Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/33

Транскрипција

Потребна транскрипција имена ових француских кошаркаша.

• Rodrigue Beaubois
• Ian Mahinmi

--Walker (разговор) 18:17, 14. јун 2011. (CEST)

• Родриг Бобоа
• Јан Маинми

--Sly-ah (разговор) 20:07, 14. јун 2011. (CEST)

Џон Лампи

Da li znate kako se cita John Lampe?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.101.132.123 (разговор • доприноси)

Џон Лампи.

--Sly-ah (разговор) 16:18, 15. јун 2011. (CEST)

Транскрипција са ...

Здраво, потребна ми је помоћ око ових имена:

• Yehuda Amichai
• Nathan Alterman
• Rachel Bluwstein
• Itzhak Perlman
• Pinchas Zukerman
• Barak Marshall
• Amal Murkus
• Wissam Joubran
• Mohammad Bakri
• Max Nordau
• Abraham Isaac Kook

Нисам био сигуран да бих ја обавио посао како треба, па рекод да не дајем погрешне транскрипције, него да приупитам за помоћ. У напред хвала!--MikyM|Write me 14:38, 23. јун 2011. (CEST)

Транскрипција са шпанског

Géraldine Zivic (аргентинска глумица), на нашој Википедији стоји Ђералдин Сивик. Знам правила транскрипције са шпанског али ова глумица има име некарактеристично за шпанско говорно подручје, више ми личи на француско. G после којег иду E,I се преноси као Х, ако причамо о транскрипцији са шпанском. Али пошто у разним интервјуима јутуб линкић изговара као Ђералдин онда тако и преносимо. Е сад презиме је из бивше Југославије (Живић)-што је мање битно, ипак преносимо као да је шпанско презиме. И сад по правилима требало би Зивик. Треба ми потврда или објашњење шта радимо у оваквим случајевима?--Миланче (разговор) 03:38, 26. јун 2011. (CEST)

Moj ti je savet da nađeš kako to ona izgovara, ili barem nekog hispanofonog novinara. U ovakvnim slučajima, pravila transkripcije na pomažu, nego samo zvučni zapis. Pogotovu kad su argenitnska imena u pitanju. Argentina je imala veliku imigraciju iz Evrope, uglavnom iz Nemačke i Italije, i oni su uglavnom zadržali originalni izgovor imena i prezimena (Luchini će biti Lukini prema ital. izgovoru, ne Lučini, prema španskm izgovoru), a nakon 2. sv. rata dosta Hrvata je imigriralo u Urugvaj, Čile i Argentinu, kao i raznoraznih disedenata iz cele ex YU, tako da nije ništa čudno naići u ovim zemljama "naša" prezimena, ali oni ih izgovaraju po njihovom. Npr. ja sam imala prilike da upoznam jednu osobu sa prezimenom Zulic (ocigledno je da je to ex-yu prezime Zulić) ali sama osoba, kao i svi oko nje, izgvaraju to prezime kao "Sulik". Dakle, ja sam poprilično sigurna da bi prezime te arg. glumice bilo Sivik, kako i stoji, ali opet kažem, ne bi bilo na odmet da se nađe i zvučni zapis, čisto radi sigurnosti. --Јагода испеци па реци 11:11, 26. јун 2011. (CEST)

Pardon, još sam izgleda uspavana. Vidim da je tvoja nedoumica zapravo S ili Z. Hm, tu nisam pametna. Da li da idemo prema izgovoru, jer Hispanoamerikanci nikad Z ne izgovaraju šuštavo, nego kao pravo S, ili da ipak idemo za transkripcijom? Ja bih išla za transkripcijom, dakle, Zivik. No, sačekni i Slaju, da vidimo šta on misli. --Јагода испеци па реци 11:15, 26. јун 2011. (CEST)

I to Đeraldin, ja bih ipak stavila kao Džaraldin. Ipak je izgovor preuzet iz engleskog. --Јагода испеци па реци 11:16, 26. јун 2011. (CEST)

Хвала на одговору. Још ћу сачекати Слају. Има једна мексичка глумица Ђералдин Базан на нашој википедији, па ако бисмо мењали-морали бисмо и њу.--Миланче (разговор) 18:57, 26. јун 2011. (CEST)

Da, naravno. I Jenifer López nije Đenifer, nego Dženifer, zar ne? Hispanoamerikanci imaju običaj da svojoj deci daju engleska imena pod uticajem blizine SAD, stoga treba transkribovati prema engl. izgovoru, jer i oni tako rade (ili se barem trude da tako rade )--Јагода испеци па реци 19:11, 26. јун 2011. (CEST)

Да али Аргентина није баш близу САД-а :), али ово ми не делује као чисто енглеско, пре као француско због é. Нашао сам и венецуеланског глумца Ђул Буркле (Yul Hansel Bürkle Solorzano). Овде би требало Јул по правилима транскрипције, а презиме је немачко па би требало Биркле. Нисам нашао како хиспаноамериканци изговарају његово презиме али увек пише са тим ü.--Миланче (разговор) 19:32, 26. јун 2011. (CEST)

Pazi, američki kontinent je veliki prostor, pa se i pojam blizine drugačije tumači u Evropi, a drugačije tamo. S druge strane, svi oni poprilično primaju uticaje iz SAD, jer u principu u najvećem broju upravo tamo emigriraju, jer im je svakako bliže nego npr. Evropa. Takođe, rekoh već, imaj na umu da oni ne mogu da izgovore engleske glasove (kao to /dʒ/, š to je najbliže našem /dž/) jer ih nemaju u svom jeziku, ali se zato trude pa izgovaraju nešto što opet nema u njihovom jeziku, ali su u stanju da proizvedu, a najbliže engleskom glasu (to je ono što ti čuješ kao /đ/, a što zapravo i nije ni /đ/, nego nešto između /đ/ i /j/). Naravno, nema samo engleskih imena, već rekoh da ima dosta nemačkih i italijanskih prezimena, a eto imaš primer te glumice sa nemačkim prezimenom. Italijanski je dosta sličan španskom glasovnom sistemu tako da nema nekih čudnih varijacija na italijanska prezimena, nego se uglavnom izgovaraju onako kako se izgovaraju u italijanskom (dadoh gore primere), ali kod drugih jezika (dakle i nemački), treba uvek biti vrlo oprezan, jer boga pitaj kako oni to izgovaraju, za transkripcionim pravilima ne možeš da se povodiš, dakle, najsigurnije je da potražiš izgovor ili u nedostatku njega, IPA transkripcioni zapis. --Јагода испеци па реци 19:49, 26. јун 2011. (CEST)

Ево и мене. Дакле, ја сам прилично сигуран да сам око те Ђералдин имао једну расправу са оригиналним аутором чланка који ми је као аргумент навео један видео-клип на којем се јасно чује Ђералдин Сивик. Нисам хтео пуно да таласам, иако је моја логика била да би Ђералдин и могло да остане, али да би Сивик требало да буде Зивик (по правилима транскрипције). На то сам био и заборавио док ме Миланче није подсетио својим прилично умесним питањем. Дакле, мислим да би требало Ђералдин Зивик,будући да је оно "ђ" у Ђералдин ипак изузетак од транскрипционих правила (што није ретка појава у латионоамеричком шпанском, ако се не варам), док је лик "Сивик" заснован на звучном утиску, који, барем што се шпанског тиче, може лако и да превари, будући да свако Z из уста говорника шпанског звучи више као "с", а мање као "з". Али, треба узети у обзир да су за ову чињеницу знали и аутори Правописа, па су се ипак, из извесних разлога, определили за варијанту "свако Z је "з", а свако "s" је "с" (сем часних изузетака). Поређење са Џенифер Лопез не пије воду из једноставног разлога што је Џенифер Лопез америчка глумица, рођена у Њујорку, и њено име је постало америчко и самим тим се изговара на "амерички" начин, а следствено томе, транскрибује се са АЕ, а не са шпанског (опширније о свему овоме имате у књигама Т. Прћића).

--Sly-ah (разговор) 19:54, 26. јун 2011. (CEST)

будући да свако Z из уста говорника шпанског звучи више као "с", а мање као "з".

Samo da napomenem, ovo nije baš najtačnije. Slajo, postoji vrlo jasna razlika između španskog španskog i hispanoameričkog španskog kad je slovo Z (kao i CE i CI) u pitanju. Španci ga izgovaraju kao /θ/, a Hispanoamerikanci (bez obzira na zemlju iz koje dolaze), listom kao /s/, i to jasno kao naše S. Otud tipične pravpisne greške Hispanoamerikanaca sa skromnijim obrazvanjem tipa: servesa umesto cerveza, se ofrese umesto se ofrece i sl. Pravopisci jesu bili toga svesni, te su se zbog toga odlučili da slede pisanje, a ne izgovor, pa je zato Z a ne S. Dakle, IMA i te kako velike razlike između izgovora među pojedinim hispanoparlantima. A št se tiče Đeraldine, kako bi onda transkribovao Jonatan, koji izgovraju baš tako, sa J (ne sa tim nekim kobajagi Đ, nego baš /j/)?--Јагода испеци па реци 20:05, 26. јун 2011. (CEST)

Nije baš neki izvor ali treba pokušati: http://www.youtube.com/watch?v=2DngEH81zAo&feature=player_embedded . Žeraldin Zivik?! --Алекс (разговор) 20:06, 26. јун 2011. (CEST)

Ja ne čujem nikako /ž/, već onaj glas koji je između /đ/ i /j/. Pomalo liči na makedonsko Ѓ. --Јагода испеци па реци 20:11, 26. јун 2011. (CEST)

Добро, добро, верујем да си у праву, али се све своди на исту поенту: треба Зивик, а не Сивик.

Што се тиче Jonatana, ако је у питању Латиноамериканац, нека буде или Џонатан, или Ђонатан или (можда) Хонатан, зависно од тога који изговор преовлађује (или како га сам носилац имена изговара).

--Sly-ah (разговор) 20:20, 26. јун 2011. (CEST)

Znam da se svodi na isto, sam sam htela precizirati to oko izgovora. Što se tiče Jonatana, Španac je i početno J se ne izgovara ni kao Đ, ni kao DŽ, nego kao J /j/ (kao JAJE, Jelena, Jovan i sl.). Dakle, ti misliš da treba da bude onda Jonatan? --Јагода испеци па реци 20:28, 26. јун 2011. (CEST)

Ааа, нисмо се разумели. Па, уколико је извор ИПА-записа поуздан, свакако као Јонатан. Без икакве дилеме.

--Sly-ah (разговор) 20:50, 26. јун 2011. (CEST)

Е, а шта ћемо сам Ђулом :) Буркле (Yul Hansel Bürkle Solorzano)? Ђул Биркле, Буркле? --Миланче (разговор) 00:33, 28. јун 2011. (CEST)

Не преостаје ти ништа друго до да нађеш звучни запис. Дакле, Јутјуб, неки снимак где неко или она сама изговара своје име...--Јагода испеци па реци 00:35, 28. јун 2011. (CEST)

Као, на пример, овде: [1].

Неовисно од овог клипа, али, зашто Ђул? Ја нисам наишао ни на један пример у којем се шпанско Y изговара као "ђ". А у клипу човек лепо за себе каже да му је име Јул (Буркле).

--Sly-ah (разговор) 07:58, 28. јун 2011. (CEST)

Špansko Y se odista dosta često izgovara kao naše nešto mekše /đ/, zapravo, najmanje čujem čisto /j/. U Argentini, Urugvaju i Čileu, izgovara se kao naše /ž/. Radi se o glasovima koji u stvari najviše liče na te naše glasove, tj. naši glasovi su najpribližniji tim njihovim. Već negde gore napomenuh da mi to /đ/ u stvari najviše liči na ono makedonsko /Ѓ/. ista je situacija i sa CH. To nije ni /č/ ni /ć/, nešto između, a npr. u Andaluziji ćeš vrlo često čuti i gotovo čisto /c/. Dakle, transkripcije za ove glasove su samo približne, tj. izabrani su oni naši glasovi koji najviše liče, ali nikako nisu isti. Što se tiče Y kao /đ/, poslušaj malo pažljivije, na primer, pesme Džipsi kingsa. Tu se, na primer, jasno čuje to neko /đ/ u yo u npr. "Caminando por la calle, yo te vi". Ah, da. Isto se dešava i sa slovom LL, koje se kod nas transkribuje kao /lj/, ali zapravo, više liči na to naše /đ/. Takođe, nejtivsi i tu dosta greše u pisanju, baš zbog sličnosti izgovora tih slova, pa rayado (na pruge) postane rallado (rendano), i sl. Glas /lj/ je, npr. čistiji u katalonskom nego u španskom. Što se Jula tiče, tu se slažem sa Slajom, trba slediti transkripciju, a izgovor prezimena sam nekako očekivala da bude "po Vuku"... Nemate pojma koliko puta sam ovde ispala glupa u društvu zato što nisam razumela o čemu se priča pošto oni strana imena izgovaraju kako ko stigne i kako ko ume... --Јагода испеци па реци 09:31, 28. јун 2011. (CEST)

Уф, из оног видеа сам само чуо добро име, Јул је изговорио. Е да додам да још у Аргентини и Уругвају, изговарају Y и LL као наше /ш/ много више него /ж/. Мада они та два звука баш и не разликују.--Миланче (разговор) 20:19, 28. јун 2011. (CEST)

Heh, opet to nije ni Š i Ž, nego nešto između. Meni više liči na naše Ž. Pa ni špansko /s/ nije kao naše S, nego je nešto između S i Š. --Јагода испеци па реци 21:17, 28. јун 2011. (CEST)

Нови Правопис: Њу ЏерСи или ЏерЗи?

Како је у Измењеном и допуњеном издању Правописа? Чланак и даље почиње са старим компромисом. Требало би погледати у правописном рјечнику, а можда и у тексту још увијек постоји дио у коме је објашњено да се латиницом пише NJU DŽERSI а не NјU DžERSI. Тако је стари Правопис сасвим успут прописао с, а можда је тако и у овоме, ако га нису ускладили с Енглеско-српским речником географских имена. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 07:05, 30. јун 2011. (CEST)

Има ли неко прошлогодишњи Правопис? --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 09:21, 2. јул 2011. (CEST)

Имам ја. Видела сам ово питање још раније, али све заборавим да погледам. Ево, данас сам пгледала и у правописном речнику пише Џерси. Треба исправити све чланке у складу с овим. --Јагода испеци па реци 11:51, 2. јул 2011. (CEST)

Значи пише само тако, Њу Џерси? Упућује ли рјечник на неку тачку из текста? --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 12:54, 2. јул 2011. (CEST)

Upućuje, ali na sve tačke koje se odnose na transkripciju s engleskog. U samm tekstu nema ništa što bi bliže objasnilo ovu promenu. Kao i Birmingem. Verujem da je tu Prćić ipak na kraju odlučio da se radi o ukorenjenim oblicima. --Јагода испеци па реци 21:36, 3. јул 2011. (CEST)

Сумњам да је Прћић одобрио тај рјечник, али шта је ту је: за сада важи Њу Џерси. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 23:16, 3. јул 2011. (CEST)

Pa sad, odobrio ili ne, mislim da je rečnik rezultat zajedničkog dogovora, u kom je malo popustio on, a malo oni.... Mislim, ovo sa Džerzi/Džersi i nije tako strašno, ali zamisli da je ostalo Bermingham/Bermingam... Baš para uho. Sad, sigurno da se neće naći osoba koja će se složiti sa svim izborima koji su učinjeni, nekom će smetati što je prihvaćen neki ustaljeni, nekom što nije prihvaćen. Znaš i sam, svijetu se ne mere ugoditi, tako i pravopisci, ne mogu ugoditi svima...--Јагода испеци па реци 23:20, 3. јул 2011. (CEST)

А је ли Џејмс или Џемс? Бојим се да ће ипак настати неред на Википедији, само што ће овај пут бити легалан. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 20:33, 4. јул 2011. (CEST)

Piše: „Džems (trad.) ili Džejms. Prednost se daje drugom obliku.“. Tako da što se Dže(j)msa tiče, tu ne bi trebalo da dolazi do zbrke. Drugi oblik je bolji, lepo kaže. --Јагода испеци па реци 20:58, 4. јул 2011. (CEST)

Миш

Како је правилно рећи: мишји или мишљи? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:31, 3. јул 2011. (CEST) с. р.

Mišji, of kors.--Јагода испеци па реци 21:35, 3. јул 2011. (CEST)

A kako kažeš komparativ od visok? --Јагода испеци па реци 21:37, 3. јул 2011. (CEST)

Каже се виши. А ево још једног задатка, да ли се може рећи овако: „Безброј гледалаца и слушалаца су били...“? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:49, 3. јул 2011. (CEST) с. р.

Jeste, viši. Pa odakle ti onda mišlji, to nisam nikad čula... Da li se tako govori negde kod tebe u kraju (znatiželja, da odmah predupredim one koji ne pretpostavljaju dobru nameru)? Bezbroj gladalaca i slušala ca JE bilo. Glagol se slaže sa „bezbroj“, a ne sa „gledalaca i slušalaca“. To bi bilo kao kad bi rekao grupa slušalaca su bili. Ne. Grupa slušalaca JE bila, jer se glagol biti odnosi na grupu, pošto je grupa subjekat,pa se onda samim tim i slaže s njom u broju i licu, a ne sa slušaocima.--Јагода испеци па реци 21:56, 3. јул 2011. (CEST)

Visočiji! E to kad čujem nije mi dobro! -- Болен (разговор) 21:50, 3. јул 2011. (CEST)

A što? Meni je baš simpatično--Јагода испеци па реци 21:56, 3. јул 2011. (CEST)

Не каже се код мене тако у крају, него сам срео негдје тај облик па ми се учинило нелогичним и нетачним. Хвала на информацији. А када сам већ кренуо са недоумицама, чини ми се да је негдје и било можда, па каже ли се милиционер или милиционар или обадвоје? --Жељко Тодоровић (разговор) 22:19, 3. јул 2011. (CEST) с. р.

Сад виђох да Клајн наводи оба правилно, као и фамилијарно милицајац. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:21, 3. јул 2011. (CEST) с. р.

