsche Blinden-Bibliothek der Deutschen Blindenstudienanstalt e. V. Marburg, Nr. 9998, Sprecher: Hans-J. Domschat. Marburg 2000).
- Hans-Eugen Schulze: Review of: Friedrich Dreves... unfortunately, for the most part become beggars ... - Organized the Blind in Prussia between the Enlightenment and Industrialization (1806–1860). Rezension zu: Friedrich Dreves...leider zum größten Theile Bettler geworden... - Organisierte Blindenfürsorge in Preußen zwischen Aufklärung und Industrialisierung (1806–1860). In: Horus. Marburger Beiträge zur Integration Blinder und Sehbehinderter / Hrsg.: Deutscher Verein der Blinden und Sehbehinderten in Studium und Beruf e.V. und Deutsche Blindenstudienanstalt e.V., Marburg, Lahn. 61. Jg., 1999, H. 2, S. 79-81.
- Alexander Mell (ed.): Encyclopedic Handbook of the Blind. Encyklopädisches Handbuch des Blindenwesens. Wien/Leipzig, 1900.
