Балајнац (Деспотовац)

Координате: 44° 05′ 14″ С; 21° 21′ 28″ И / 44.087166° С; 21.357833° И / 44.087166; 21.357833
С Википедије, слободне енциклопедије

Балајнац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаДеспотовац
Становништво
 — 2011.Пад 360
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 14″ С; 21° 21′ 28″ И / 44.087166° С; 21.357833° И / 44.087166; 21.357833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина221 m
Балајнац на карти Србије
Балајнац
Балајнац
Балајнац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35223
Позивни број035621
Регистарска ознакаDE

Балајнац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 360 становника.

Овде се налазе Запис Милутиновића крушка, Запис дуд код месне заједнице, Запис дуд код школе, Запис Милошевића крушка, Запис Милошевић Данила крушка, Запис Милошевић Љубише крушка.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1926. г.[1]

У селу има староседеоца и према томе село је старијег постојања. Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има око 83 куће са 10 родова све православних Срба.

У Горњем су Крају:

  • Козаревићи (8 к., Св. Петка), дошли око 1830. г. из Црне Реке.
  • Милосављевићи (5 к., Св. Јован), дошли око 1800. г. из Великог Поповића.
  • Јаћићи (35 к., Св. Никола), овде су од старине.

У Доњем су Крају:

  • Звечанци (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли око 1680. г. из Звечана на Косову.
  • Маленовићи (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из врањске околине.
  • Кубуровићи - Петковићи (4 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова.
  • Здравковићи (6 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), овде су од старине.
  • Милошевићи (5 к., Св. Јован), дошли из алексиначке околине.
  • Стојадиновићи (2 к., Св. Стеван), не зна се одакле су.
  • Шелиштрићи (3 к., Св. Симеон Мироточеви), не зна се одакле су.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Балајнац живи 405 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (43,9 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 125 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 723
1953. 712
1961. 698
1971. 654
1981. 659
1991. 613 528
2002. 478 605
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
467 97,69%
Румуни
  
1 0,20%
непознато
  
6 1,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]