Jest, i jedno i drugo je dobro. Nego, da li je tajna gde si čuo? Baš mi je zaniljiv oblik, mora da je nešto kolokvijalno...--Јагода испеци па реци 22:47, 3. јул 2011. (CEST)

Preključe, sumljivo, višlji... Ovo su poznati primeri, a sigurno ima još takvih primera (kao što je mišlji) da se lj nekako umetne i gde ne treba. -- Loshmi (razgovor) 02:34, 4. јул 2011. (CEST)

Reč pravopisac

Kako se deklinira? -- Слободан KovačevićбиблброKS 00:14, 4. јул 2011. (CEST)

U stvari pošto me više zanima zašto je vokativ takav kakav jeste preformulisaću pitanje. Da li je samo kolokvijalno ili je i književno dozvoljeno "liscu jedan", "klincu nijedan", "Eh, ti Blicu"? Oblik "Bliče" zvuči ... Srdačan pozdrav i svako dobro, -- Слободан KovačevićбиблброKS 13:26, 4. јул 2011. (CEST)

Pišče. Pa sledstveno i pravopišče. --13:51, 4. јул 2011. (CEST) — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Burga (разговор • доприноси)

A Blic? -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:11, 4. јул 2011. (CEST)

Рекла бих, Бличе, као клинац, клинче. Чини ми се да ту долази до палатализације Ц у Ч. Овде Ц, иако секундаран самогласник, понаша се као примаран у односу на Ч. (Иначе се по првој палатализацији мањају К у Ч, Г у Ж, и Х и Ш, док по другој иде К у Ц, Г у З, и Х и С). --Јагода испеци па реци 14:54, 4. јул 2011. (CEST)

"К у Ц, Г у З, и Х и С" - друга или такозвана сибиларизација, IIRC. У ствари у тој другој палатализацији се ништа не палаталише јер Ц, З и С нису палатали (сибиланти ваљда). Или се зове палатализација јер се врши над палаталима - што баш нема јаког резона, чини ми се. Но у случају Блица, клинца, писца могла би веза бити индиректна: палатализација из Ц у Ч, али преко неког мени непознатог К. Правопишче Јагодо, чини се да су палатализација (прва и друга) мало неприкладни термини за ове промене. Но то је само моје лаичко мишљење. Надам се да ми се неће замерити давање њега, као што једаред овде јесте. Јагодо, надам се да ни теби није сметало што те назвах правописцем. Ако јесте, извини молим те, настојаћу да се то не понови. Ајд' у здравље свима, -- Слободан KovačevićбиблброKS 15:33, 4. јул 2011. (CEST)

Palatalizacija je umekšavanje suglasnika. Nema mnogo veze s palatalima. Primarni i sekundarni suglasnici se odnosi na suglasnike u slovenskom suglasničkom prasistemu. Evo ti ovde pa čitaj, ako te zanima. --Јагода испеци па реци 15:44, 4. јул 2011. (CEST)

Mala ispravka. Vokativ od Blic je Blicu, jer je strana reč. Evo ovde mi lepo izložiše i pravilo.--Јагода испеци па реци 20:54, 4. јул 2011. (CEST)

-izirano

Jel' može polarizirano? Čini mi se na primer da je oblik minimizirano i maksimizirano ustaljen, a oba dolaze od minimizacija i maksimizacija ako se ne varam. Za analizu je nekako jasno, jer nije analizacija, pa je zato analizirano. Da li sme u ovim slučajevima oboje, i -izirano i -izovano, ili je samo jedan oblik dozvoljen? Pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 22:28, 5. јул 2011. (CEST)

Ја бих написао: поларизовано, минимизовано и максимизовано.--Алекс (разговор) 01:52, 18. јул 2011. (CEST)

Хвала. Какво је пак мишљење по питању да је минимизирано и максимизирано устаљен облик? У инжењерингу је бар тако чини ми се. Поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 19:52, 18. јул 2011. (CEST)

također

Jel' postoji pravilo u pravopisu koje glasi ovako nešto: takođe da, također ne? Ako ovo nije pitanje ortografije, zanima me gde može ovo da se proveri? Svako dobro, -- Слободан KovačevićбиблброKS 22:38, 5. јул 2011. (CEST)

Reality Show

Дакле, како гласи тачна транскрипција: ријалити, ријелити, риелити... или нешто четврто? Молио бих само ако неко зна тачно, без нагађања како би можда требало. Захваљујем. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:11, 11. јул 2011. (CEST) с. р.

Rijaliti šou.--Јагода испеци па реци 15:14, 11. јул 2011. (CEST)

Траскрипција

Како се транскрибује Keirin. То је једна од дисциплина бициклистичког спорта која је настала у Јапану, а 2000 године је и на програму Олимпијских игара. У нашој литератури се може наћи као Кеирин и Кејрин. Шта је тачно. Хвала --Drazetad (разговор) 15:07, 11. јул 2011. (CEST)

Kejrin zvuči logičnije. I malim slovom. Kao karate, fudbal i sl. --Јагода испеци па реци 15:16, 11. јул 2011. (CEST)

Будући да овај апелатив није забележен у компетентним речницима страних речи, мора се прибећи транскрипцији на основу Правописа, а по правилима транскрипције са јапанског, било би кеирин.

--Sly-ah (разговор) 22:20, 19. јул 2011. (CEST)

Траскрипција Луксембуршких градова

потребна ми је помоћ око ових градова

• Esch-sur-Alzette Еш-сур-Алзет Еш-сир-Алзет (немачко-француски)
• Remich - Ремих (немачки)
• Rumelange - Румеланж (француски)
• Wiltz - Вилц (немачки)
• Diekirch - Дикирх (немачки)

--Sima90 (разговор) 00:56, 18. јул 2011. (CEST)

Anders Behring Breivik

Транскрипција? Ради се о „човјеку“ који је највјероватније извршио оне нападе у Норвешкој.--В и к и в и н дбла бла 19:58, 23. јул 2011. (CEST)

Андерс Беринг Брејвик.

--Sly-ah (разговор) 21:04, 23. јул 2011. (CEST)

Хвала пуно!--В и к и в и н дбла бла 21:18, 23. јул 2011. (CEST)

Tour de France

Питање се односи на назив чланка Трка око Француске. Шта је правилно „Тур де Франс“, „Трка око Француске“ или „Трка кроз Француску“ или нешто четврто. Питање је можда некада било али нисам запазио. Хвала?----László (talk) 14:03, 24. јул 2011. (CEST)

Мени се чини да је о томе Слаја говорио, и чини ми се да је закључено да трева Тур де Франс, јер је та трка тако позната код нас. Можда грешим, Слаја ће ме сигурно исправити, ал мени је нешто тако остал у сећању. --Јагода испеци па реци 14:11, 24. јул 2011. (CEST)

Пре док још нисам варио стране језике, и тад гледао свако вече у поноћ преглед трке на РТСу најчешће коришћен назив је био Трка кроз Француску. Што одговара називу нашем пандану гранд тур трке, Трци кроз Србији (која је последњих година под новим директором трке постала Тур де Сербиа). Термин Трка око Француске води порекло од карактеристике трке да рута прави велики круг близу обода земље углавном наизменично једне године у смеру казаљке на сату и следеће у супротном смеру. И то је тако само због облика Француске и положаја високих планине у њој које су на ободу (што не пије воду за Трку кроз Србију или Ђиро где је рута поприлично пресеца унутрашњост). Француски назив је погодан за скраћен облик имена, тј. само Тур, и то се врло често користи од стране коментатора, али за цео израз мислим више Трка кроз Француску или Трка око Француске (мада коментатори на Еуроспорту користе више Тур де Франс). Други медији, углавном штампани, под утицајем енглеског, користе исто више израз Тур де Франс. Ја сам више олд скул па ми Трка кроз Француску боље звучи, али ови изрази не могу бити погрешни пошто је трка позната по свима њима. --Sič (Que dici?) 14:46, 24. јул 2011. (CEST)

Ево, овде [2] и овде [3] се може видети да РТС користи обе варијанте: и Тур де Франс и Трка кроз Француску, а у последњој реченици првог чланка се чак помиње и Ђиро д'Италија. Овде [4]је само Тур де Франс, а имамо и варијанте Тур д Франс, па чак и трка "Око Француске", односно Трка око Француске. Само да напоменем да Клајн у свом РЈН наводи одредницу Тур де Франс без икаквог попратног текста, чиме је вероватно хтео да сугерише правилну графију ове синтагме, без наметања правилног облика (Тур де Франс вс Трка кроз Француску). Слично шаренило на РТС-у налазимо и око назива друге познате трке, па тако РТС у једном чланку [5] користи и Трка око Италије и Ђиро д'Италија, а у истом чланку није више Трка кроз Француску, него Трка око Француске! Управо због тог шаренила и извесне недоследности у именовању ових трка, мислим да је најбоље да се задрже ликови Тур де Франс и Ђиро д'Италија, тим пре што на нашој Википедији већ постоје чланци Ђиро д'Италија и Вуелта а Еспања, а да се у чланцима нагласи да се користе и други облици.

--Sly-ah (разговор) 16:20, 24. јул 2011. (CEST)

Хвала----László (talk) 17:45, 24. јул 2011. (CEST)

Транскрипција

Да ли неко за како гласи транскрипција ових имена?

• Nhial Deng Nhial (линк) —
• Cirino Hetieng Ofuho (линк) —

Унапред хвала.--Иван Матејић (разговор) 16:38, 28. јул 2011. (CEST)

Називи чланка

Скоро сам поставио питање око назива чланка УНЕСКО, и како рече Јагода, општи договор је да се називи чланака пишу онако како су најпрепознатљивији и најчешће коришћени. То и није неки проблем, међутим, како да знам који чланак да назовемо по званичном називу, а који онако како је најпрепознатљивији. Рецимо, Уједињене нације су преусмерене на Организација уједињених нација пошто је тако "забележено" у литератури. Да ли, онда, и даље назив чланка треба да остане УНЕСКО или Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу? Или би други чланак требало да се преименује? Или грешим за оба? --Милан.ј (разговор) 17:22, 31. јул 2011. (CEST)

УНЕСКО је скраћеница од „Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу“. Главни чланци о организацијама треба да носе пуне званичне називе. А у употреби у другим чланцима може да се користи преусмјерење „УНЕСКО“ јер је то најчешће кориштен скраћени назив. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:27, 31. јул 2011. (CEST)

Нема потребе за званичним називима у оваквим чланцима. Чланак Унеско већ постоји, и то је име одговарајуће за чланак. Званични називи се примјењују за оне скраћенице које никако са енглеског не могу бити утрпане у српски језик. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:54, 31. јул 2011. (CEST) с. р.

Неће бити, Жељко. Према општим смерницама Википедије, чланци треба да се именују најпознатијим назвима, чак и онд кад то иде на уштрб звничног назива. Н члнку о Унеску сам дала линкове (ако се добро сећам). молим погледати. Да се увек користи званично име, онда бисмо и Мерилин Монро и Мадону назвали другачије, као и скоро све глумце двадесетих година, јер су скоро свима двали друга, уметничка имена, јер им она права нису звучала довољно гламурозно... --Јагода испеци па реци 21:24, 31. јул 2011. (CEST)

Говорим о организацијама Јагода, не о личностима. Мадона није скраћеница, него име. И не видим гдје је твој смисао приче у супротности са мојим. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:40, 31. јул 2011. (CEST) с. р.

A ja o pojmovima uopšte. Dakle isto treba i za organizacije. Onako kako su najpozntije. Jesi li video link na razgovoru članka o Unesku koji sam dala? --Јагода испеци па реци 20:47, 4. август 2011. (CEST)

Траскрипција стадиона у Андори

Да ли би неко могао да ми помогне око транскрипције ових стадиона:

• Estadi Comunal d'Aixovall
• Estadi Comunal d'Andorra la Vella

--Sima90 (разговор) 02:32, 2. август 2011. (CEST)

Транскрипција би грозно изгледала. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 17:56, 4. август 2011. (CEST)

Па шта да радим онда?--Sima90 (разговор) 19:36, 4. август 2011. (CEST)

Превести Estadi Comunal (не говорим италијански), а остало транскрибовати. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 20:03, 4. август 2011. (CEST)

U Andori se ne govori italijanski, nego katalonski. To je katalonski. Estadi Comunal bi otprilike bio opštinski stadion. Dakle Opštinski stadion Ajšovalj i Opštinski stadion Andora la Velja. bukvalno bi iblo Ajšovalja i Andore la Velje, ali mislim da ni nominativ ne zvuči loše. --Јагода испеци па реци 20:45, 4. август 2011. (CEST)

Значи Општински стадион Ајшоваљ и Општински стадион Андора ла Веља--Sima90 (разговор) 21:53, 4. август 2011. (CEST)

Тако некако --Јагода испеци па реци 21:55, 4. август 2011. (CEST)

Исландски глечер Mýrdalsjökull

Мјрдалсјекидл? --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 17:10, 4. август 2011. (CEST)

ово би требало да је МИРТАЛСЈЕКУЛ и било би лепо да неко промени под хитно овај скарадни назив. Не знам само како га ископа--Никола (разговор) 01:43, 5. септембар 2011. (CEST)

Pa iskopa ga u Pravopisu, zamisli! Prema P10, ý = J; ö = E; u = I; ll na kraju reči = DL. Dakle, Mjrdalsjekidl. A odakle si ti iskopao taj tvoj „milozvučni“ (ako je već pravopisno pravilini skaredan (čija je pravila dao, zamisli, stručnjak za skandinavske jezike)?--Јагода испеци па реци 01:52, 5. септембар 2011. (CEST)

Ајд душе ти покушај да изговориш то што је написано! Ја свој ископао на факултету код професора Раде Давидовића. П.С. волим и ја тебе --Никола (разговор) 13:09, 5. септембар 2011. (CEST)

Јагода, можда би се поводом ове транскрипције поново могао консултовати проф. Радић. Фонемска група /мјрд/ је страна фонемској структури српског језика (иако "р" у овом случају има улогу самогласника) и ваљало би дознати да ли проф. Радић допушта и неке изузетке од правила транскрипције наведених у П10. Још само да додам да нигде нисам чуо за лингвисту Рада Давидовића. И на којем то факултету ради тај лингвиста?

--Sly-ah (разговор) 16:36, 5. септембар 2011. (CEST)

Ево писао сам проф. Рајићу. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 19:47, 6. септембар 2011. (CEST)

Одговор: „У дифтонгу се транскрибује са ј, у монофтонгу са и“. Цитирао сам управо овај примјер, заједно са лошом транскрипцијом *Мјрдалсјекидл. Дакле, Мирдалсјекидл. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 21:24, 6. септембар 2011. (CEST)

Професор Раде Давидовић предаје географију Европе а не лингвистику. А реално ред би био да таква особа познаје називе онога о чему говори! --Никола (разговор) 20:17, 5. септембар 2011. (CEST)

Није реално. Рајићева правила је мало ко видио прије октобра 2010. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 10:47, 6. септембар 2011. (CEST)

Пре него што неко стигне да одговори на ово, само бих напоменуо да се дискусија о томе ко је меродаван за одређивање транскрипција (лингвисти или стручњаци из респективних области) водила више пута на Википедији, те да нема смисла трошити превише енергије на враћање на ту тему. --филип @ 21:40, 5. септембар 2011. (CEST)

Ne brigaj, Felipe, vec je sve receno na tu temu, nema sta da se doda. Onaj ko je hteo, shvatio je. Onaj ko nije hteo, nece nikad ni shvatiti. --Јагода испеци па реци 00:26, 6. септембар 2011. (CEST)

Madu, ostavi Filipa na miru. Nek brine ako to vec zeli. Kad bismo svi malko vise brinuli, mnogo bismo bolje komunicirali. A i takva malodusnost zaista nije primerena. Ako se neko uistinu smatra clanom nase Vikipedijanske zajednice, takva osoba ce radije pomoci drugom Njikipedijancu da shvati, ako mu to vec ne ide, pa makar taj nesrecnik bio samo vikipedijanac. Takvu malodusnost s tvoje strane zaista nisam ocekivao. Razocaravas me svakog dana sve vise - ja sam te smatrao Njikipedijankom. -- Слободан KovačevićбиблброKS 20:17, 7. септембар 2011. (CEST)

--Јагода испеци па реци 19:36, 8. септембар 2011. (CEST)

Јоанис

Молим вас да потврдите да се грчко Ἰωάννης транскрибује као Јоанис, а не као Јоанес. Ради се о чланку Европа (митологија). као доказ да сам у праву можете да се уверити на основу овога --Miut (разговор) 20:00, 7. август 2011. (CEST)

Молим вас хоће ли неко да пресуди, јер Епаминонда је упоран и оставио је неправилан облик.--Miut (разговор) 22:56, 19. август 2011. (CEST)

Како иде...

Имам два питања. Прво, ако се италијански вулкан зове Вулкано, како се онда на српском правилно изводи придев - вулкански (тип ерупције) или вулканолошки (тип ерупције)? Друго, како транскрибујем називе следећих вулкана: Parícutin и Mount Erebus? --Ана пиши ми 21:31, 13. август 2011. (CEST)

Тип ерупције је вулканолошки (може и вОлканолошки), а вулкани су ти Еребус и Парикутин.--Иван Матејић (разговор) 23:55, 13. август 2011. (CEST)

Хвала! --Ана пиши ми 19:00, 14. август 2011. (CEST)

Битке по новом Правопису

Како се пишу називи битке по новом Правопису? Читао сам да су сада уједначени сви историјски догађаји, тј. ратови, битке, револуције... и да се сви пишу великим словом. Да ли је то истина? Раније се писало Косовска битка, али битка на Косову. Да ли се нешто промијенило по том питању? --Жељко Тодоровић (разговор) 23:24, 13. август 2011. (CEST) с. р.

Koliko je meni poznato, nije se ništa promenilo.

T60: Velikim slovom ustaljena imena istorijskih događaja (pa se tu između ostalog pominje i Kosovska bitka)

T61:Dati opisno i slobodnije stilizovani, neprecizno identifikovani ili upotrebljeni u množini - malim slovom (između ostalog, i bitka na Kosovu). Zanimljivo je da se ovde pominju kao primer npr. punski ratovi... Pa kako je inače uobičajeno ime ovih ratova, da je ovo slobodnije stilizovano, neprecizno identifikovano? Svašta. --Јагода испеци па реци 22:13, 14. август 2011. (CEST)

Pretpostavljeno je da je ovaj komentar "Svašta" napomena sebi. Verovatno ovo ne treba tumačiti kao deo odgovora na pitanje. Ili treba? Kako sad valja pisati: "punski ratovi" ili "Punski ratovi"? -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:17, 14. август 2011. (CEST)

Не, напомена је онима који се трпају свуда, и тамо где имају и где немају ништа паметно да кажу. --Јагода испеци па реци 11:58, 16. август 2011. (CEST)

To bi onda značilo da to "Svašta" ovde ima neko značenje? Koje je to značenje? Mislim ipak je to "Svašta" nekakva napomena jel'? Nejasno mi je, pravopišče, kakva je to napomena. Pravopisna? -- Слободан KovačevićбиблброKS 12:59, 16. август 2011. (CEST)

Јел то сигурно да је остало непромијењено, или је чисто нагађање? Чини ми се да сам у пар чланака измијенио да буде великим словом (јер сам нешто слично прочитао), али онда ми се то учинило доста несрећним, те сам се одлучио за званичну потврду. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:39, 16. август 2011. (CEST) с. р.

Је ли Жељко, је л' ти то мене завитлаваш или шта? Видиш ли ти оно Т60 и Т61? Шта мислиш, на шта се односи? Буди озбиљан, иначе ти више нећу одговарати на питања која поставиш овде. --Јагода испеци па реци 11:56, 16. август 2011. (CEST)

Закони и ордени

Мислим да је и раније било недоумица по овом питању, тако да ваља питати је ли нови Правопис донио рјешење по том питању. Дакле, како се пише:

• Нацрт закона о високом образовању или Нацрт Закона о високом образовању...?
• носилац Ордена Светог Саве или носилац ордена Светог Саве?

--Жељко Тодоровић (разговор) 20:39, 17. август 2011. (CEST) с. р.

Има ли ко одговор на ово питање? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:50, 20. август 2011. (CEST) с. р.

Да поновим питање... --Жељко Тодоровић (разговор) 00:59, 23. август 2011. (CEST) с. р.

Руски

Имам пар питања везаних за транскрипцију са руског:

1. Успенский Трифонов монастырь - манастир који је подигао свети Трифон, посвећен Успењу Пресвете Богородице. Да ли треба да га транскрибујем (Успенскиј Трифонов манастир), да мло изменим у духу српског језика да буде Успењски Трифонов манастир или да ставим Успенски Трифоновски манастир како се наводи овде
2. Вятская и Слободская епархия - епархија у русији, у области градова Киров (некада Вјатка - Вя́тка) и града Слободској (Слободской). Некада се и област изгледа звала Вјатска област. Да ли да транскрибујем Вјатскаја и Слободскаја епархија или да прилагодим српском према називу области-града па да буде Вјатска и Слободскојска епархија. Епархија очигледно носи име по овим градовима и сада шта има предност, оригинални назив епархије, или транскрипција градова, и онда прављење назива према српским правилима

Хвала унапред --Јован Вуковић (р) 17:09, 19. август 2011. (CEST)

Mislim da ovo prvo treba da se prevede: Trifonov manastir Uspenja, a ovo drugo, prema gradovima. Eparhija se ne transkribuje, nego prevodi, samim tim onda treba uzeti prisvojni pridev imena gradova -- Vjatska i Slobodskojska eparhija. Kao npr. moskovska, bečka, i sl. Sačekni ipak Slaju da ti potvrdi, ili me ispravi. --Јагода испеци па реци 23:23, 19. август 2011. (CEST)

Питање је за руске ракете које овде пишу као Восток и Сојуз, а мени се чини да треба да пише Васток и Сајуз.--Miut (разговор) 22:58, 19. август 2011. (CEST)

Ruski se transkibuje više prema pismu nego prema izgovoru, pa je tako Moskva a ne Maskva, Volga a na Valga pa tako i Vostok i Sojuz. --Јагода испеци па реци 23:23, 19. август 2011. (CEST)

Хвала пуно. Урадићу овако како си рекла, па ако Слаја нешто дода, променићу --Јован Вуковић (р) 23:26, 19. август 2011. (CEST)

Слажем се са верзијом Трифунов манастир Успења, али не и са називом епархије. Наиме, за неке топониме и лична имена из руског језика врло је тешко пронаћи одговарајући присвојни придев у српском (нпр. лингвисти предлажу да се кажи романи Достојевског, а не Достојевскијеви романи, или дела Лава Троцког, а не Троцкијева (или како већ) дела. Проблем је са присвојним придевом од назива града Слободској. Слободскојска по мени звучи врло чудно, а и питање је да ли је присвојни придев правилно створен. Мислим да би најбоље било да се у овом случају (а и у сличним будућим) напише Епархија Вјатка-Слободској, што није неправилно, а избегава се рогобатни присвојни придев.

