Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/37

Абдулмеџид или Абдул Меџид

Имамо различите наслове чланака о два султана са истим именом:

• Абдулмеџид I;
• Абдул Меџид II.

Може ли неко ко зна шта је правилно да усклади наслове?--В и к и в и н д 15:13, 1. март 2013. (CET)

Спојено (т. 204ђ). --Појнт Дред (разговор) 16:01, 1. март 2013. (CET)

) је америчка глумица → ) – америчка глумица

Шта мислите? Пошто сам испробао црту иза заграде на неколико чланака, изгледа ми сасвим добро, а рјешење је толико просто да га може спровести и бот. Црта се нормално ставља иза заграде и једна њена сврха јесте појашњавање оног што иде испред. Видим да тако почињу и чланци на руској Википедији, мада вјероватно из неког десетог разлога. --Појнт Дред (разговор) 19:20, 1. март 2013. (CET)

Испробах — свиђа ми се. Што се тиче Руса, може бити да грешим, али мој је утисак да је њихова писана пракса, за разлику од наше, поприлично богата цртама. --Lakisan97 (разговор) 01:08, 2. март 2013. (CET)

То исто сам негде или некоме раније предложио. Мени се свиђа и има моју подршку. Наравно, користећи црту, не цртицу. --Павлица причај 01:53, 2. март 2013. (CET)

Да, али горе сам ставио краћу од ове двије црте из изборника, јер нисам хтио да текст који слиједи буде превише наглашен. У Правопису такође користе краћу, колико видим. Међутим, мислим да је свеједно под условонм да се користи досљедно. --Појнт Дред (разговор) 07:07, 2. март 2013. (CET)

Не свиђа ми се. И огроман број чланак не користи тај начин. -- Bojan  Razgovor  07:11, 2. март 2013. (CET)

Да, зато кажем да би их требало преправити ботом, који би тражио енклитику иза заграде и мијењао је у црту. Енклитика (у чланцима најчешће је) не иде иза заграде, док „америчка је глумица“ не звучи баш природно. --Појнт Дред (разговор) 08:01, 2. март 2013. (CET)

Ne svidja se ni meni americka je glumica. Zagrade nemas u clancima o recimo Vranju. Da li je tebi prirodno govoriti i citati Vranje (-) grad u Srbiji ili Vranje je grad u Srbiji. -- Bojan  Razgovor  08:04, 2. март 2013. (CET)

Наравно да није природно, али говорим само о замјени енклитика иза заграде, оне у којој се налази наслов на изворном језику, датум рођења итд. Бот би прескочио чланке који не почињу на тај начин. --Појнт Дред (разговор) 08:13, 2. март 2013. (CET)

Onda bi imao razlicite standarde, npr za gradove:

• Beograd (lat. Singdidunum) - blabla
• Vranje je blabla

-- Bojan  Razgovor  08:30, 2. март 2013. (CET)

Да, као што имамо различите стандарде за цитат од пет ријечи и онај од двадесет редова. Један иде под наводнике, други почиње у засебном пасусу и увлачи се. --Појнт Дред (разговор) 08:38, 2. март 2013. (CET)

Kakv je to standard ako biramo gde cemo ga koristiti. Strogo sam protiv toga. -- Bojan  Razgovor  09:02, 2. март 2013. (CET)

Бољи од „стандарда“ да се писмо и нарјечје бирају не према основном корисничком интерфејсу Википедије, као што очекује читалац сваке папирне и електронске енциклопедије, већ углавном према једном кориснику који је некад започео чланак и можда заувијек отишао. Црта макар има језичко оправдање. Не може се униформисати баш свака појединост. --Појнт Дред (разговор) 09:41, 2. март 2013. (CET)

Не разумем шта си хтео да кажеш последњим одговором, али разумем да нешто форсираш нешто за шта сам кажеш да ти није природно и то још бираш где. То што хоћеш да радиш, ради слободно било где у чланку, само не у првој реченици. -- Bojan  Razgovor  09:52, 2. март 2013. (CET)