--Sly-ah (разговор) 07:28, 20. август 2011. (CEST)

Само једно питање: Трифунов или Трифонов? --Јагода испеци па реци 11:13, 20. август 2011. (CEST)

Хвала Слајо. Иначе светитељ је Трифон Вјатски, тако да је вероватно и манастир Трифонов. --Јован Вуковић (р) 11:18, 20. август 2011. (CEST)

Транскрипција са Француског

• Kermaria-Sulard - Кермарија-Сурлар?
• L’Île-Rousse - Л'ил-Рус?

--Алекс (разговор) 01:04, 20. август 2011. (CEST)

Кермарија Силар и Л'Ил Рус. Мислим да је овако, знам да не треба цртица. Самарџија (разговор) 02:15, 20. август 2011. (CEST)

Цртице се не стављају у транскрипцији геогр. појмова, али остају у личним именима. Ја не знам шта је ово што је Алекс навео, чисто напомињем. --Јагода испеци па реци 11:16, 20. август 2011. (CEST)

Провинције у Републици Турској

Пошто је нови корисник код нас почео масовно да уноси провинције или дистрикте у Републици Турској, примјетио сам да их назива вилајетима. Погледао сам један од чланака „Анкара (вилајет)“ и примјетио сам да се на другим језичким пројектима ове провинције називају или провинцијама или дистриктима. Једино је на бугарској у употреби назив „вилајет“. Исто тако сам примјетио да на ен пројекту имају http://en.wikipedia.org/wiki/Ankara_Province чланак о провинцији Анкара и посебан чланак о вилајету Анкара. Тамо је објашњено да је вилајет везан за територијалну организацију Османског царства, па због тога имају посебан чланак о вилајету Анкара и посебан чланак о садашњој провинцији Анкара. Може ли неко да провјери како би требало правилно да гласи назив за ове садашње провинције у Републици Турској? --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:31, 20. август 2011. (CEST)

Ево и на руској википедији сам пронашао сљедеће: [6] гдје се каже да је Турска подјељена на 81 провинцију, a које се на турском називају „Il“, а наводи се и да се у прошлости користио назив „вилајет“ (претпостављам да се мисли на Османско царство). Дакле, углавном се на осталим пројектима користи назив провинција па би можда требало и код нас усвојити ово правило умјесто да користимо неке старе називе који су били у употреби у вријеме Османсног царства. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:51, 20. август 2011. (CEST)

Сабор, собор, храм, црква

Дали може неко проверити у рећник правописа дали постоје рећи сабор или собор за цркву. --Mile (разговор) 22:50, 20. август 2011. (CEST)

Руска ријеч собор у преводу значи катедрала (за католике), односно саборни храм (за православце). --Жељко Тодоровић (разговор) 23:14, 20. август 2011. (CEST) с. р.

Дакле реч сабор постоји у спрском речнику ? --Mile (разговор) 23:37, 20. август 2011. (CEST)

Не, него ћеш умјесто тога писати саборни храм (ако је ријеч о православном), односно катедрала (ако је ријеч о католичком храму). --Жељко Тодоровић (разговор) 23:55, 20. август 2011. (CEST) с. р.

Користи се и израз „црквени сабор“: Народ долази на црквени сабор о неком већем празнику и светковини када се око храма божијег сва чељад саберу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:53, 21. август 2011. (CEST)

Реч катедрала се користи и у православљу, само ређе.--Јован Вуковић (р) 19:12, 21. август 2011. (CEST)

У чему је штос?

Као што је познато, арапски члан је ел. Када се пише на првом мјесту, пише се великим словом, а када је у средини, малим словом (примјер: Башар ел Асад, али Ел Асад). Оно што мене по ком је принципу названа Ал-Каида (зашто не Ел Каида), Ал Арабија (зашто не Ел Арабија), Ал Џазира (зашто не Ел Џазира)? --Жељко Тодоровић (разговор) 03:11, 24. август 2011. (CEST) с. р.

Najverovatnije su novinari krivi. Bili su prvi koji su počeli da koriste te reči, a pošto znamo da im je do pravopisa stalo ko do lanjskog snega, išli su za prenošenjem onog što su čuli, ili pročitali na engleskom. --Јагода испеци па реци 22:09, 25. август 2011. (CEST)

Имају ли игдје у било ком рјечнику ови појмови споменути? Ваљда би требало негдје бити у вези Ал Џазире или Ал Каиде као највише спомињаних појмова (ваљда су се некада негдје лигвисти удостојили да укажу на грешку, ако је већ грешка како претпостављамо). --Жељко Тодоровић (разговор) 00:32, 26. август 2011. (CEST) с. р.

SAd nisam pri rečnicima, ali gotovo sam 100% sigurna da nema, jer su ti pojmovi previše sveži da bi bili zabeleženi. Popodne ću (ako se setim, i ako neko pre mene već ne reši nedoumicu), da pogledam u rečnike koje ja imam, pa ću da ti javim. Pravopis je vrlo jasan, kaže da se mora koristiti EL. Ima nekih dodataka u smislu spajanja tog EL sa onim Abd, ako se ne varam (Abd EL Rahman = Abderahman), ali koliko se ja sećam, ništa ne piše da se može koristiti AL niti pominje bilo kakav izuzetak sa AL. --Јагода испеци па реци 10:16, 26. август 2011. (CEST)

Сакашвили

Због чега Сакашвили није Саакашвили(ово би било по изговору)? Ево и IPA [mixɛil sɑɑkʼɑʃvili]. Оба а се изговарају, а видим да Сааведра (Saavedra) је на српском са 2 а. Ево и презиме на грузијском სააკაშვილი, ა=а.--Миланче (разговор) 21:48, 25. август 2011. (CEST)

Za gruzijski ne znam, ali što se Saavedre tiče, španski jezik ne poznaje udvajanje slova, kao npr. engleski, tako da kad se nađu dva ista slova jedan pored drugog, čitaju se oba (čitaš Sa-avedra, izgovarajući oba slova sa kratkom zadrškom između prvog i drugog), tako da se i transkripcija vodi tim pravilom, pa se prenose oba A. Nego, nešto mi je ovo poznato, da nisi ti pitao već jednom ranije isto? A možda je neko drugi? Mnogo mi zvuči poznato... Što se Sagašvilija tiče, nemam pojma. Ne postoje pravila transkripcije za taj jezik i ne znam koji je princip transkripcije. Možda Slaja zna nešto više od mene... --Јагода испеци па реци 22:13, 25. август 2011. (CEST)

Хехехе, добро памтиш Јагода. Јесам питао, баш за Сааведру. Због тога и питам, код Сакашвилија оба а се изговарају. Исто не долази до удвајања слова.--Миланче (разговор) 22:43, 25. август 2011. (CEST)

Хехе, изгледа да ипак још нисам за старо гвожђе... Нажалост, са грузијским ти не могу помоћи --Јагода испеци па реци 23:26, 25. август 2011. (CEST)

Мендез, Мендес, Мендиз

Занима ме исправна транскрипција? Имамо:

• Sam Mendes Слаја преправио на Мендиз
• Eva Mendes Јагода каже да је Мендес.

И једно и друго су рођени на енглеском говорном подручју. Сем у Редингу (Енглеска), а Ева у Мајамију (САД). Дакле транскрипција њиховог презимена би требала бити иста.--Награкажи/лажи 05:12, 30. август 2011. (CEST)

Транскрипције су добре. У енглеском језику није редак случај да се исто презиме код различитих лица различито изговара.

--Sly-ah (разговор) 07:45, 30. август 2011. (CEST)

Ne znam, meni se čini da ih isto izgovaraju kao Mendez. Sem Mendes 0:24 , Eva Mendes 0:13. Naravno video zna da prevari, ovde mi više vuče n Mendes. Kaže li Prćić išta o ovome? --Награкажи/лажи 20:01, 30. август 2011. (CEST)

Код Прћића нема ништа, а овде имаш изговор за S. Mendesa: [7]. За Еву ти могу понудити неколико видеоклипова на којима се чује Мендес, односно, где је "с" обезвучено јер долази после "е".

--Sly-ah (разговор) 22:20, 30. август 2011. (CEST)

Црта

Да ли се у писању личних података користи црта или цртица у овим случајевима: (Београд, 1932 — Београд, 2006) или (Београд, 1932 - Београд, 2006)? --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:53, 1. септембар 2011. (CEST)

Crta. Postoje crte tri duzine:

• - minus
• – kratka crta
• — dugacka crta

U tvom drugom primeru je minus. Ja sam poceo da standardizujem na dugacku crtu, ali Djordje je rekao da dugacka crta gadno izgleda. -- Bojan  Razgovor  06:16, 1. септембар 2011. (CEST)

Nije baš tako. Prvo je crtica (koja može biti i minus, što da ne), a drugo i treće su crte, od kojih je prva n-crta, a druga m-crta. U principu, mogu se koristiti obe, ali je bolje da se koristi duža kako bi se na prvi pogled razlikovala od crtice (ova n-crta se ponekad pomeša s crticom). Lični ukusi ovde nemaju mesta. Tako da, Bokice, ne slušaj ti druge, nego samo nastavi sa standardizacijom.

Za BČ — koristi se crta. Imaš je u prvom redu ispod edit prozora, pri kraju, pre navodnika. --Јагода испеци па реци 09:31, 1. септембар 2011. (CEST)

Ja koristim kratku crtu zato sto dugacka ruzno izgleda.--Zrno (разговор) 09:41, 1. септембар 2011. (CEST)

Stvar ukusa. Pravopis kaže: „Да би се јасно разликовала од цртице, црта треба да буде отприлике двоструко дужа од ње, или и више.“ Zato ja koristim dugačku crtu. A da li je ružna ili nije... Kao što rekoh, to ne igra neku veliku ulogu. Osim toga, to je nešto što se svakako može standardizovati, a i poželjno je. Dakle, ne bi trebalo da po člancima imamo čas n, čas m crte. Trebalo bi svuda da bude isto. Tako da Bokica može da nastavi svoj botovski posao bez problema. --Јагода испеци па реци 09:57, 1. септембар 2011. (CEST)

Хм, изгледа да ипак постоји нека разлика. Одбор за стандардизацију каже: Црта има две дужине, краћу (кад значи "до", кад здружује два коауторска презимена, односно два насеља у каквој релацији) и дужу (у осталим случајевима). Дакле, то би било нпр. Клајн–Шипка или стр. 5–9. Можда и код година, 1956–1960. Али кад има просторе иза и испред, и у свим другим случајима који нису ови, треба велика црта, рекла бих ја.--Јагода испеци па реци 10:16, 1. септембар 2011. (CEST)

У чланцима који описује животе личности сам користио овакву дугу црту у уводима између године и мјеста смрти са просторима: (Београд, 1932 — Београд, 2006). Међутим Корисник:Autobot ми стално брише „—“, па сам се јавио да видим да ли треба да потпуно престанем да користим „—“ јер ће Autobot ионако да је обрише. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:36, 1. септембар 2011. (CEST)

Ја сам мишљења да за све треба употребљавати дугу црту, тако је и у Правопису. Одбор је касније само појаснио какве могу бити црте. Ми бисмо се најприје требали позабавити да исправимо све цртице у црте, а не да ботови исправљају дуге црте у кратке црте. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:05, 1. септембар 2011. (CEST) с. р.

Bot nije dobro programiran onda. Ili ga je Bokica programirao prema Đorđevom ukusu, a to nema nikakvog opravdanja. Treba vratiti sve te crte. Izuzetak jedino mogu možda biti, kao što rekoh, a prema preporuci Odbora, između parova imena ili brojeva kada crta ne nosi beline iza i ispred. --Јагода испеци па реци 15:09, 1. септембар 2011. (CEST)

Сложићемо се да за парове година тамо где нема размака буде кратка црта (средња по величини, између минуса и дугачке црте). Ако за случај када около има размак правопис предлаже дугачку црту онда је боље да тако прихватимо без обзира на личне естетске осећаје. Међутим и правопис ту чини ми се није потпуно јасан јер каже да се кратка црта користи када означава „до“ а то управо јесте случај у заглављима биографија. Како год мени лично не смета ниједна варијанта око које се постигне договор, а ако нисте сигурни можете контактирати Ивана Клајна или неког ко се професионално бави оваквим питањима. --Ђорђе Стакић (р) 13:51, 3. септембар 2011. (CEST)

Ne kaže to Pravopis, nego Odbor za standardizaciju. Pravopis kaže da crta treba uvek da bude toliko velika da se jasno razlikuje od crtice, najbolje da bude najmanje dupla. A to je ova m-crta. Ja se tu slažem s Pravopisom, treba da stoji velika crta svuda, jer kao što već rekoh, ova n-crta se često može pomešati s crticom. Kad se stavi m-crta, onda nema sumnje da se radi o crti, a ne crtici. I nije to minus (!), nego je CRTICA. Minus je jedan sasvim drugi znak, i mislim da više liči na n-crtu nego na crticu. --Јагода испеци па реци 17:23, 4. септембар 2011. (CEST)

И ја се слажем да се користи искључиво дуга црта. Ако Правопис јасно дефинише како црта треба да изгледа, онда је то то. Уосталом, и сам Правопис примјењује искључиво једну црту. А то што је Одбор појаснио (и то је било раније, прије изласка новог Правописа) да постоје двије врсте црте, нема пуно везе са овим што ми расправљамо. То је више ствар типографије. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:32, 4. септембар 2011. (CEST) с. р.

Biće smak sveta, ti i ja se slažemo oko nečega! --Јагода испеци па реци 00:30, 5. септембар 2011. (CEST)

Rezultati o referendumu slika?????

Da li neko može da mi objasni o čemu se ovde radi? Nisu valjda slike izlazile na referendum (jer, to se zapravo tvrdi ovim natpisom)? O čemu je bio referendum? I rezultati nisu O referendumu, nego su rezultati referenduma. Dakle, bi li neko ispravio taj natpis? Ova rečenica nema ni glavu ni rep. Dakle, Objavljeni su rezultati referenduma o ... ? --Јагода испеци па реци 17:19, 4. септембар 2011. (CEST)

Референдум о филтеру за слике (Image Filter Referendum)--В и к и в и н дбла бла 17:33, 4. септембар 2011. (CEST)

Исправио сам. Требало би да кроз пола сата проради. --филип @ 22:01, 4. септембар 2011. (CEST)

A sta je to filter za slike ?--Zrno (разговор) 00:12, 5. септембар 2011. (CEST)

A to je to! Pa čak sam i glasala za to. Zrno, to je neka tehnička novina, a sastoji se u tome da posetilac ima mogućnost da sakrije slike koje ne želi da gleda. Sad, bilo je valjda (ako se dobro sećam, pričam sad bez provere i po sećanju, ako pogrešim, Filip će me već ispraviti), da škakljive i problematične slike (seksa, nasilja, ubistava, i svega što bi bilo kao tako obeleženo), stoje zatvorene, pa da sam čitalac odluči da li hoće da ih vidi klikanjem na valjda neki link na njima, ili da stoje otvorene a posetilac da ima mogučnost da ih zatvori, ako ne želi da ih gleda. Tako nešto. --Јагода испеци па реци 00:24, 5. септембар 2011. (CEST)

Aha, znaci onaj snimak ejakulacije vise nece biti izlozen !--Zrno (разговор) 00:37, 5. септембар 2011. (CEST)

Норвешки

Зна ли неко како се на српском пише (нор. Ola Flyum), пошто сам у штампи на српском нашао и „Ола Флум“ и „Ола Флиум“. Шта је правилно? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:26, 6. септембар 2011. (CEST)

Prema ovom ovde, Ola Flim. --Јагода испеци па реци 00:38, 6. септембар 2011. (CEST)

Транскрипција

Пошто се у половини текстова на нашој вики име ове атлетичарке са Јамајке Shelly-Ann Fraser транскрибује Шели-Ен Фрејзер, а у другој половини Шели-Ен Фрејжер, молим одговор шта је правилно. Хвала.--Drazetad (разговор) 20:43, 7. септембар 2011. (CEST)

Фрејзер.

--Sly-ah (разговор) 22:24, 7. септембар 2011. (CEST)

Нови Правопис о арапском језику

Правило 110f. старог Правописа је гласило: Усвојено је да у арапским именима код нас треба заједно писати спојеве Абд + ел с наредном речју и ел + дин с претходном речју (изузимају се традиционално усвојена имена типа Абдел Насер). Разматрано је да ли при овоме дати предност варијантама заснованим на контекстуалном изговору: Абдулах, Хајрулах, Фахрудин, Шемсудин, Абдулазиз, Абдурахман — или пак варијантама које се ослањају на паузални изговор: Абделах, Хајралах, Фахредин, Шемседин, Абделазиз, Абдерахман. Оцењено је да се, с обзиром на живи арапски изговор, предност може дати другој варијанти, али да су у обичај ушли и поједини ликови засновани на контекстуалном изговору, те вероватно и убудуће треба рачунати с овим двојством.

Дакле, шта каже нови Правопис по овом питању? Да ли је правилније Абдулах или Абделах, Абдел или Абдул, Абдулазиз или Абделазиз? --Жељко Тодоровић (разговор) 00:07, 10. септембар 2011. (CEST) с. р.

Није ми при руци П10, али сам готово сигурна да се ту ништа није променило. Промена је било у транскрипцији са енглеског, додатак транскрипције са скандинавских језика и мислим да је транскрипција са француског обрађена детаљније. Осим тога, мислим да није било других промена, дакле што се арапског тиче, текст је остао исти као у П93. --Јагода испеци па реци 00:22, 10. септембар 2011. (CEST)

Па најављено је да ће многе недоумице бити отклоњене, па претпостављам да се и овога неко дохватио. Можда код арапског језика није рађено нешто значајно, па није ни споменуто нигдје, али ваљда се отклонио који дублет. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:31, 10. септембар 2011. (CEST) с. р.

Је ли ово неко провјерио? Има ли промјена у овоме? --Жељко Тодоровић (разговор) 17:20, 11. септембар 2011. (CEST) с. р.

Осама бен Ладен

Поновио бих питање постављено овдје, а које је остало без одговора. Дакле, српски језик не познаје облик бин већ бен као „изврнути“ облик од ибн. Дакле, човјек се зове Осама бен Ладен. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:22, 11. септембар 2011. (CEST) с. р.

Има ли ко одговор? --Жељко Тодоровић (разговор) 20:21, 15. септембар 2011. (CEST) с. р.

А је ли сигурно Осама а не Усама (мислим да јесте, по узору на дате примјере Осман, Омер), Ладен а не Ладин (требало би да је Ладин)? И то морамо провјерити, али и утврдити да ли је ово име укоријењено као Осама бин Ладен. Ипак се не ради о непознатом имену за које су чули само стручњаци. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 12:04, 17. септембар 2011. (CEST)

Транскрипција са корејског

Која правила треба применити приликом транскрибовања корејских имена? Ја сам на нету нашао ово али не знам да ли да покушам да користим та правила или постоји неки наш договор? Самарџија (разговор) 18:04, 11. септембар 2011. (CEST)

Писање године у наслову текста

Молим да ми неко од стручњака за правопис одговори како гласи исправан наслов овог текста „Криза на северу Косова и Метохије (2011)“ или „Криза на северу Косова и Метохије 2011. “ и зашто. Хвала --Drazetad (разговор) 00:17, 19. септембар 2011. (CEST)

Иако се не сматрам стручњаком, посједујем Правопис, тако да могу назначити неке његове дијелове који се односе на те ствари. Постоје јасни примјери догађаја гдје постоји и њихова година, нпр. Балкански рат (1912), у народним говорима Турски рат (1912), Аустријски рат (1914—18). Писање године без заграда се углавном пише у описним именима догађаја, као нпр. устанак 1804. године (Први српски устанак), рат 1939—1945. (Други свјетски рат) и томе сл. Слично томе, у неком тексту би се могло написати косовскометохијска криза из 2001. године, с тим што би преусмјеравала на прави назив. Други свјетски рат се никада не би званично насловио као Рат 1939—1945. Надаље, што је и логично, година се као саставни дио имена (без заграде) пише и код такмичења (спортских, књижевних, математичких, научних, изборних итд.) који се углавном званично и наслољавају по годинама. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:34, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Ако се „устанак 1804. године“ пише без заграде, зашто би се „криза 2011. године“ писала са заградама? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:59, 19. септембар 2011. (CEST)

Баш Челик, ти изгледа ниси читао ниједан мој коментар који објашњава зашто (тамо на страници), а ево изгледа и овдје (пошто је и овдје назначено зашто нема заграде). Немаш још ниједан аргумент осим тога како је новинар писао на РТРС (а писао је о такмичењима, гдје се година пише уз наслов јер је такмичење тако званично познато). Дакле, потпуно си промашио референцу, јер твоја референца потврђује моје ријечи. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:26, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Ако и даље не разумијеш, ријеч је о описним именима. Никада се чланак неће насловити устанак 1804. године већ Први српски устанак, али хоће се можда тај израз употријебити у тексту, зависно од реченичких конструкција и стилских метода. Тако и овдје, постоји јасан наслов, али његове варијанте зависно од „потребе околине“ могу варирати у текстовима. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:29, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Мешчини да је реч о проблему стилске природе, а не правописне. Колико знам, оба су исправна. Ствар је укуса или конвенције шта користити. --филип @ 01:02, 19. септембар 2011. (CEST)

Не бих ја рекао да је то проблем стилистике, будући да имају примјери у Правопису који то наводе у загради. А наводи и описна имена гдје се пише без заграде, што значи да постоји разлика. Код јединствених догађаја уопште и не видим зашто се пишу године. Када је ријеч и Космету, знамо да тамо већ поодавно траје историја сукоба и криза, те је година потребна. Офрље говорећи, знамо да ово није посљедња криза или сукоб. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:26, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Да се не надмудрујемо, цитирај Правопис, и то дословно! --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:32, 19. септембар 2011. (CEST)

У своме првоме коментару у овом одјељку управо сам цитирао примјер писања догађаја из Правописа. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:36, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

У свом првом коментару си дао примјере који назначавају да се у случају дугогодишњег рата године (од — до) стављају у заграде. Затим си дао примјер да се уз називе ратова попут „Великог рата“ може додати и буквално додатни податак о години, која тада може да се стави у заграде, јер сам назив „Велики рат“ не може да се односи на неки други догађај. По примјерима као си дао (правило ниси никад навео), испада да се заграде користе само у случајевима постојања устаљених назива за историјске догађаје, или када постоје два или више догађаја са истим називима за чије разлоковање је потребно навести годину у заградама како би се разлоковали једни од других. Ови примјери се не односе на случај кризе на сјеверу Космета 2011. Исто тако сам питао: ако се „устанак 1804. године“ пише без заграде, зашто би се „криза 2011. године“ писала са заградама? Мислим да ти слободно тумачиш примјере у недостатку конкретног и изричитог правила у Правопису. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:54, 19. септембар 2011. (CEST)

У наведеним примјерима се да јасно видјети како Правопис пише године послије „званичног“ назива неког догађаја. Остатак твог коментара је произвољно тумачење и извртање. За устанак 1804. године и Први српски устанак је већ све објашњено (и тамо на страници), тако да немојмо извртати ствари и понашати се као да овдје у расправи ничега нема. Да се не надмудрујемо, како кажеш, имаш ли примјер писања који се може супротставити примјеру писања из Правописа? Ствар је кратка и јасна, на једној страни имамо Правопис, а на другој /шта/? --Жељко Тодоровић (разговор) 02:34, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

„Остатак твог коментара је произвољно тумачење и извртање.“ Ти Жељко само мене коментаришеш. :) „на једној страни имамо Правопис, а на другој /шта/?“ Ја мислим да на једној страни имамо тебе а на другој немам никакво правило из Правописа, јер као што је Дунгоданг рекао, изгледа да правило не постоји. Ако постоји, онда га цитирај. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:40, 19. септембар 2011. (CEST)

Можда је најбоље да сачекате коментар неког од корисника који се разумеју добро у правопис. Овако се само вртимо у круг. mickit 08:41, 19. септембар 2011. (CEST)

Баш Челик, лако је тумачити туђе ријечи и извртати коментаре. Још се чека твоја аргументација, нигдје је овдје не видимо. Мики, сматрам да нема вртења у круг, ако у Правопису за називе постоје примјери писања године у загради, а за описне називе да иде без заграде, не видим шта је ту нејасно. Овдје се ради о жељи једног корисника да буде по његовом, али друго су жеље друго је правописна штампа. То што Баш Челик хоће да уништи расправу захтјевајући правило које то налаже, а игноришући правописне примјере по том питању, друга је сасвим ствар. Добро је познато да Правопис нема за сваку нашу недоумицу јасно написано правило, него даје примјере (а они су наведени). Дакле, нема аргументације да би требало ићи без заграде. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:52, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Заграде које Жељко заговара су потпуно непотребне и сам Правопис не даје правило које их заговара у оваквим случајевима. Примјери кориштења заграда које је навео Жељко су везани за ратове и то у случајевима гдје се исти назив користи за више различитих догађаја. Примјер који је Жељко дао је „Балкански рат (1912)“, при чему се у случају Балканских ратова (Први и Други) у заграде додаје година као додатна информација за распознавање. У случају „Криза на северу Косова и Метохије 2011.“ не постоји никакав разуман аргумент који заговара стављање године у заграду, нити се у сличним случајевима заграда користи код нас на википедији: [8], нити се заграда користи у штампи на српском језику. А у самом Правопису постоје хиљаде примјера гдје се година пише без било какве заграде. Сулудо би било да неко наслови чланак „Попис становништва (1961) у ФНРЈ“ само због тога што Жељко инсистира на заградама. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:12, 19. септембар 2011. (CEST)

Баш Челик, чека се твоја аргументација. Довољно си извртао ријечи и причао напамет, сада је ред да нешто аргументујеш. Правопис има јасне облике о писању догађаја, и они су наведени. Напамет је причање да у Правопису има безброј случајева, јер је то коментар само нешто да се каже. Ми разговарамо о овом случају, гдје постоји примјер писања. Ова задња реченица нема везе са везом, потпуно окрећеш причу и занемарујеш коментаре у вези са писањима године као саставног дијела назива. Дакле, чека се твоја аргументација. Имаш ли било какав аргумент за своју причу или ћеш се бавити само нечим што неко други каже? --Жељко Тодоровић (разговор) 14:41, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Правопис каже: „устанак 1804.“ а не „устанак (1804)“. То је један у низу многобројних аргумената. Овај примјер који се помиње у Правопису је далеко најближи случају „криза 2011.“ --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:53, 19. септембар 2011. (CEST)

То су описни карактери, немају везе са насловљавањем. То је већ објашњено у коментару. Ти буквално правиш успоредбу по проливеној крви, по систему криза је ближа устанку, него правом рату. То је смијешно, ми расправљамо о правописној норми, а не бавимо се анализама сукоба. Све у свему, још се чека твоја аргументација. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:00, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Немој (ти) више да чекате. И слажем се да је смијешно. Мени је од свега најсмијешније позивање на правило у Правопису. Цитирам: „Не пада ми на памет да преписујем цијело правило из Правописа.“. А на крају се испостави да правило не постоји. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:14, 19. септембар 2011. (CEST)

Још се чекају твоји аргументи. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:19, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Ево поново: [9] --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:35, 19. септембар 2011. (CEST)

Као што је речено, Правопис прави јасну разлику између описних карактера и назива, а то је објашњено у мом првом коментару, као и у многим другим који су услиједили. Будући да се не осврћеш на њих, може се видјети да немаш аргументације. Ми овдје расправљамо о називу чланка, а не како би их најбоље описали у реченици. Стога, не видим даљу потребу за дискусијом. Према Правопису се не може понашати игнорантски, као и према коментарима својих саговорника. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:39, 19. септембар 2011. (CEST) с. р.

Ево да ти појасним пар ствари Жељко. Ја сам овде изнио доста аргумената на које се ти не осврћеш. Ради се о томе да ти не прихваташ туђе мишљење и да тјераш по своме безобразним и аргонтним дисквалификацијама аргумената који су противни твом личном ставу. Исто тако је врло безвезе да се ти позиваш на Правопис, пошто си ме у пар наврата обмануо позивајући се на правило из Правописа за које си касније признао да не постоји. Поред обмањивања тврњама да се позиваш на правило, ти ниси изнио ама баш никакав аргумент. Својим узречицама „као што је речено“, „то је смијешно“ ме ниси убједио да Правопис налаже писање године у заградама. Напротив, апсолутно сам сигуран да је Правопис пун разних примјера писања година гдје се заграде не користе. И као што рекох, ако постоји правило у Правопису, не твоје лично тумачење, онда га цитирај па да се сви придржавамо Правиписа. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:59, 19. септембар 2011. (CEST)

Аргумент за Правопис не може бити страница РТРС-а, ваљда ти је то јасно. Што се тиче свега осталог, понављаш безвезе опет исте ствари. У првом мом коментару је цитиран извор из правила Правописа који се односи на нашу ствар, а негдје сам ти већ и напоменуо о којем правилу је ријеч (под којим бројем и словом у П.). Стога, не знам о чему ти тачно причаш. А надаље, аргумент не може бити да си ти сигуран да нешто има у Правопису, будимо озбиљни. Суштина расправе је да није понуђен аргумент друге стране. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:06, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Опростио Жељко, али не вјерујем у твој једини аргумент да Правопис забрањује употребу облика „2011.“ при писању године у наслову. Ако желиш да твој једини аргумент прихватим озбиљно, онда је потребно да цитираш правило из Правиписа у коме се каже да је писање године у наслову дозвољено само стављањем исте у заграду. У супротном мислим да ти Жељко немаш никакав аргумент и да погрешно тумачиш Правопис. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:35, 20. септембар 2011. (CEST)

Није важно како ћеш ти схватити или нећеш, ствар је да у Правопису постоји само један примјер употребе писања године у називу. То „твоје“ писање године односи се само на описни карактер догађаја, не његов назив. Будући да је забиљежен један само облик, а други није (односно јесте, али за другу ствар), не видим недоумице по том питању. Инсистирање на нечему чега нема у Правопису и покушавајући да се поништи оно што има, никакво и неозбиљно је вођење дискусије. Од тебе се тражило да поднесеш озбиљне аргументе за свој став, а ти се бавио тумачењем ријечи саговорника. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:47, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Истина је Жељко да је ситуација незавидна, пошто од мене тражиш да поднесем аргумент који би доказао да је иправно писање године са тачком на крају. Мени твој захтјев звучи апсурдно. Не знам како уопште можеш да тражиш аргумент у користи писања године са тачком на крају умјесто заграде. Зар је заиста потребно доказивати правилност овога облика: „2011.“ Исто тако сматрам да је ситуација незавидна јер си се поставио као једини тумач Правописа и правила која само ти знаш а ниси способан да цитираш. Не знам ни како можеш да тумачиш по теби јасно правило које не може ријечима да се подјели са осталима. Замисли како би то изгледало да око сваког наслова чланка треба да се посвајетујемо само са тобом, пошто нико други то правило на које се позиваш не може да протумачи јер оно није нигдје исписано ријечима које сви могу да виде. А да не говорим још о томе да у штампи на српском једноставно не постоје примјери стављања године у заграду. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:01, 20. септембар 2011. (CEST)

Оно што ти треба да схватиш је да ми расправљамо о наслову догађаја, не о дескриптивном карактеру нити како би ти годину писао у некој реченици. О томе није уопште ријеч, и ако не разумијеш да су то одвојени појмови, да се другачије регулишу, онда не знам шта бих ти рекао. Научи о томе боље, али немој безвезе тврдити нешто што не стоји и трпати неке ствари у исти кош. Ово све што ја причам (понављам), по ко зна који пут сам већ написао. Ако не знаш барати са правописом и разликовати неке појмове у језику, онда не требаш инсистирати на нечему гдје немаш никаквих аргумената. А извод примјера из Правописа је цитиран и не знам зашто упорно вичеш да га нема, а у првом је коментару. Дакле, ако немаш аргумената, ако не разликујеш дескриптивни карактер од наслова, не требаш и даље инсистирати на нечему нити учествовати у дискусији. Реченица типа „Био сам у Београду у јуну 2010. године“, нема везе са насловљавањем чланка, а ти си то трпао у исти кош, и послије неколико истих коментара, и даље ниси увидио разлику. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:44, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Разумијем о чему говориш Жељко, мада мислим да скрећеш са теме расправљајући о мени умјесто да изнесеш аргумент. Ја те стога позивам да једноставно или цитираш правило из Правописа које забрањује употребу овога облика: „2011.“ или да цитираш правило из Правописа које налаже искључиву употребу овога облика: „(2011)“. У супротном ћу сматрати да немаш никакве аргументе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:54, 20. септембар 2011. (CEST)

Очигледно да не разумијеш или намјерно се тако понашаш. Извод из Правописа је наведен и то је једини забиљежени начин писања у Правопису по том питању. Ред је на теби да доставиш аргумент, ниси још то урадио, сви ми овдје чекамо. Мани се расправљања о мени и аргументуј своје ставове. Чекамо аргумент. --Жељко Тодоровић (разговор) 03:08, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Жељко, опрости, али ја заиста не сматрам да си ти изнио било какав агрумент. Тако да и ми чекамо твој аргумент. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:11, 20. септембар 2011. (CEST)

Баш Челик, овдје се о свакој ствари већ расправљало, све се прежвакало, и оно што је још видљиво да ти након свега тога ниси још понудио аргумент. Дакле, изволи. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:35, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Pošto me je Dražeta kontaktirao, evo i ja nešto da kažem: lično bih se složila s Filipom, može i jedno i drugo, mada, naginjem ka Željkovom stavu, iako ja ipak ono što piše u P10, a on je naveo kao argumente, ne bih proglasila pravilima, nego čisto primerima kako sve može da se piše. Pogotovu što se ti primeri odnose na pisanje godine uopšte, ili pisanje velikog slova (ako se ne varam), a ne na pisanje godine u naslovu — da budemo precizniji, P10 ne daje nijedno objašnjenje koje bi se eksplicitno bavilo godinama u naslovima. I na kraju, izvinjavam se Dražeti što nisam ranije nešto rekla na ovu temu, ali tek sad stigoh s puta. --Јагода испеци па реци 23:00, 19. септембар 2011. (CEST)

Хвала Јагода--Drazetad (разговор) 23:17, 19. септембар 2011. (CEST)

Погледао сам Правопис о коме се тако жустро говори. И то Правопис из 2010. Жељко је на страни за разговор спомињао тачку 27.а, али се у новом Правопису она односи на гласовне промене, па претпостављам да Жељко реферише на претходни Правопис (ваљда су неке тачке истумбане). У новом Правопису, оно што Жељко спомиње (тј. једино појављивање назива Балкански рат (1912)) је у тачки 60.а. Остали примери (Турски рат, Аустријски рат) појављују се тек у речнику, али се уз њих јасно наводи да су примери управо тачке 60.а. Елем, главни проблем овде је што се тачка 60 односи на писање историјских догађаја великим словом. То није одредница која прописује да ли се негде користе заграде или не, стога не може бити аргумент за то. Да, дат је пример са заградом, али нигде не постоји правило "У насловима се користе године у заградама" или недајбоже "У називима одредница на Википедији се користе године у заградама". Стога, Жељко, замолио бих те да престанеш са извртањем аргумената и узурпирањем ове стране за промовисање своје (чудне) агенде и дискутовање о ефемерним стварима. --филип @ 11:33, 20. септембар 2011. (CEST)

Филипе, суштина разговора и јесте да имамо примјер писања из Правописа на који се ја позивам, што значи да је исправно тако писати. Прегледао сам неку правописну литературу, историјске уџбенике итд., и нема примјера овог другог писања (у својству назива). И у Правопису (и старом и новом) и у уџбеницима се примјер писања године без заграде користи само у описним карактерима, што је до сада много пута речено. Дакле, нема примјера оног другог писања. Правопис није дужан да каже шта је све забрањено, него да каже шта је правилно, као што није ни дужан да има одјељак посвећен нашој недоумици. Дакле, нема још аргумента који указује да се и другачије може писати. „Стога, Жељко, замолио бих те да престанеш са извртањем аргумената и узурпирањем ове стране за промовисање своје (чудне) агенде и дискутовање о ефемерним стварима.“ Ова реченица је безобразна. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:35, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Željko, izvini, ali zamenjuješ teze i vidiš u P ono čega nema. Ja i dalje stojim da mi je tvoje rešenje sa zagradama prirodnije za naslov (a meni se čini da je i neki interni dogovor da se dodante info pišu u zagradi u naslovima, a ne odvojene zarezima), ali to nikako nije pravilo, a još manje ga Pravopis propisuje, a pogotovu ne zabranjuje druge načine pisanja, štaviše P ne zabranjuje, niti može bilo šta zabraniti, nego samo konstatovati da li je nešto pravilno ili nije. Kao što već rekoh, nigde se ne spominje pisanje godina kao vremenske odrednice, a pogotovu ne u naslovu. Poslušaj Filipa i prestani s tom tvojom isključivošću, gledanjem odozgo na druge korisnike s kojima se ne slažeš i fazonom „samo sam ja u pravu a svi drugi nemaju pojma“, jer zaista nije u redu. --Јагода испеци па реци 15:43, 20. септембар 2011. (CEST)

Јагода, ја нигдје не замјењујем тезе нити ми је то намјера. Навео сам примјер како је година написана у Правопису. Други начин писања нисам нашао. Ти си споменула начин писања одвајањем запете, али о томе овдје није било ни ријечи (то нисам хтио ни спомињати, будући да такво рјешење није се ни разматрало). Та два начина су прихватљива и тако регулисана и у Правопису. Суштина мојих коментара је да се поднесе аргумент да се онако негдје пише за догађаје (правописна литература, историјски уџбеници и томе сл.). Као да ја имам нешто лично против таквог писања, па гурам само једно. И мене ваљда интересује као и све, како је нешто правилно. Ја само тражим да се поднесе аргумент који потврђује да се онако пише у некој литератури. Ја сам прегледао неке уџбенике из основних и средњих школа (тога нема, а ипак и ту је пуно правописних грешака, али ето опет нема). Прегледао сам Правопис, година без заграде се напомиње само у описним карактерима. Тачно је да Правопис указује шта је правилно, а шта не, али ми имамо само један примјер писања из Правописа (оне горе изведене цитате), али немамо још други. Дакле, имамо доказ да је правописно правилно писати заграде, за оно друго немамо. Мени не штима једноставно то да аутори Правописа наводе код назива искључиво са заградом, а код описних карактера искључиво без заграде. То је суштина мога јављања, нема још доказа да је оно друго исправно. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:30, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Ми се требамо усредсредити да се нађе доказ да је оно друго исправно, о наводу из Правописа нема потребе више расправљати. То и јесте суштина, тражи се аргумент за ово друго (које нема у Правопису). О нечему што има у Правопису сувишно је расправљати. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:33, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Мени не штима једноставно то да аутори Правописа наводе код назива искључиво са заградом, а код описних карактера искључиво без заграде.