Нисам рекао да никада није природно, само да није природно ако нема заграде, као у твом примјеру с Врањем. Није ми јасно зашто би ти сметало да црта замијени неправилну енклитику иза заграде, а да оставимо правилну енклитику кад нема те заграде. То је ситница у поређењу с неуједначеним писмом и нарјечјем, што би било незамисливо у било којој озбиљној енциклопедији. --Појнт Дред (разговор) 09:58, 2. март 2013. (CET)

У енциклопедијском начину изражавања "је" се углавном изоставља, а у најчешћем броју случајева иде ",", па онда малим словом наставак. Нигде нема оног књишког "је" као што је то случај на српској Википедији. Дакле, били бисмо много ближе енциклопедијском стилу када бисмо "је" заменили или цртом/цртицом или запетом.

--Sly-ah (разговор) 12:30, 2. март 2013. (CET)

Тако је у Малој енциклопедији, али бих само прихватио зарез као алтернативу црти. Кад Википедија не би понављала наслов чланка у првој реченици, могли бисмо писати као у папирним енциклопедијама, али пошто се понавља, природније ми изгледа са је кад год енклитика није иза заграде. --Појнт Дред (разговор) 12:48, 2. март 2013. (CET)

Руси тако пишу зато што немају помоћни глагол „је“. Када читам уводну реченицу у овом чланку са цртом имам осећај као да га је писао неко коме је матерњи руски па још није савладао помоћне глаголе у српском (што је честа појава). Не видим поенту таквог писања на српском.--Авала (разговор) 17:52, 2. март 2013. (CET) Примери са осталих Википедија

• Annelies "Anne" Marie Frank () was one of the most discussed Jewish victims of the Holocaust.
• Annelies Marie Frank, verkürzt Anne Frank genannt (), war ein jüdisches deutsches Mädchen.
• Annelies Marie Frank, conocida en castellano como Ana Frank () fue una niña judía alemana.
• François Hollande, né le 12 août 1954 à Rouen, est un homme d'État français, élu président de la République le 6 mai 2012.
• Annelies Marie Franková () bolo nemecké dievča židovského pôvodu.
• Annelies Marie „Anne“ Frank () () byla dívka z německé židovské rodiny.
• Anne Frank (), bila je Židovka i autorica Dnevnika, u kojem je neposredno i iskreno posvjedočila o drami svakodnevice i odrastanja u izolaciji, strahu i skrivanju.
• Анелис или Анелизе Мари Франк (), съкратено Ане Франк (), е еврейско момиче, родено в Германия и прекарало по-голямата част от живота си в Нидерландия.
• Annelies Marie Frank, detta Anne, nome italianizzato in Anna Frank, (), è stata una ragazza ebrea tedesca.
• Анели Мари „Ана“ Франк () била германско девојче од еврејско семејство од градот Франкфурт.
• Annelisse Maria Frank, mais conhecida como Anne Frank (), foi uma adolescente alemã de origem judaica, vítima do holocausto.
• Annelies Marie „Anne” Frank () a fost o fată evreică germană.

--Авала (разговор) 18:06, 2. март 2013. (CET)

Нисам поменуо руску Википедију ради прилагођавања њеним стандардима, него само као примјер Википедије на којој може и без енклитике. А како би ти ријешио проблем енклитике иза заграде? У енглеском, на примјер, слободно можеш написати was иза заграде, јер то није енклитика, али у српском не можеш урадити исто са је. --Појнт Дред (разговор) 18:12, 2. март 2013. (CET)

Па лош је пример зато што на руској Википедији не може другачије. Као што рекох руски језик нема помоћни глагол „је“, ни писано ни у говору. Може се решити конкретно „Ана Франк () била је“. А чак и „() је“ је мања грешка од рогобатног „Ана Франк једна од најпознатијих“ јер се тако на српском не каже.--Авала (разговор) 18:36, 2. март 2013. (CET)