А ко каже да они наводе да је код назива искључиво правилно са заградом? Аман, човече, примери су ти из тачака које обрађују неке сасвим друге ствари, што дакле не значи да ако оног другог нема у П да то није правилно. Дакле, заиста нема потребе расправљати о овоме, али не зато што тога има у Правопису, него баш зато што П нигде експлицитно не говори о томе, чак ни у примерима не наводи експлицитно примере наслова како си ти то схватио (а схватио си погрешно). Овде једино што треба утврдити јесте какав је њики договор тј. стандардизација наслова коју смо договорили, и ништа више. Мени се чини да је некако прећутно прихваћено да иде додатна инфо у заграду (дакле, Балкански рат (1912), а не Балкански рат, 1912. или Балкански рат 1912. или Севиља (Шпанија), а не Севиља, Шпанија или Севиља Шпанија. Зарез сам помињала као један од могућих начина писања наслова. Значи, највероватније да ће ипак бити по твом, али престани да тврдиш да је то уједно и једино правописно тачно, када није. --Јагода испеци па реци 19:02, 20. септембар 2011. (CEST)

Заграде користимо најчешће код насељених мјеста, и то често када имамо више насеља са истим именом. Тада у заграде додајемо (назив општине). И тада је назив општине у заградама (назив општине) заиста описног карактера и није дио назива. Заграде користимо и у случају других синонима и хомонима, а и тада је садржај у заградама описног карактара. Нпр „Коса (оруђе)“,„ Коса (име)“ итд. Међутим заграде нисмо користили у случају догађаја гдје је година саставнио дио наслова: [10] и [11]. Сигуран сам да ће већина да се сложи да су у датим примјерима заграде потпуно непотребне. Јер ако свуда уведемо заграде, онда би бар по мом мишљењу, наслови попут „Попис становништва (1991) у СФРЈ“ изгледао горе него што изгледа без заграда. Мени лично није јасно зашто Жељко инсистира да година свуда мора да буде у заградама, кад то нисмо практиковали ни у прошлости. Нпр: [12] и [13] --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:16, 20. септембар 2011. (CEST)

Усвојена правила о вишезначности немају везе са расправом. Примјери Попис становништва 1991. у СФРЈ, неки тамо избори, такмичења итд. све су појмови којима је прописан назив. Ми причамо о догађајима. А за ово — „Попис становништва (1991) у СФРЈ“ — ти је претходно објашњено, а ти опет. Назив догађаја нема везе са званичним називима и описним карактерима. Ако се нема знање о томе, ја немам времена понављати као папагај једно та исто. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:23, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Јагода, суштина моје приче и јесте да се покаже нека литература (ја сам прегледао историјске уџбенике, нисам нашао) гдје се историјски догађаји насловљавају са годинама без заграде. Оно што има у Правопису ја сам понудио као једну страну (односно да је то тачно, а можда има још). Нигдје нисам рекао, дискусија је завршена, него у сваком коментару тражим да се да аргумент. Па и мене лично занима има ли негдје да је такво нешто примјењено. Друга је ствар што можда неко моје ријечи, да се да аргумент, схвата као провокацију, ругање итд., а не намјеру да се утврди има ли тога у литератури. Баш-Челик се током цијеле расправе бавио оповргавањем примјера из Правописа (а то је непотребно, ако га има ту), умјесто да тражи у штампаној литератури (најприје правописној, историјској) примјере овог другог. Дакле, фале аргументи, литература. Оно што има у Правопису уопште не заслужује расправу, ово друго да. Није мени циљ да побједим у расправи или не, него да се види шта је тачно. Примјетио сам неке ствари у новом Правопису што су ме погрешно информисали, или недовољно добро, па ћу их и изнијети. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:17, 20. септембар 2011. (CEST) с. р.

Ниси ти мени Жељко ништа објаснио што је мени прихватљиво као разумно објашљење. Ево пар примјера за које је тврдим да не требају заграде које ти заговараш:

• „Европско првенство у кошарцви 2011.“ (није противно Правопису)
• „Криза на северу Косова и Метохије 2011.“ (није противно Правопису)
• „Попис становништва 1991. у СФРЈ“ (није противно Правопису)
• „Демонстрације у Београду 1991.“ (није противно Правопису)
• „Олимпијске игре 2011.“ (није противно Правопису)

Мој став је да је убацивање заграда у наведеним случајевима потпуно непотребно и 100% сам сигуран да Правопис не забрањује примјере које сам дао, односно да Правопис не забрањује писање године ван заграда. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:32, 20. септембар 2011. (CEST)

• Летње олимпијске игре 2012.
• Европско првенство у кошарци 2011.
• Попис становништва 2011.
  То су све службени називи догађаја, и ту нема дискусије, има заграде, нема заграде. Име се наводи онако како га је поставила службена организација која се одређеним догађајем бави.
  
• Демонстрације у Београду 1991. - ово није догађај по службеној дужности, није планиран већ се једноставно десио. Главни одредница у том делу је ово "Демонстрације у Београду" а „1991.“ је временска одредница која иде у заграду. И по чему је то све толико важно да се малтене убијате већ три дана око овога детаља?--Никола (разговор) 19:45, 20. септембар 2011. (CEST)

Ништа од наведеног није догађај по службеној дужности. „Попис становништва у СФРЈ“ је догађај, а година је временска одредница за коју Правопис не налаже правило стављања у заграду. И „Олимпијске игре“ су догађај, а година је временска одредница. Међутим овде није ријеч о томе, него о томе да Правопис не налаже искључиво писање године у заградама, или да забрањује употребу писања овога облика: „1971.“ --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:55, 20. септембар 2011. (CEST)

Е видиш сваки догађај који планира нека организација јесте догађај по службеној дужности и та организација му даје име. Председнички избори 2010. могу да стоје само под тим именом и никако другачије. Председнички избори (2010.) могу да стоје само као поднаслов текста који се генерално бави догађајем "Председнички избори". А људи божији.--Никола (разговор) 20:12, 20. септембар 2011. (CEST)

Никола, вјерујем ти, мада бих и тебе замолио да цитираш правило из Правописа о томе. Чисто да не долазимо у дилеме. Мој лични став је да је „Председнички избори 2010.“ правилније од твој предлога: „Председнички избори (2010.)“ пс Пошто си нагласио да се ради о догађају по службеној дужности, претпостављам да мислиш на Председничке изборе у Колораду. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:15, 20. септембар 2011. (CEST)

Ajmo ovako: ponavljam, ispravne su sve verzije! Predsednički izbori 2011. se čita kao Predsednički izbori dve hiljade jedanaeste ghodine, a Predsednički izbori (2011) (dakle, BEZ tačke iza godine, Nikola), čita se kao Predsednički izbori, dve hiljade jedanaesta godina. Šta ćete koristiti, zavisi isključivo od dogovora. Meni je svejedno, ali ajde samo da iz argumenata izbacite pravopis, jer P ovde ne pravi ama baš nikakve probleme, niti je sporan. Dakle, raspravljajte šta je logično i šta se vama više dopada, pa nađite neki zajednički jezik, ali ne zamajavajte se više pravopisom kad on ovde nema ama baš nikakve veze s celom pričom. --Јагода испеци па реци 21:46, 20. септембар 2011. (CEST)

Нећете ваљда опет понављати исту причу (то сам и ја претходно објашњавао). Такмичења су засебна ствар. Ту засједа комитет и прописује назив такмичења, олимпијаде се називају по годинама, назив изборне кампање утврђује комисија, народна скупштина одређује закон о попису итд. То су служебене прописане ствари, немају везе са /историјским/ догађајима (који не надјевају сами себи име). Дакле, не разумијем зашто се расправљате о нечему што има већ о Правопису. Овдје се тражи да се поднесе литература гдје се за /историјске/ догађаје примјењује то друго насловљавање, чега нема у Правопису. Стога, на то се треба усредсредити, а не покушавати оборити примјер из Правописа. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:07, 21. септембар 2011. (CEST) с. р.

Ево мало претресам по Правопису и Правописном рјечнику и свагдје сам до сада нашао писање године у загради послије догађаја. Нпр. Први балкански рат, Заливски рат, Аустријски рат, Турски рат, Други свјетски рат (поред њих су наравно године). Само тај облик је присутан, не налазим други. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:12, 21. септембар 2011. (CEST) с. р.

Неке недоумице и разјашњења

Нека од ових питања сам и ја постављао, на нека ми је одговорено, на нека није. Чак, на нека питања ми је погрешно одговорено или недовољно.

1. Поставио сам некада питање како се пише назив општине по новом Правопису. Одговорено ми је да Правопис наводи да се све административне јединице пишу великим словом. Под тим се подразумијевала и општина. Међутим, погледавши у рјечник, наводи се двојство: а) у смислу територије: општина Стари град, општина Цетиње; б) у значењу државне институције: допис Општине Стари град итд.; т. 70 (нап. 2). Дакле, претходне промјене које сам вршио наивно (јер је у одговору био испуштен примјер из рјечника), показују се да нису тачне. Општине у смислу географске цјелине и даље треба писати малим словом. Органи општине пишу се овако — Скупштина општине Краљево.
2. Поставио сам некада и питање о орденима, али мислим да нисам добио одговор да је сада то другачије. Наиме, од сада се ордени (награде, признања, медаље, плакете, дипломе, захвалнице) пишу великим словом.
3. Раније је била недоумица да ли писати Нацрт Закона... или Нацрт закона... Некада сам то питање поставио, нисам добио одговор, и Правопис је дао разјашњење. Пише се Нацрт закона о...

Ако се сјетим још којих питања која су мене занимала или ме још занимају, обавијестићу. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:43, 21. септембар 2011. (CEST) с. р.

Америчке професионалне спортске екипе

Приметио сам да су имена америчких професионалних клубова писана на следећи начин: нпр. Ванкувер канакси, Сакраменто кингси .... Питам ово из разлога што њихови спортски професионални клубови функционирају као франшизе, дакле Канакси, Кингси и то је у ствари име клуба. А ниједна франшиза није везана за одређени град већ се пресељавају у зависности од економских интереса. Да ли је у овом случају исправно писати малим словом ово "кингси" или "канакси" након имена града. Јер клуб је Канакси, а не Ванкувер канакси, и не може да се пореди са нпр "Шабачки вукови".--Никола (разговор) 15:11, 24. септембар 2011. (CEST)

Вишечлани називи спортских клубова се пишу са великим почетним словом само прве речи у називу, док се остали делови пишу малим почетним словом, сем уколико није реч о личном имену. Дакле, Ванкувер канакси или само Канакси, Сакраменто кингси или само Кингси, Шабачки вукови или само Вукови, Црвена звезда или само Звезда итд. Ово је аминовао и И. Клајн у једној мојој преписци са њим, тако да је сада прилично бесмислено поново потезати ово питање.

--Sly-ah (разговор) 20:30, 24. септембар 2011. (CEST)

ОК! Хвала. --Никола (разговор) 20:45, 24. септембар 2011. (CEST)

Sitničarenje Autobota

Ne vidim čemu ova takoreći beskorisna izmena koja samo povećava broj bajtova ali ne menja suštinu. Inače, ima na desetine članaka koji su prošli prvo kroz moju doradu a potom i kroz Autobotovo brljanje-mrljanje odnosno beskorisno sitničarenje koje se ogleda u ispravljanju pre n. e. u p. n. e., s tim što se ne vodi nimalo računa o tome da ono p. može da znači i posle - zbog toga nam trljaju nos na faksu; kao i g. u godina. 'Ajde ovo prvo ću još i progutati zarad ljubavi onih koji se drže slabašnih iliti doslovnih prevoda sa History Chanela, premda nam na faksu prete da će nam poništiti testove ukoliko vide ili ono ofrcano pne. ili ono bezvezno p. n. e. - i mogu vam reći da se ne zezaju nimalo (ruše nas i ako ne sednemo paralelno za onim koji nam dođe spreda prilikom polaganja kolokvijuma), ali stvarno ne vidim zbog čega bi po 50 puta pisali godina, godina, godina... kad za to postoji odgovarajuća skraćenica koja je i te kako zastupljena u stručnoj literaturi.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:11, 25. септембар 2011. (CEST)

Према Правопису, бар како је мени Слаја једном приликом објаснио, иза године уопште не мора да се додаје оно „година“. Довољно је само „1795.“ у јасном контексту реченице. Исто тако мислим да Аутобот не треба да баш све живо ради, пошто масовно преправљање оваквих ствари може да поквари чланак. Бот једноставно не може да одреди контекст реченице, или садржај чланка, па стога може да поквари чланке оваквим измјенама. Мој став у вези овога, пошто ово није само правописнио питање, да би прије него што бот крене са масовним измјенама, требало можда консултовати заједницу, јер ако о масовним измјенама одлучује само једна особа, онда може да се деси да направи грешку и да нпр. на мјестима гдје треба „—“ бот стави „-“. Тако да би можда било добро да се прије масовних измјена постави питање на тргу да видимо шта заједница мисли прије него што дође до масовних промјена. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:23, 25. септембар 2011. (CEST)

Evo, i pravopis nalaže da je korišćenje g. pravilno:

г. — година, т. — тачка, л. — лице или лист, с. — село или страница, о. — острво или оток, в. — види или век/вијек, н. е. — нове ере, о. м.1 — овога месеца/мјесеца, т. г. — текуће године, в. д. — вршилац дужности (ово се каткад чита и скраћено: ве-де).

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:39, 25. септембар 2011. (CEST)

Ne preporucuje se gomilanje znakova interpunkicije jedi do drugih (zagrade i tacke, npr). I autobot ne menja kontekst recenice. -- Bojan  Razgovor  13:44, 25. септембар 2011. (CEST)

Истина што БокицаК каже да је нпр. „1793. г.,“ неправилно, јер запета замјењује тачку и не могу да буду заједно. Међутим масовно пребацивање правилног „1793. г.“ у „1793. година“ је непотребно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:52, 25. септембар 2011. (CEST)--БаШ-ЧелиК (разговор) 13:52, 25. септембар 2011. (CEST)

И онда буде шаролико, мало скраћенице, мало не. -- Bojan  Razgovor  13:55, 25. септембар 2011. (CEST)

То зависи од контекста чланака, струке и ауторовог избора. Не морају сви чланци да изгледају као да их је робот писао. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:02, 25. септембар 2011. (CEST)

Nije istina da je 1793. g., netačno. Tačka i zarez ne mogu da idu posle rednog broja, a godina je redni broj, dakle, 1783. ili 1783, ali iza svih drugih skraćenica koje u sebi nose tačku, tačka se ne uklanja, nego se zarez dodaje iza nje. Dakle, g., itd., sl., i tako dalje... Sad, da li bot radi ispravno? Da, jer uklanja i g i tačku. Da li je ta izmena preko potrebna? Pa i nije, ali takođe mislim da ne smeta. Stvar je stilske prirode, a tu se preporučuje ono što je Slaja rekao BČ: nema potrebe udarati i to godine, god. ili g. ako je kontekst jasan. Tako da, što se mene tiče, izmena bota je sasvim ok. --Јагода испеци па реци 15:11, 25. септембар 2011. (CEST)

Моје мишљење о овом случају је да нема потребе уопште користити скраћеницу г. за годину у било којем чланку. Према томе, бот то правилно исправља, нема потребе да енциклопедију пишемо скраћеницама (то може за др, мр и сл.). А ствар да ли негдје иде ријеч година или не, нешто је сасвим друго. Ја лично користим ријеч годину у неким случајевима, али наравно да нећу у једној реченици стално је стављати. О томе се не може уопштено причати, то зависи од стила којим је чланак писан. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:16, 25. септембар 2011. (CEST) с. р.

Naposletku. Da li je 1793. g., u skladu s pravopisom ili ne? Takođe, ne vidim ama baš nikakav razlog da se preduzme takoreći standardizacija (ili već kako se to zove kada neko teži da bude sve po njegovom?), jer kao što ste i sami primetili to je stvar stilske prirode. Ja ne mogu pisati po nečijem šablonu ukoliko mi zaista nije stalo do njega i stoga ne zahtevam od drugih da se drže mog. Dakle, pamet u glavu i ne idite ulicom onog drugog.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 09:10, 26. септембар 2011. (CEST)

Ispravno jeste, ali nije uvek poželjno. Objašnjenje je dao Slaja Baš Čeliku. Epi, imam utisak da si se previše vezao za tekstove koje si ti napisao. Možda grešim, ali bih volela da napomenem (u cilju sprečavanja eventualnih budućih konflikata), da predajom teksta na njiki, daješ pravo SVIMA da ga dorađuju i ispravljaju, onako kako oni misle da je najbolje. Možda ti se njihove izmene neće uvek dopasti, ali to je nešto što ide u paketu pisanja za njikipediju, i hteo ne hteo, takve stvari će se i dalje dešavati, a oni koji budu menjali tvoje tekstove imaće apsolutno pravo to da rade. Bokica voli sve da uniformiše. OK. Pa pusti ga neka uniformiše, to ne treba da ti smeta, sve dok te njegove izmene ne narušavaju tekst bilo pravopisno, bilo materijalno (a ne narušavaju ga s ovom konkretnom izmenom, zar ne?). I još nešto. Imam utisak da ovde kad se kaže "stilske prirode" da svi misle na neki lični stil pisanja svakog autora. Međutim, postoji nešto što se zove stilistika, grana lingvistike, koja se bavi stilom pisanja u određenom jeziku, i kao i svaka druga nauka, ima svoja pravila koja treba poštovati. E, o TOJ vrsti stila se govori kad se pomenu stilske greške, ne lični stil autora. Lični stil autora ne treba da postoji, jer svi članci treba da imaju samo jedan stil, a to je enciklopedijski, barem na ovom projektu. Kako ćete pisati van njega, to je vaša stvar. --Јагода испеци па реци 10:20, 26. септембар 2011. (CEST)

Budi apsolutno bez brige Jagoda, u ovom slučaju nije toliko važno da li se ja vežem ili ne. Ono što mi ne ide zbilja u glavu jeste nečije uporno nastojanje da stvar uniformiše po svome, iako se ne radi o nekakvoj grešci. Zamisli kad bismo se bavili prepravljanjem svake rečenice u kojoj bi mesto infinitiva svojstvenog zapadnoj varijanti stavljali konstrukciju da + prezent svojstvenu istočnoj varijanti samo zato što smo negde pročitali/čuli da je ova poslednja pravilnija odnosno bliža standardnom srpskom jeziku. Traćimo dragoceno vreme i proklete megabajte objašnjavajući jedni drugima šta nam se sviđa a šta ne, mesto da ostavimo jedne druge na miru da uređuju onako kako oni misle da treba. Ja pišem pod uticajem Ostrogorskog i ne vidim ama baš nikakav razlog koji bi me naveo da razmislim da on greši. U izdanju iz '98 stoji na jednom mestu da mu je jezik kristalno jasan, a u to sam se i sam uverio pročitavši knjigu od A do Ž više puta. I mislim da je suvišno što sam se uopšte oglasio povodom te botovske izmene, jer ako ima korisnika kojima je k'o dobar dan nekome zapretiti blokom ili nazvati nekoga obesnom ajkulom, što bi mene bila griža savest ako bi vratio stvar kakva je bila? Kažem vam, prvo valja početi od sebe, steći naklonost osobe lepim ophođenjem a ne onim rigidnim koje nas na kraju dovede do ivice živaca. I onda se opet pitate zbog čega je onaj NAJAKTIVNIJI deo zajednice non-stop nezadovoljan. Ovde sam da nešto naučim i da podučim drugoga ako sam dovoljno zreo za to, ali nikako ne da mi neko brlja-mrlja po stranici za razgovor svoje ispade koji ne priliče ni adolescentu a kamoli jednom da kažemo iskusnom korisniku na koga bi se valjalo ugledati.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 10:51, 26. септембар 2011. (CEST)

Epi, nisi ni ti bio cvećka do relativno skoro, tako, ajde da ne preterujemo i da ne prelazimo na lični plan. Što se Ostrogorskog tiče, i nevezano za ovu temu, ako se ne varam, njegova Istorija Vizantije (ako o njoj govoriš, naravno) je izdata poslednji put kod nas pedeset i neke, a sve ostalo izdato nakon tog datuma su samo reprinti (piše sve uvodu knjige, sad mi nije pri ruci pa pišem po sećanju), tako da ne bi trebalo da se mnogo oslanjaš na njega kad je pravopis u pitanju, s obzirom da je pisan prema Belićevom pravopisu, dakle pre nego što je onaj Matičin izdat 1960. Primetićeš da kod njega konstantno fali J u rečima tipa vizantijski i sl. što je po Belićevom pravopisu bilo ispravno. A da li je njegov jezik kristalno jasan ili nije, ovde nije ni bitno i ne vidim zašto to pominješ, jer to nema ama nikakve veze s onim zbog čega si se ti ovde javio. I opet da ponovim: da li je izmena ok? Jeste. Da li je neophodna? Nije. Da li bilo kome smeta? Ne bi trebalo. Da li ruži članak? Ne ruži. Stoga ne vidim čemu tolika gorčina i tako teške reči. Meni ovo, da budem iskrena, sve više liči na organizovanu hajku na Bojana, a to nimalo nije lepo. --Јагода испеци па реци 11:54, 26. септембар 2011. (CEST)

Ah, da. Još nešto. Čemu isticanje toga da je NAJAKTIVNIJI deo korisnika nezadovoljan? Jesmo li već sto puta o tome raspravljali i je li vam već sto puta rečeno da to što je neko vrlo aktivan ne daje mu nimalo veća prava nad onima koji su manje aktivni, niti njegov glas važi više od onih koji imaju manje izmena. Ako ćemo pravo, pa i Bokica je VEOMA aktivan, stoga ako idemo tvojom logikom, onda njegovo mišljenje i te kako važi, čak važi više od tvog, jer ima poprilično više izmena od tebe, ali, to bi, složićeš se, bilo nepravedno, zar ne? Da li možda tim isticanjem nezadovoljstva NAJAKTIVNIJIH članova hoćeš reći da su oni zbog toga zaslužili da se njihov glas više čuje nego, eto,npr. moj, i da se njima trebaju ispunjavati želje, a meni ne? Ako tako misliš, onda nisi razumeo dobro postulate Vikipedije. Vikipedija ne funkcioniše na tom principu, jer se ovde ne dodeljuju ni ovlašćenja ni nagrade za aktivnost, koja je rezultat isključivo dobre volje urednika, i ne bi trebalo da bude motivisana dobijanjem bilo kakvih privilegija ili pohvala, nego isključivo doprinošenjem širenju besplatnog znanja. Zato je ovde isticanje nezadovoljstva NAJAKTIVNIJIH članova u najmanju ruku, neprimereno. --Јагода испеци па реци 12:02, 26. септембар 2011. (CEST)

Imaš pravo, ne sporim da je Ostrogorski iz današnje perspektive arhaičan, spomenuo sam ga samo uzgred kao uzora koga se za početak valja pridržavati. A pošto ni naš današnji Pravopis nigde striktno ne navodi da je pisanje g., nepravilno, i ako stoji da se u slučaju takvih skraćenica ne sažimaju tačka i zarez u jedno, ne vidim zbog čega bismo preferirali da se to ne navodi. Nekome to izgleda ružno, jer se verovatno nije konsultovao s literatorum u kojoj se to koristi - a Ostrogorskog sam naveo kao primerom da ne bude da kao Dušan uvodim besmislene inovacije. Prema tome, toga je bilo, a ima ga vala i sad, ali ja ne mogu da nabrajam poimenice sve te publikacije jer bilo bi van svake pameti baviti se tom sitnicom. Međutim, od primarne važnosti je da je ono što je navedeno u odrednici razumljivo svakom: dakle, da ne mora da lupa glavu zbog slabašnog prevoda ili da se vrti oko istog mesta bezveze ne shvatajući poentu. Takođe, nemam ama baš ništa protiv ako neko ima želju da ubaci nešto novo, pod uslovom naravno da je to u skladu sa postojećim ostatkom. Mislio sam da se to podrazumeva, ali ako se mora ponovoti nije do zgoreg. Ali ponavljam još jedared da takve bizarne izmene u kojima se ne menja ama baš ništa sem par bajtova, meni i te kako ne idu u glavu, utoliko pre što mi idu na živce: sate sam proveo baveći se tom problematikom da bi mesto konstruktivne primedbe/kritike i sl. dobio neku bizarnu izjavu koja, branila je ti ili ne, zaista bizarna. Ako je to od presudne estetske važnosti, onda se izvinjavam svima bez izuzetka. A ako nekoga zbilja ispunjava da se bavi ničim drugim no tim takoreći sitničarenjem, ja ću u skladu sa svojom filozofijom dozvoliti da to radi jer bi doista bio greh s moje strane uskratiti tako nešto što je za nekog kao što rekoh od presudne estetske važnosti. Ne, nisam Cvetković, ali sam siguran da ono što radim ni u kom slučaju nije zato da bi se dokazivao nego zato da bi doprineo projektu, a samim tim i naučio nešto korisno. Od toga da li se nekom sviđa g., ili ne, nema zbilja nikakve vajde po sam projekat.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:12, 27. септембар 2011. (CEST)

Пошто је Јагода рекла да је начин на који је Ели писао исправан, те да је Слаја рекао да иза године писано бројевима не мора да стоји оно „година“, ја овде нешто не разумијем најбоље. Због чега онда Јагода подржава да Аутобот мијења „1793. г.,“ у „1793. година“? Уопште не схватам зашто је потребно да, ако сам добро схватио, Аутобот преправља оно што је правилно написано у облик који у историјским чланцима може да убаци ријеч „година“ можда и на пет мјеста у истој реченици? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:31, 26. септембар 2011. (CEST)

Ja sam shvatila da Autobot uklanja g. god. i godina, i da ostavlja go broj. Pa sve i da je tako kako ti kažeš, veruj mi, apsolutno mi je svejedno da li će Autobot nastavit posao ili neće. Ja sam se javila da kažem da je ovo "Mnogo buke ni oko čega", a ne da podržavam ovog ili onog. I BČ, budi ljubazan i ne izvrći moje reči kako se tebi dopada kako bi imao razlog da me napadneš. Ako nastaviš, tražiću zaštitu administratora. Toliko od mene.--Јагода испеци па реци 11:46, 26. септембар 2011. (CEST)

„Ja sam shvatila da Autobot uklanja g. god. i godina, i da ostavlja go broj.“ Аха, ја то нисам могао да знам, те је моја реченица била у контексту претпоставке да знаш какве промјене бот прави. Погрешно си схватила да изврћем твоје ријечи. пс Имаш и погрешан утисак да те нападам, пошто ми то није ни на крај памети. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:57, 26. септембар 2011. (CEST)

Ok, sve je u redu. --Јагода испеци па реци 12:03, 26. септембар 2011. (CEST)

Само да напоменем да се наведена Клајнова стилска опаска односи само на године које се пишу са четири цифре. Када су у питању једно-, дво- и троцифрене године, "година" је неопходна, иначе би могло доћи до грешке у комуникацији.

--Sly-ah (разговор) 10:39, 26. септембар 2011. (CEST)

Датум

У опцији „Подешавања“ (бивша моја подешавања), у секцији „Датум и време“, стоје сљедећи начини писања датума:

• 04:08, 29. септембар 2011.
• 04:08, 29 септембар 2011
• 04:08, 29.09.2011
• 04:08, 29.9.2011
• 04:08, 29. сеп 2011.
• 04:08, 29 сеп 2011
• 4:08, 29. септембар 2011.
• 4:08, 29 септембар 2011
• 4:08, 29.09.2011
• 4:08, 29.9.2011
• 4:08, 29. сеп 2011.
• 4:08, 29 сеп 2011

Да ли је ово правилно? --БаШ-ЧелиК (разговор) 06:16, 29. септембар 2011. (CEST)

Сати нису правилно написани, јер је двотачка карактеристична за англосаксонску варијанту писања (као они децимални зарези и тачке). У српском (као и у многим другим европским језицима), ставља се тачка између сати и минута. Иза тачака треба да иде простор, а година мора да има тачку иза. Такође мислим да би скраћеница за септембар требало да буде септ. а не сеп (то би требало још да проверим), плус фали тачка. Дакле:

• 04:08, 29. септембар 2011.
• 04:08, 29 септембар 2011
• 04:08, 29.09.2011
• 04:08, 29.9.2011
• 04:08, 29. сеп 2011.
• 04:08, 29 сеп 2011
• 4:08, 29. септембар 2011.
• 4:08, 29 септембар 2011
• 4:08, 29.09.2011
• 4:08, 29.9.2011
• 4:08, 29. сеп 2011.
• 4:08, 29 сеп 2011

--Јагода испеци па реци 10:52, 29. септембар 2011. (CEST) ПС:Нисам сигурна да ли је исправно писати те нуле у сатима. Мислим да јесте. У датумима не би требало. То ћу да питам. --Јагода испеци па реци 10:54, 29. септембар 2011. (CEST)

Ево овде одговора.--Јагода испеци па реци 14:38, 29. септембар 2011. (CEST)

ТВ

По важећем Правопису, ТВ серија, ТВ серијал, ТВ емисија се пишу без цртице након ТВ. У сада већ неважећем П93 било је дозвољено и писања са цртицом. Будући да по том питање на нашој Википедији влада извесно шаренило (ја лично сам све такве појмове писао са цртицом, док су неки користили облик без цртице), молио бих неког да ботом покуша да униформише овај поступак.

--Sly-ah (разговор) 17:14, 2. октобар 2011. (CEST)

Писање деценија

У неким чланцима сам приметио да се уместо нпр. "тридесетих година ХХ века" (што сматрам да је по правопису) пише "1930-их", што је преузето из енглеског језика. Такође сам наилазио на "раних осамдесетих" (опет утицај енглеског) а требало би "почетком осамдесетих". Да ли неко може да потврди шта је исправно? Alexzr88 (разговор) 22:40, 5. октобар 2011. (CEST)

Транскрипција

Како се на српском пише: Olive Kelso King [14]. Ради се о жени из Аустралије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:22, 7. октобар 2011. (CEST)

Требало би Олив Келсо Кинг, могуће да је и Олива. Сачекај још неког да се јави. --Награкажи/лажи 15:31, 7. октобар 2011. (CEST)

Олива Келсо Кинг.

--Sly-ah (разговор) 16:25, 7. октобар 2011. (CEST)

Може Олива, али је препоручено да се исправља у Олив. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 21:37, 7. октобар 2011. (CEST)

Где је препоручено?

--Sly-ah (разговор) 22:19, 7. октобар 2011. (CEST)

У Новом транскрипционом речнику енглеских личних имена, на стр. XXXVII, у задњем пасусу. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 23:23, 7. октобар 2011. (CEST)

Ја то не тумачим тако, али да прво проверим да ли сам те добро разумео: СВИ укорењени облици (означени са "!"), уколико поред њих стоји напомена БЛИЖЕ ИЗВОРНОМ ИЗГОВОРУ БИЛО БИ или БЛИЖЕ СИСТЕМУ БИЛО БИ, требало би (препоручује се) да буду замењени облицима који су ближе изговору или систему? Па бисмо тако, уместо укорењеног Абрахам, писали Ејбрахам, Абрахамсон-Ејбрахамсон, Абрам - Ејбрам, Абрамс - Ејбрамс, Адријан - Ејдријан, Адријен-Ејдријен, Александер би требало да постане Алегзандер, А Александра - Алегзандра, Џо би постао Џоу, а Мо - Моу, Кирби-Керби, Кирк - Керк, а Киркпатрик-Керкпатрик? Ако је то тако, зашто је онда Прћић уопште наводио те укорењене облике?

--Sly-ah (разговор) 23:48, 7. октобар 2011. (CEST)

Добро си ме разумио. Наводио их је зато што су и они ваљани, само што је боље користити новије облике. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 00:15, 8. октобар 2011. (CEST)

А шта ћемо онда са П10? Нпр. у Правописном речнику пише Џозефина (енгл. Josephine), и пише Џо (енгл. Joe), без икакве назнаке да би препоручљивије било Џоу и Џозефин, иако тако стоји код Прћића?

--Sly-ah (разговор) 00:38, 8. октобар 2011. (CEST)

Мислим да су многе транскрипције остале грешком неусклађене са Прћићевим препорукама, али док се ово не докаже, требало би се држати правописног рјечника.--PointDread (Појнт Дред) (разговор) 08:02, 8. октобар 2011. (CEST)

I ja mislim da je P10 pomalo traljavo odrađen, ali dok ne izađe novi, treba se njega držati, jer ga je potpisao takođe Prćić (iako nešto ne verujem da su ga mnogo pitali za npr. odrednice u Rečniku, jer je, kako vreme prolazi, sve očiglednije da je samo prepisan iz P93, ali to je samo moje mišljenje, tako da, kao što rekoh, treba ga se držati, kao i do sada, barem dok ne izađe opet neki proglas tipa Odbora za standardizaciju i opet proglasi Prćićeve rečnike kao bolje od rešenja datih u P10). --Јагода испеци па реци 09:29, 8. октобар 2011. (CEST)

Неспорно је да у спорним питањима треба дати предност Правопису, али шта ако неко спорно питање није обрађено у Правопису, а спада у потпуно исту групу? Рецимо, у П10 обрађени су Џозефина и Џо, а није, рецимо, Олив/Олива. Ако ћемо се придржавати Правописа, остају Џо и Џозефина (јер П. има предност), али, будући да П. не обрађује Олив/Оливу, да ли се по аналогији држати Правописа (па би била Олива), или се приклонити Прћићевој препоруци (при чему ћемо посредно игнорисати опште Правописно начело)?

--Sly-ah (разговор) 10:45, 8. октобар 2011. (CEST)

Зашто мислиш да опште начело није Прћићево, с обзиром да тачка 208 обрађује његовим ријечима транскрипције које су остале укоријењене и оне које су већ замијењене бољим облицима? Има и један примјер (Шекспир, тачније Шејкспир) који спада управо у нашу расправу. Сматрам да рјечничке одреднице преузете из прошлог Правописа представљају или намјерна одступања од транскрипционих рјечника (у најбољем случају) или чисте грешке (у најгорем случају), али да све остало рјешава Прћић. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 13:26, 8. октобар 2011. (CEST)

Појнт, ако можеш да будеш конкретнији, молим те. Дакле, да ли Абрахам, Џозефина и Џо (као што је у Правопису), или Ејбрахам, Џозефин и Џоу (као препоручује Прћић)? Даље, да ли Олива (укорењено по Прћићу) или Олив (препоручено од Прћића, с тим да у правописном речнику нема те одреднице)? Даље, да ли Марфи (по П10, уобичајено, а по П. укорењено) или Мерфи (по П10 исправно, а по Прћићу препоручено)? Да ли Тарнер (по П10 уобичајено, по П. укорењено) или Тернер (по П10 "било би тачније", по П. препоручено и ближе изворном изговору)? У ствари, шта са одредницама из правописног речника типа Тарнер и Марфи за које пише "уобичајено, али би тачније било Тернер и Мерфи"? Нејасно ми је који облик би требало користити - уобичајени (укорењени) или тачнији?

--Sly-ah (разговор) 14:16, 8. октобар 2011. (CEST)

Da budem iskrena, ni meni nije jasno. Šta im to znači, trebalo bi? Možda tim "trebalo bi" pravopisci puštaju na izbor onom ko piše/govori? Što se Olive tiče, možda bi na nju moglo da se primeni pravilo o dodavanju -a iz tačke 197d. --Јагода испеци па реци 16:37, 8. октобар 2011. (CEST)

Не би могло, јер Прћић има своје правило конкретно за енглески: додаје а само када постоји варијанта на а у енглеском. Зато у његовом рјечнику имаш Данијела (Daniela, Daniella; Danielle) и Луиза (Louisa; Louise), потпуно у складу с правилима, али само Олив као правилан облик, Олива као укоријењен. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 20:07, 8. октобар 2011. (CEST)

У П. речнику стоји и: Присли (Елвис) устаљена али погрешна транскрипција.

Уопште није јасно да ли користити уобичајену транскрипцију, иако је погрешна, или напустити погрешну транскрипицију у корист правилне, без обзира што је устаљена. Правописци нас обавештавају о чињеничном стању (ког је велик број читалаца свестан већ дуже време), али нам не сугеришу решење.

--Sly-ah (разговор) 18:59, 8. октобар 2011. (CEST)

Писао сам о Преслију. Требало би Абрахам, Џозефина и Џо, зато што Правопису дајемо предност, али Олив у складу с Прћићевом препоруком, с тим да на њој не бих инсистирао уколико настане општа узбуна. Биће да су одреднице Марфи и Тарнер засноване на РЈН, што значи да би требало провјерити Клајнов чланак на ту тему када проради Wayback Machine. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 19:29, 8. октобар 2011. (CEST)

Појнт, то је чланак О једном мутном вокалу, или зашто "Спајс герлс" не могу бити "Спајс грлс", објављен у часопису Језик данас број 5/1998. Будући да имам штампану верзију тог броја, могао сам проверити шта каже Клајн. Све у свему, Клајн на крају даје неке препоруке типа "ипак, и дугогодишње грешке дају се исправити ..." и "...основно у свему томе јесте питање да ли ће бити воље да се у јавном опхођењу примењују правописне одредбе, или ће транскрипција и даље бити 'хаотична и произвољна', остављена на милост и немилост појединцима", али, то су ипак само препоруке. Мора се узети у обзир да је чланак написан пре 13 година, да је у међувремену постигнут значајн напредак у погледу транскрипције са енглеског, али исто тако се мора признати да ни нови П10 није то питање у потпуности решио као што се може и видети).

--Sly-ah (разговор) 20:06, 8. октобар 2011. (CEST)

Al ili el u arapski m imenima

Ne mogu da nađem sad, ali neko je pre izvesnog vremena pitao da li je AL pravilno ili sve treba menjati u EL, s obzirom da imamo Al kaidu, Al Džaziru i sl. Evo, pitali smo mi sa SJA prof. Klajna, pa je čovek odgovorio.

(Nevezano za ovu temu, obratiti pažnju da je Klajn napisao malim slovom "kaida" - Al kaida. Možda bi trebalo promeniti u našem članku prema Klajnovom pisaniju). --Јагода испеци па реци 09:43, 8. октобар 2011. (CEST)

Писање резултата

На овој страни је вођена дискусија о писању датума и времена, али је остала недоречена. Мене интересује правилно писање резултата у спорту. Конкретно како се бројчано према правопису пише ово време односно шта се одваја двотачкама тачкама и запетама

2 сата 5 минута 17 секунди и 24 десетинке Хвала--Drazetad (разговор) 11:03, 11. октобар 2011. (CEST)

Trebalo bi da se sve odvaja tačkama. 2.05.17.24 Zanimljivo pitanje. Preneću ga na SJA. --Јагода испеци па реци 11:17, 11. октобар 2011. (CEST)

Verovatno se misli na 24 stotih, jer 24 desetinke zapravo 2 sekunde i 4 desetinke. --В. Бургић (реци...) 14:46, 11. октобар 2011. (CEST)

Ваљда 2.05.17,24? Сувишна је тачка кад може децимални зарез. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 15:29, 11. октобар 2011. (CEST)

У прави си Бугра требало је стотинке, моја грешка. У текстовима се и сада пише зарез, за децимале и то је јасно, а да ли је између сати, минута и секунди двотачка или тачка.--Drazetad (разговор) 16:34, 11. октобар 2011. (CEST)

Тачка, наравно. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 17:10, 11. октобар 2011. (CEST)

Ако је тачка онда имамо проблем. Пет година пишем спортске текстове и резултате са два тачке и зарезом за децимале, јер тако пишу сви наши спортски савези (Србије и бивше Југославије) [15], спортска штампа, Олимпијски Комитет Југославије и Србије [16]. За пет година у текстовима које сам писао резултат је овако написан више од 10.000 пута. Шта сад. Напомињем да су на текстовима радили многи и да нико није имао примедбе и да сам ово питање покренуо на основу разговора изнад на овој страни. Да ли се ово може подвести под случај да је то устаљено у спортским круговима (савези и штампа) Србије и бивше Југославије још од 1945 и да остане тако, а шта радити даље. Шта год да се договори, испоштоваћу, а настављам са старим начином писања, јер ће измене ако до њих дође вршити бот, па му је свеједно да ли ће бити стотињак измена више или мање.--Drazetad (разговор) 20:54, 11. октобар 2011. (CEST)

Ne može, Dražeta, da se podvede pod ustaljeno. Dvotačka se kod nas uvukla preko engleskog, i zaista se dosta koristi, ali ipak je po pravopisu ispravno jedino tačka. To za te stotinke ne znam, ali što se tiče sati, minuta i sekundi, to zasigurno znam da se razdvaja tačkom. Sad, da li će neko napraviti bota da to sve ispopravlja, ne znam, vidite šta šta vam je činiti (možda Bokicin bot može to da odradi?), ali vama savetujem da nastavite da pišete prema pravopisu, a ono od ranije će se več nekako popraviti... --Јагода испеци па реци 21:04, 11. октобар 2011. (CEST)

Ја мислим да је боље радити константно исто. Ако су до сада чланци сви били такви, онда пиши и ове остале, па ако се буде мењало нека то одради бот. Најгоре што можемо да урадимо је да правимо шарениш. На једном месту овако на једном онако. --Јован Вуковић (р) 00:23, 12. октобар 2011. (CEST)

Па знаш шта, док се није знало, и има оправдања за такво писање, али га треба што пре исправити. Али кад се сад зна, што да се и даље пише неисправно? Бот ће поправити шта не ваља. Није ни прва ни последња ствар која је „шарена“. А свако даље погрешно писање може само да унесе забуну... --Јагода испеци па реци 23:21, 12. октобар 2011. (CEST)

Осамдесете, деведесете (деценије)

У овом чланку [17] сам примјетио да стоји „1970.-те“, „1980.-те“. Да ли је овде потребна тачка, или може и без тачке овако: „1980-те“? --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:34, 12. октобар 2011. (CEST)

Ми имамо чланке овог типа. Да ли су они добро насловљени?--В и к и в и н дР 19:41, 12. октобар 2011. (CEST)

Ово моје питање се односи на писање деценија. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:05, 12. октобар 2011. (CEST)

Prema Klajnu u RJN, npr. pojmovi „deveta decenija“ i „devedesete“ nisu isto. Deveta decenija 20. veka bi bila od 1981. do 1990. a devedesete bi bile od 1990. do 1999. Takođe, ne pominje pisanje 1990-te. Ja bih rekla da je to kalk iz engleskog, kao i dvotačka između sati i minuta. Dakle, to 1990-te treba svuda menjati u „devedesete“.--Јагода испеци па реци 23:06, 12. октобар 2011. (CEST)

Значи да су сви ови обици направилни:

• 1970.-те
• 1970-те
• 1970е

и треба их промијенити у „седамдесете 20. вијека“. Ако сам добро схватио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:16, 12. октобар 2011. (CEST)

Да. Треба такође водити рачуна да се не мешају изрази седамдесете и седма деценија јер су то две различите деценије...--Јагода испеци па реци 23:19, 12. октобар 2011. (CEST)

У том случају имамо огроман број грешака која нико није примјетио до сада. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:24, 12. октобар 2011. (CEST)

Апл?

Када је људско име, укоријењено је као Епл према Новом транскрипционом речнику енглеских личних имена, а заједно с овим именом и Еплби, Еплгејт, Еплтон, Еплјард, а вјероватно и још која имена са епл у средини или на крају. Зачудило би ме да треба користити транскрипцију по правилима, коју сада видимо у чланку о Еплу, чим ово име примијенимо на фирму а не на човјека. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 20:01, 12. октобар 2011. (CEST)

????

Zasto ne prevodite neke stranice na srpski?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.92.223.83 (разговор • доприноси)

Преводимо, а можеш и ти да се прикључиш. --Јован Вуковић (р) 18:02, 13. октобар 2011. (CEST)

Нобелова награда за економију

Да ли можете да проверите транскрипције имена добитника за последње три године: Elinor Ostrom -> Елинор Остром, Oliver Williamson -> Оливер Вилијамсон, Peter Diamond -> Питер Дајамонд, Dale Mortensen -> Дејл Мортенсен, Christopher Pissarides -> Кристофер Писаридес, Thomas Sargent -> Томас Сарџент, Christopher Sims -> Кристофер Симс. Неки економиста би могао да погледа и преводе образложења, посебно због стручних термина. --Ђорђе Стакић (р) 07:24, 14. октобар 2011. (CEST)

„Од“ у титулама

Да ли постоји нека правописна норма/примјер који наводе да се „од“ пише у титулама, као нпр.: принц од Велса, војвода од Единбурга, или је то чисто безвезно превођење енгл. „of“. Пише се рецимо краљ Енглеске, краљица Велике Британије и сл., али скоро увијек за титуле посједа среће се ријеч „од“. Да ли је она потребна? Да ли је правилно принц од Велса или принц Велса? --Жељко Тодоровић (разговор) 18:01, 16. октобар 2011. (CEST) с. р.

Naravno da je potrebno. Tako se imenuju titule. --Јагода испеци па реци 00:53, 17. октобар 2011. (CEST)

Имаш ли какав извор за то? --Жељко Тодоровић (разговор) 01:05, 17. октобар 2011. (CEST) с. р.

"Замољавање"

Да ли могу приликом службене преписке да напишем реченицу која почиње са "Замољавам вас"? Да ли се писмена молба може написати тако или не, или је пожељнији неки други облик. Ако јесте, молим да нам то неко појасни. Хвала. Поздрав. --80.93.227.138 (разговор) 13:25, 19. октобар 2011. (CEST)

Šta misliš? --Јагода испеци па реци 21:56, 26. октобар 2011. (CEST)

Боже, мене је блам себе.

Данас ми није дан за граматику. Ухватим себе да не знам шта је правилно: битки, бици или битци.. чак не знам ни у ком се падежу налази реч..датив или локатив? Контам да је локатив..јер даје место, јел.. „то се десило у битки/бици/битци/или-шта-год-већ код..“

И, да, јел' средњОвековно или средњЕвековно? --Pavlica talk 21:52, 26. октобар 2011. (CEST)

Може и "битки" и "бици" (по Правопису).

А може само средњовековно.

--Sly-ah (разговор) 22:02, 26. октобар 2011. (CEST)

(сукоб измена са Слајом) Bitki ili bici, bitci nikako. To ti je kao da si reko napitci . Ovde imaš nešto više o tome. I naravno, srednjOvekovno. Srednje je jedno kad možeš da kažei i visoko ili nisko. Srednjeproduktivan, srednjerazvijen itd. Srednje se uvek koristi za količinu ili stepen. --Јагода испеци па реци 22:06, 26. октобар 2011. (CEST)

Хвала пууууно! --Pavlica talk 10:57, 27. октобар 2011. (CEST)

Český Těšín

Преносим коментар са своје стране за разговор:--В и к и в и н дР 19:58, 27. октобар 2011. (CEST)

Kako vidim Vi ste to na srpskom napisali "Češki Tješin" ako već hoćete da pišete kako se izgovara morate da znate da se to izgovara kao "Češki Ćešin" .. Hvala na sporazumenju. :)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник IvanKlinko (разговор • доприноси)

По СЈА је Тјешин, али ако има јотовања? je ne sais pas.. ..полако сам почео да „завољевам“ овај СЈА. --Pavlica talk 20:03, 27. октобар 2011. (CEST)

Nema tu jotovanja. To je strano ime, i pravila su jasna, na SJA stoji isto što i stoji u P10. Hvala Pavlice, drago mi je da ti se SJA dopada. --Јагода испеци па реци 20:08, 27. октобар 2011. (CEST)

Да, али овде је проблем што је Чешки Тјешин град који представља половину некадашњег пољског града Ћешина. Друга половина је данс у Пољској и зове се Ћешин. Е сад шта ту радити не знам. У сваком случају то је један град који дели река која представља државну границу. --Јован Вуковић (р) 22:47, 27. октобар 2011. (CEST)

Pazi, ako je ime na češkom, onda transkribovati po češkom, ako je na poljskom, onda na poljskom. Tu bi verovatno trebalo staviti obe verzije. Ta polovina kja se nalazi u Češkoj, po češkom, ona u Poljskoj po poljskom. I gotovo. --Јагода испеци па реци 22:50, 27. октобар 2011. (CEST)

Хм, ок, али јавиће се проблем Ћешинске (Тјешинске) кнежевине и чланка о једном граду који је постојао све до 1920. године. Али добро. Ако се напишу једном чланци о томе, решићемо ваљда некако --Јован Вуковић (р) 22:59, 27. октобар 2011. (CEST)

Kod te kneževine treba prvo videti u istorijskog literaturi koji je oblik kod nas zastupljeniji, pa tako nasloviti članak a u samom članku navesti oba oblika. --Јагода испеци па реци 23:05, 29. октобар 2011. (CEST)

Транскрипција са финског

Ојса! Приметих да се презиме овог човека не транскрибује како треба, бар по следећим правилима, јер је по овоме и овоме он је Хејхе, а не Хајха, јел'? Е, да, још једно питање.. дал' се фински и естонски транскрибују исто? По овоме да. --Pavlica talk 17:28, 29. октобар 2011. (CEST)

Da, dobro si primetio, ako je prvo ä transkribovano kao E, onda i ovo drugo treba da bude isto E. Što se tiče estonskog i finskog... Ne znam. Pravopis ništa ne kaže o estonskom. Tako da bi se moglo uzeti tvrđenje engl. vikipedije kao validno. Za sada, dok se ne nađu neke bolje reference. --Јагода испеци па реци 23:09, 29. октобар 2011. (CEST)

А зар не би требало да је Хајуха? Узгред први пут чух за овог лика.--НиколаБ (разговор) 00:07, 30. октобар 2011. (CEST)

Nikola, gde nađe ti Hajuhu? Može biti samo Heihe. H=H Ä=E Y=I H=H Ä=E. Heihe. Ne znam odakle Pojntu ono J. --Јагода испеци па реци 00:52, 30. октобар 2011. (CEST)

Видех на руској вики да су У трансрибовали као ЈУ а знаш да ја много верујем браћи Русима .--НиколаБ (разговор) 01:03, 30. октобар 2011. (CEST)

To ti je kobna greška!--Јагода испеци па реци 09:30, 30. октобар 2011. (CET)

Само да се надовежем кратко - естонски и фински језик припадају истој породици језика - уралској, прецизније угро-финска грана, тако да је транскрипција могуће иста. Међутим, то је само моја аналогија на основу онога што знам о њиховом пореклу, не мора да значи да је стварно тако, али ако на ен.њики стоји онда је врло вероватно. Поздрав.--Иван Матејић (разговор) 00:36, 30. октобар 2011. (CEST)

Ко има храбрости да правилно транскрибује имена ове двојице Финаца, Мика Хакинен и Кими Раиконен? Самарџија (разговор) 01:01, 30. октобар 2011. (CEST)

Па ваљда Хекинен и Реикенен. Према Рајићевим правилима, само ова три слова се мењају (y, ä, ö). Остало је све строго фонетски. --Јагода испеци па реци 01:18, 30. октобар 2011. (CEST)

У примерима из Правописа, "i" се преноси као "ј" (па имамо чак и пример Рејкенен, а такође и Вејне).

--Sly-ah (разговор) 01:27, 30. октобар 2011. (CEST)

Биће да је са ј у дифтонгу. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 09:14, 30. октобар 2011. (CET)

Znate ko će da čita te članke na našoj viki? Niko! Znate zašto? Zato što nema teoretske šanse da ih nađe pod tim imenima. Bukvalno prevođenje i transkribovanje pojmova ovde postaje zbilja zanimljivo. Ne bi me čudilo da sutra vidim da je Njujork pokršten u Novi Jork a britanska kraljica u Jelisavetu od Engleske.--НиколаБ (разговор) 01:46, 30. октобар 2011. (CEST)

Pobogu Nikola, jesi li ti ikad čuo za preusmerenja? Postoje preusmerenja sa uobičajenih transkripcija. A ni Njujorku ni Elizabeti se to neće desiti, ne brini se, i za to se Pravopis pobrinuo. --Јагода испеци па реци 01:51, 30. октобар 2011. (CEST)

Hm, a jel nije malo glupo da na tvoje pitanje zašto je uradio promenu imena članaka Slaja odgovara da nema pojma (iako si ti navela koji glasovi se menjaju) i bez ikakve dileme iako nema pojma zašto je to tako promenio ime članku! Kaže video primer za koji verovatno takođe pojma nema zašto je izuzetak od pravila. Video sam i ja da indijsci stavljaju kari u hranu pa ga ne mećem u baklavu (sad imam i mig smajlić hihi).--НиколаБ (разговор) 01:58, 30. октобар 2011. (CEST)

Никола, ако се човек презива Хекинен онда је он Хекинен а не Хакинен а замисли како је Хрватима који под утицајем Славка Цвитковића изговарају Шортанидис уместо Схорцијанитис, презиме Биг Софа? Можда ми подстакнемо и друге говорнике српског па и сродних језика да иду нашим путем. Самарџија (разговор) 02:02, 30. октобар 2011. (CEST)

Неможемо ми овде откривати топлу воду. Поготово не се понашати самовољно у овако не одређеним случајевима. Јагода лепо рече који гласови се мењају из финског језика а који не. Да ли си ти некада чуо или видео да је његово име написано било где на овакав начин? Послушај изговор презимена Хакинен - јасно се чује да је А и јасно се чују два гласа К! По ком правилу је ово једно К избачено? --НиколаБ (разговор) 02:12, 30. октобар 2011. (CEST)

Ja jesam navela pravila, ali nisam gledala u P i nisam videla i primer. Slaja je to uradio i postupio prema P. Da sam ja pogledala u P, rekla bih isto što i Slaja. Ne znam zašto je tu sa J (i to dva puta, ne jednom, tako da se isključuje mogućnost štamparske greške), a to nije ni bitno. Bitno je da smo postupili prema P10. T što nije napisano ime na takav način nigde ranije, apsolutno nema veze s nama. Rekli smo da poštujemo Pravopis, i toga treba da se držimo. Postoje preusmerenja da reše takve slučaje, tako da se ništa ne brini, neko ko trađi Raikonena stići će tamo gde je namračio.--Јагода испеци па реци 09:28, 30. октобар 2011. (CET)

Боже драги, који лик!

--Sly-ah (разговор) 09:22, 30. октобар 2011. (CET)

јес видео, стока --НиколаБ (разговор) 17:54, 30. октобар 2011. (CET)

Не разумијем како ти не смета да се оволико залијећеш са којекаквим коментарима, умјесто да прочиташ увод у транскрипцију у Правопису и провјериш како се Правопис односи према Њујорку и Елизабети. Сазнао би чак и да се удвојени сугласници углавном упрошћавају. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 18:13, 30. октобар 2011. (CET)

Њујорк и Елизабета су поменути у ироничном контексту. ;) И не видим у чему је проблем ако неко тражи појашњење нечега што не разуме и што му није јасно. --НиколаБ (разговор) 18:18, 30. октобар 2011. (CET)

Само што ниси тражио појашњење, него си се унапријед жалио на наслове чланака и изнио непровјерене тврдње о томе како би заправо требало. Колико ми је познато, појашњење се обично тражи тако што се упита зашто је нешто тако, а онда се сачека на одговор. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 18:42, 30. октобар 2011. (CET)

John Graunt

Да ли би његово презиме требало да се пише Граунт (као у Аустралија) или Гронт? —Lampica ☎ 21:21, 31. октобар 2011. (CET)

Prema ovome, Grant i Gront. --Јагода испеци па реци 21:41, 31. октобар 2011. (CET)

Мени то прво што каже звучи као Граунт. Има ли неког правила што се нашег правописа тиче? Чини ми се да је боље Гронт, али ме је поколебало то што кажемо Аустралија, а не Остралија. —Lampica ☎ 21:53, 31. октобар 2011. (CET)

Australija je ukorenjeni oblik, poput Pariza, Beča, Londona i sl. tako da analogija ne stoji. Imaš pravo, ovo prvo zvuči više kao au, ali ne znam, poštomože i jedno i drugo, a i ovaj video koji je dao Rade takođe ide u prilog, ja bih se odlučila za Gront. --Јагода испеци па реци 21:57, 31. октобар 2011. (CET)

Рекао бих Џон Гронт. --Награкажи/лажи 21:49, 31. октобар 2011. (CET)

Онда ћу да ставим Гронт. —Lampica ☎ 22:05, 31. октобар 2011. (CET)

Ана и река

Ја писах г. Клајну,

Poštovani gospodine Klajn,

pretpostavljam da je ovo tema za gdina Prćića, ali budući da nemam njegov mejl, odlučio sam se konsultovati sa Vama.

1. Interesuje me Vaše mišljenje u pogledu transkripcije prezimena kraljice Anne Boleyn. Koliko sam mogao doznati, u istorijskoj literaturi na srpskom jeziku to prezime se uglavnom pojavljuje u obliku Bolen (odnosno Ana Bolen), dok izvori na engleskom jeziku sugerišu da bi najpravilniji izgovor bio (transkribovano) Bulen. S druge strane, profesor Prćić navodi da je jedino pravilno Bolin, odnosno Bulin. Ukoliko bismo postupili po savetu gdina Prćića, svesno bismo zanemarili izvore na srpskom jeziku, odnosno istoričarsku struku, a ukoliko bismo postupili po mišljenju istoričara, svesno bismo napravili presedan, zanemarili celokupan transkripcioni sistem T. Prćića i otvorili prostor za neke buduće nesporazume. Vaše mišljenje bi nam svakako dobro došlo, pa ako imate volje i vremena, molim Vas da ga iznesete.

2. Kako se transkribuju geografski nazivi kao što je, na primer, Red River? Poznato je da se nazivi reka u anglosaksonskom svetu uglavnom navode po navedenom modelu, bez obzira da li je "noseća" reč u izrazu imenica ili pridev. Pa tako imamo Red River, Black River, Bald River ... ali i Alabama River, Atchafalaya River, Milk River itd. Koliko je meni poznato, pri transkripciji na srpski, izostavlja se ono "river", pa imamo reku Alabamu (ili samo Alabamu), Ačafalaju (ili reku Ačafalaju), reku Milk (ili Milk) , Kanzas, Misuri, Jazu itd. Problem nastaje kada je u nazivima reka (i ne samo njih) noseća reč pridev, pa bismo Red River mogli prevesti kao Crvena reka, ali i transkribovati kao Red river ili samo kao reka Red (ili Red). Black River bi bila Crna reka, ali i reka Blek, a Milk River bi mogla da bude i reka Milk, ali i Mlečna reka. Svestan sam da se nazivi reka ne prevode, ali sam isto tako svestan da reka Red zvuči vrlo neobično. Nadam se da ćete svojim odgovorom razrešiti ovu nedoumicu.

Srdačan pozdrav,

а он ми одговори:

Poštovani g. , I ja sam pogledao malo stranih rečnika i enciklopedija, i vidim da za izgovor prezimena Boleyn postoji više varijanata, i sa I i sa E u drugom slogu, s naglaskom na prvom i na drugom slogu. Inače smatram da se u principu treba držati Prćićevog rečnika (dakle Bolin ili Bulin), jer je to jedini transkripcioni rečnik koji imamo, solidno je urađen, i predstavlja dopunu poglavlja o transkripciji u Pravopisu. Nesretna Ana je ipak minorna ličnost u istoriji, pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni.

Što se tiče reka, slažem se s Vama da nikako ne bi valjalo "reka Red". Izgleda da se neko jedinstveno pravilo ne može uspostaviti, jer recimo Rio Grande nikada ne prevodimo kao "Velika reka", a u Kini kažemo Žuta reka češće nego Hoangho. I ovde bih izvesnu prednost dao prevodu Crvena reka, s tim da je u svakom opširnijem kontekstu poželjno navesti i original Red River, makar i zbog popularne kaubojske pesme "Red River Valley".

Nadam se da sam bar donekle odgovorio na Vaša pitanja i srdačno Vas pozdravljam Ivan Klajn

--Sly-ah (разговор) 23:33, 31. октобар 2011. (CET)

Hm, uz svo dužno poštovanje, ali Klajn nije u pravu kad kaže da je Ana Bolen "minorna ličnost". Ona je i te kako poznata i ja joj ipak ne bih tako olako menjala prezime, analogno sa Njutnom i Vašingtonom. Možda Ana nije dizala revolucije, ali ipak je ostavila duboki trag u istoriji Engleske. Što se Crvene reke tiče, ako se ne varam, Nikola mi reče da ima neka istoimena reka u Kini, tako da bi možda Klajnov odgovor bio drugačiji da je to znao. --Јагода испеци па реци 00:29, 1. новембар 2011. (CET)

Слајо, што се Ред ривера / Црвене реке тиче, ја једино видим да је човек рекао да не може Ред река. „Извесна предност“ далеко је од твог коментара „ја сам то уредно референцирао на тргу“. --В. Бургић (реци...) 00:38, 1. новембар 2011. (CET)

А зар није Ен? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник PointDread (разговор • доприноси)

У потпуности се слажем са Јагодом. Што се тиче овог Ен, ваљда је изговор да је укорењено, пошто дотична краљица датира са/из почетка 16. века. Док је Ен Хатавеј, такорећи, захватио нови Правопис. Бтв, онда би Шекспирову жену, која има исто име и презиме као малопре споменута глумица транскрибовали као Ана Хатавеј, или шта? --Pavlica talk 13:21, 1. новембар 2011. (CET)

Nesretna Ana je ipak minorna ličnost u istoriji, pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni.

Овим је гдин Клајн дао до знања да нема нимало смисла за историју. Дакле, не лупам ја којешта да вајна господа међу којом је и Клајн кадкад оду толико предалеко у својим смелим тврдњама да и детету постаје јасно да се ови нешто губе. Јер уколико бисмо ишли овом логиком да је Ана била минорна личност (упркос чињеници да постоји дуга традиција обожавања њене личности која је допрла и до нас), шта бисмо онда рекли за нашу вајну Симониду која није ушла ни у пубертет кад је ступила у брак са Милутином? Силована девојчица?! Мислим стварно... немам речи...

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:42, 1. новембар 2011. (CET)

То што је она једна од најутицајнијих краљица Енглеске, то ништа, јел? Да не кажем најпознатија, због садашње Елизабете. Верујем да је за саму Енглеску најбитнија, јер је одговорна за раскид Енглеске са католичком црквом и увођење протестантизма у исту, док је такозвани англиканизам најзаступљеније религиозно веровање у Енглеској. --Pavlica talk 14:00, 1. новембар 2011. (CET)

Pavlice, smanji doživljaj. Ako je vrhovni autoritet za pitanje pravopisa neku istorijsku ličnost nazvao minornom, onda ona to jeste, jer je on svakako školovan i stručan da to procenjuje. --В. Бургић (реци...) 14:58, 1. новембар 2011. (CET)

Da bi neko mogao da da opšti sud o nečemu a da se to tiče istorije, taj mora da završi Filozofski fakultet odsek za istoriju. Gdin Klajn nije istoričar po struci, u tome i jeste problem. On nije u mogućnosti da tvrdi da je Ana Bolen minorna ličnost.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:17, 1. новембар 2011. (CET)

Ajmo svi malo da spustimo loptu. Burga, ja moram da podržim Epija ovde, ne mislim da je Ana Bolen toliko minorna da joj se može odjednom menjati ime, a fakt jeste da Klajn nije istoričar i da nije dužan da bude upoznat sa značajnošću određenih istorijskih ličnosti. Takođe imam svoje sumnje i u vezi sa Crvenom rekom (izložila sam ih kod Slaje na razgovor stranici), i mislim da bi pre svega bilo pametno: 1) ne zaletati se i ne optuživati i omalovažavati bilo koga dok ne budemo bili sto posto sigurni 2) pisati opet Klajnu i predočiti mu neke činjenice kojih on možda nije bio svestan kad je odgovarao Slaji, i pitati ga da li bi bilo pogrešno da se ipak ostavi Ana kako je do sad bila i da se Red river ne prevodi. Ako Slaja neće, ja ću mu pisati, nije mi teško, a imam i lični interes jer ni meni nisu do kraja jasna Klajnova rezonovanja, i volela bih da mi ih objasni 3) i najvažnije: ne ratujte izmenama. Nije bitno kako trenutno stoji, bitno je da se razjasni do kraja, lako će se promeniti ako se na kraju uspostavi da treba drugačije. --Јагода испеци па реци 15:31, 1. новембар 2011. (CET)

Mislio sam da je očigledno da sam sarkastičan. --В. Бургић (реци...) 15:52, 1. новембар 2011. (CET)

U mogućnosti jeste - kao što se pokazalo - nego pitanje je da li je u sposobnosti. Doduše, mora biti da je V.Burgić ostavio jednu ironičnu opasku... sigurno nije mislio ozbiljno. --СлободанKovačevićбиблброKS 15:23, 1. новембар 2011. (CET)

Многима је, изгледа, промакла интересантна ствар. Када се лингвиста И. Клајн усудио да изнесе своје мишљење о једној историјској личности, сви су као опарени скочили, утврдили да Клајн није у праву, да је А. Б. била врло значајна историјска личност, неки су згрожено закључили да Клајн нема нимало смисла за историју и да је "он отишао толико предалеко у својим смелим тврдњама ... да је јасно да се губи". Наравно, то тврде они који нису ни дипломирани историчари, који се историјом баве из хобија, а који, успут, приговарају другима како се усуде да говоре о правопису иако нису дипломирани лингвисти! Исти ти ликови усуђују се тврдити да Клајн, Шипка и остала "правописна боранија" немају појма о лингвистици (сиц!), да су у многим случајевима погрешили, а с друге стране, ти исти веселници, иако немају никакво лингвистичко образовање, усуђују се да тврде како је нешто укорењено, а нешто не, како је ово правилно, а оно не! Класична замена теза. Дакле, сви ти ликови могу и смеју говорити и просуђивати и о историјским личностима, и о лингвистичким проблемима, али тешко неисторичару (или негеографу) који се усуди да нешто каже о значењу и важности одређених личности или и о транскрипцији појединих топонима. Јер, они нису квалификовани за то (макар био у питању и један И. Клајн). Мислим, које лицемерје! Дакле, Епаминонда може говорити и о историји и о лингвистици и о Правопису, а Клајн не сме ни о историји, ни о лингвистици, ни о Правопису! А сви чланови Клуба А. Болин намерно не наводи други део инкриминисане реченице из Клајновог мејла у којем стоји: pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni. Дакле, Клајн је утврдио (како ли се само усудио) да не постоји јака историјска традиција у нашем преношењу њеног презимена, односно, да некима буде јасније, утврдио је да облик Болен НИЈЕ укорењен у српском језику. Која храброст, јбт! Угледни лингвиста се усуђује тврдити да неки облик није укорењен у српском језику. Често се запитам ко им даје права да тако раде?

--Sly-ah (разговор) 15:33, 1. новембар 2011. (CET)

Ako imaš problema sa samokontrolom, tu ti takođe ne mogu pomoći, jer nisam školovani psihijatar.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:42, 1. новембар 2011. (CET)

Nemoj, Slajo, molim te. Evo, ja ću mu opet pisati i izložiti gde mislim da greši (rizikujući da ispadnem i pacer i neznalica) samo nemojte više da se prepucavate. Kad budemo dobili drugi odgovor, postupićemo u skladu sa istim. Je l' može? Nemojte se prepucavati jer zaista to nikud ne vodi. --Јагода испеци па реци 15:38, 1. новембар 2011. (CET)

Epi, i tebe molim isto što i Slaju i ostale. Nemojte se prepucavati, evo sad ću da napišem još jedan imejl pa sačekajte. Prepucavanjem ćete samo sebi i drugima podići pritisak i rizikovati da budete blokirani. Ni Ana ni Red River nisu vredni toga. --Јагода испеци па реци 15:45, 1. новембар 2011. (CET)

Koliko je meni poznato, zasad nisam dobio ama baš nijednu opomenu zbog navodnog prepucavanja sa Slajom. Naprotiv, on ih se nadobijao kao božićnih čestitki. Uostalom, šta možeš da očekuješ od Klajna posle svega ovoga? Kladim se da će čovek ostati pri svome. On stvar sagledava iz jednog ugla, a mi prozvani nezadovoljnici iz drugog.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:52, 1. новембар 2011. (CET)

Сасвим је сувишно даље гњавити Клајна с овим кад се зна ко је могао одредити да је ово име укоријењено, али ипак није одредио. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 15:45, 1. новембар 2011. (CET)

Ја не знам, Јагодо, шта ћеш га питати? И који су ту нови моменти у овој причи? Да у Кини постоји Црвена река? Запарво, има их десетак на свим странама света и не знам зашто би то понукало Клајна да промени мишљење? Затим, нови момент би био да неколико "историчара" тврди да је лик Болен укорењен? У реду, али да ли ће Клајн (односно Прћић, како је Појнтдред приметио) на основу Епаминондиног "стручног" мишљења можда променити своје?

--Sly-ah (разговор) 16:06, 1. новембар 2011. (CET)

„Nesretna Ana je ipak minorna ličnost u istoriji, pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni“ - мени је ово сасвим коректно као и остало што је Клајн написао. --Алекс (разговор) 16:13, 1. новембар 2011. (CET)

"pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni" - vrsta konjunktiva, jel? Beše nešto između realne i irealne pogodbene rečenice - postoje uslovi da se ostvari radnja, ali su šta: nepoznati? Inače, Madu, skidam kapu na pokušaju smirivanja situacije. Nadam se da će pokušaj uspeti. --СлободанKovačevićбиблброKS 16:17, 1. новембар 2011. (CET)

• Epi, nisi dobio opomene jer se nisi do jutros sad uključivao u diskusiju, a Slaja nije dobio opomene od jutros, koliko je meni poznato, što uopšte ne znači da je nećete dobiti ako ovako nastavite (i ti, i on i bilo ko ko nastavi s omalovažavanjem i vređanjem bilo svojih sagovornika, bilo prof. Klajna) a u zavisnosti od toga šta ćete reći, možda i blok, čim to admini vide. Zato i apelujem na SVE vas da se smirite i da razgovarate ko kulturni ljudi. Možete se neslagati, ali to vam ne daje za pravo da bilo koga vređate ili omalovažavate. Nikom zaista nije u interesu da opet imamo jedno kilometarsko prepucavanje koje ničemu ne vodi, osim lošem osećaju kod svih učesnika i destabilizaciji zajednice.
• Slajo, možda je tebi sve jasno, ali meni nije. Ja mislim da zaista nema ništa loše u tome da opet pišem Klajnu i da mu izložim moje nedoumice. Pa šta ako i isto odgovori? Ja nemam nikakav problem s tim jer meni nije bitno da isteram svoju verziju, nego da do kraja shvatim zašto je nešto tako kako jeste.
• Pojnt, ja bih veruj mi, radije o ovome pričala s Prćićem, jer je on svakako merodavniji, ali mi je nemoguće stupiti u vez s njim, pošto imejl sa veb stranice faksa ne koristi.
• Još jednom molim SVE učesnike, nemojte se međusobno vređati i spuštati, jer to ne vodi ničemu, osim eventualnom bloku. A to je najgori mogući način rešavanja problema. --Јагода испеци па реци 16:34, 1. новембар 2011. (CET)

Моји приједлози: Црвена р(иј)ека (по узору на бројне преведене називе у Енглеско-српском речнику географских имена), Ен Болин (зато што је интуитивно, али би требало додати преусмјерење са Ен Булин — Ана је друго име, Anna!). Ако се не слажете, само проф. Прћић може ово да разјасни, тако да је сувишно испитивати проф. Клајна. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 19:06, 1. новембар 2011. (CET)

@Boleyn А само смо хтели да најутицајнија краљица Енглеске добије чланак какав заслужује. --Pavlica talk 15:34, 2. новембар 2011. (CET)

Па ето, сад је у потпуно у складу с ТП-овим рјечником и једино ТП може одредити неки други надлов. Сасвим једноставно. --Појнт Дред (разговор) 16:05, 2. новембар 2011. (CET)

Нека онда Џорџ Вашингтон и истоимени му град буду Вошингтон. --Pavlica talk 16:14, 2. новембар 2011. (CET)

Али њих ТП изузима јасно и гласно у свом рјечнику, али енглеску краљицу не спомиње. Не ради се само о старости имена него и о томе колико је познато просјечном говорнику, те да ли се јавља у једној строгој варијанти или се колебамо у пракси. --Појнт Дред (разговор) 16:22, 2. новембар 2011. (CET)

Једном је неко веома паметан изговорио:

Видим да је тај Прћић спрчио и опрчио транскрипцију тако дебело, да више ни рођена мајка не може препознати о којој се речи ради!

Предлажем да се име тренутне Ен Болин стави на гласање, а не да једна, евентуално две особе одлучују о имену исте. Нису ваљда издавачи књига глупи, те да називе бестселера пишу погрешно. Престанимо са омаловажавањима. Ја сам ово, ти си ово, мој тата је ово. Као седамнаестогодишњак, сматрам да сам зрелији од неких особа овде, и као исти такав, можда ћу постићи нешто више него претходно споменутих у животу. Они се хвале својом прошлоћу, ја се хвалим својом будућношћу. Немам намеру да трошим време на особе које хоће да истерају своје, зато, као што рекох, најбоље је да направимо гласање. --Pavlica talk 18:40, 2. новембар 2011. (CET)

Cenim mladalački entuzijazam i ono što zna da proistekne iz njega, no neko bi se možda pozvao na tvrdnju koja glasi: "Vikipedija nije eksperiment u većinskoj demokratiji" ... i eto onda belaja za ono što je proisteklo iz mladalačkog entuzijazma. Nadam se da u tom slučaju ne bi onda bilo i belaja za mladalački entuzijazam. Svako dobro, --СлободанKovačevićбиблброKS 19:11, 2. новембар 2011. (CET)

Павлица, ако је примитивно спрдање са нечијим именом (без обзира да ли се ради о доктору наука или о обично кориснику) теби симпатично, а ако је аутор те "духовитости" за тебе "врло паметан" - онда, свака част. За твоју информацију, аутор те мудре изреке је имао мозак величине грашка, и то у натеклом стању.

--Sly-ah (разговор) 20:39, 2. новембар 2011. (CET)

IDGAF. --Pavlica talk 21:54, 2. новембар 2011. (CET)

Slajo, kako bre imao?! Pa valjda ga još uvek ima? Ili mu je porastao? Mislim, mozak...

Pavlice, veoma pogrešnim putem si krenuo. Lepo sam ti objasnila šta i kako, ako imaš još pitanja, rada sam da probam da odgovorim na njih, a verujem da ni Slaja neće imati ništa protiv, ako ga lepo zamoliš i uozbiljiš se. O našoj zrelosti govore naša dela, i ono što napišemo ovde, a ovo tvoje poslednje baš i ne zrači nekom zrelošću, da budem iskrena. Znam da je teško navići se, štaviše, ni meni i dalje nije do kraja jasno to sa Bolenom, ali kao što ti već rekoh, put koji si izabrao da rešiš problem je VEOMA pogrešan. Mnogi su pre tebe krenuli tim putem i debelo se z..bali. Problemi se rešavaju se razgovorom i stabilnim i jakim argumentima, ne ismevanjem drugih (kojima usput nisi ni do kolena, i ne samo ti, nego bilo ko odavde). O pravopisu se ne glasa. On se poštuje (ili ne, ali mi ovde odlučismo da ga poštujemo, koliko se sečam). Svaka primedba na isti upućuje se onima koji su ga pisali, na fin i kulturan način, bez vređanja i nipodaštavanja. Zato, udahni duboko, izbroj do deset i ajmo iz početka. --Јагода испеци па реци 21:59, 2. новембар 2011. (CET)

Нажалост, особе којима нисам ни до колена нису схватиле да је ово пројекат заједнице, а не индивидуе. Моја последња порука на Википедији. Au revoir!. Срдачан поздрав, те сва срећа у будућем раду. Pavlica talk 22:26, 2. новембар 2011. (CET)

Ни ти ниси доста тога схватио, а нарочито ниси схватио оно за шта друге оптужујеш да нису схватили. А твој одлазак с њики само говори о твојој зрелости којом се толико хвалиш. Све најбоље. --Јагода испеци па реци 22:35, 2. новембар 2011. (CET)

Добро, јесмо завршили с грђењем Павлициног понашања? Мислим, лако је оном ко је превалио три банке и завршио у своје време факултет рећи за оног упола млађем да је недозрео. Нормално да стоји да је недозрео, али ни случајно не у контексту да му је мозак величине грашка кад набубри. На крају крајева, неће му нико одавде финансирати студије да би могао у свако време да му пребаци да му фали „одређена зрелост“. То што му фали „одређена зрелост“ не значи да му фали здрав разум. Напротив, показало се баш супротно. Павлица није толико полупан да са слепилом у очима пошто-пото настоји да изгура оно „своје“. Ја ама баш не видим ничега што би се могло назвати непримерним у његовој реторици. Иначе, пада у очи да неко после дужег времена толико избаци Павлицу из такта да овај разочаран помишља да се лати нечег паметнијег где неће наилазити на осуду због тога што је тинејџер.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:04, 2. новембар 2011. (CET)

Аја се баш питао шта је са коњицом.

--Sly-ah (разговор) 23:11, 2. новембар 2011. (CET)

Điha, tu smo. Nema da se brine. Nije da upada u oči, nego probada pa izlazi na drugu stranu. --СлободанKovačevićбиблброKS 23:26, 2. новембар 2011. (CET)

Словеначко име Лев

Налетео сам на словеначко име Лев и занима ме како да га напишем на српском у словеначком задње слово изговара као u или још прецизније као w, како ја сада то да напишем као Лев или Леу?--Тежава (разговор) 21:44, 2. новембар 2011. (CET)

Meni se čini da se slovenačka imena prenose po pismu, jer je isto kao i naše. Dakle, Lev. --Јагода испеци па реци 22:09, 2. новембар 2011. (CET)

Nije v se nekad izgovara kao u i l na kraju reči je u ali to nema veze staviću kao v onda.--Тежава (разговор) 22:29, 2. новембар 2011. (CET)

Ја рекох, писму, Тежава, не изговору. Како се пише? Са В? Онда В. Ако се пише некако другачије, онда тако како се ПИШЕ. Заборави како се изговара, јер то није битно за транскрипцију на српски. --Јагода испеци па реци 22:38, 2. новембар 2011. (CET)

Viđu, viđu: "zaboravi"?! Jel' postoje neka pravila na osnovu kojih se tvrdi "Onda V"? Ili se to nekom samo "čini da se slovenačka imena prenose po pismu"? Da se taj neko, neka, nešto, prvo dogovori sa samim sobom, samom sobom, samom prostorijom, ha? --СлободанKovačevićбиблброKS 23:23, 2. новембар 2011. (CET)