Како год, овако не би требало да остане. Енклитика мора бити на другом месту, то је правило и тачка. Не можеш поредити друге језике са српским, јер немају сви исту граматику и правопис; то би било исто као да транскрибујеш према неким другим правилима, а већ постоје она која ти требају. Википедија на српском језику поштује правила српског језика. --Павлица причај 19:05, 2. март 2013. (CET)

Авала: лош је примјер кад може била је, јер би бот свакако прескочио такве реченице, у којима енклитика не иде одмах иза заграде. И понављам да се ово не тиче случајева кад нема заграде, дакле слободно можеш написати „Ана Франк је једна од најпознатијих“, мада није погрешно ни „Ана Франк – једна од најпознатијих“. Нигдје нисам предложио то што ти пишеш, реченицу без црте или енклитике, јер тако је свакако погрешно. Говорим о реченицама попут „Џорџ Лукас (енгл. George Lucas; Модесто, 14. мај 1944) – амерички филмски режисер, сценариста и продуцент“. То је правилно, а погрешно је „Џорџ Лукас (енгл. George Lucas; Модесто, 14. мај 1944) је амерички филмски режисер, сценариста и продуцент“. Покушај прочитати реченицу са је иза заграде и видјећеш да ће се енклитика наћи на наглашеном мјесту, а ту не смије да буде. --Појнт Дред (разговор) 21:11, 2. март 2013. (CET)

Ја не могу да схватим драму. Википедија постоји већ 10 година и нико ово питање није ни споменуо а сада се представља као неко горуће питање. Било како било, можда заграда па енклитика није правилно али исто тако није ни правилно неосновано изостављање енклитике. „Ана Франк – једна од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста – написала је дневник са 15 година.“ је у реду, али „Ана Франк – једна од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста.“ не значи ништа осим што би био добар пример за типичну неправилну реченицу за све Русе који уче српски језик. Да покушао сам да прочитам реченицу са и без је, и ову без је не могу да прочитам без замишљеног руског акцента. Кад смо већ код изговора - када се буде читао чланак у склопу пројекта Википедије за слепе и слабовиде, да ли ће реченица звучати овако »ана франк једна од најпознатијих јеврејских жртава холокауста.« или »ана франк је једна од најпознатијих јеврејских жртава холокауста.«? Шта звучи нормалније? И замисли поред тога да нема даље, да је чланак клица, и да је то то. На реченицу „Ана Франк (рођена тад и тад) је једна од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста.“ бих рекао „ОК. Занимљиво. Волео бих да сазнам још, штета што је чланак овако кратак“ а на „Ана Франк (рођена тад и тад) – једна од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста.“ ми се намеће само питање „шта с њом?“ као да је реченица пресечена на пола.--Авала (разговор) 23:23, 2. март 2013. (CET)

Рекао сам своје мишљење у вези са цртом, па ћу сад одговорити на неке Авалине реченице.

• Википедија постоји већ 10 година и нико ово питање није ни споменуо. — све има свој први пут; не верујем ни да сте правила транскрипције помињали одмах 2003.
• Исто тако није ни правилно неосновано изостављање енклитике. — иако би реченица у принципу требало да садржи глагол, црта има и ову функцију (Правопис, тачка 158ж)

Што се тиче читања, веома је интересантно послушати  ово . --Lakisan97 (разговор) 23:57, 2. март 2013. (CET)

ОК, ставите на гласање.--Авала (разговор) 00:43, 3. март 2013. (CET)

Не разумијем зашто и даље убацујеш примјере без заграде, док ја упорно говорим о примјерима са заградом. Можда ти је тако лакше куцати, али читалац у пролазу може помислити да изостављам енклитику без разлога. Реченице са цртом јесу помало књишке, неуобичајене, јер захтијевају паузу у читању, али су реченице с енклитиком иза заграде – погрешне. Немам ништа против тога да чланци почињу на неки други начин, којим би се такође избјегле енклитике иза заграде, али ако бирамо између сљедећа два начина читања (изоставио сам оно што се не може прочитати)...

Џорџ Лукас, рођен у Модесту 14. маја 1944, је амерички филмски режисер, сценариста и продуцент.

Џорџ Лукас, рођен у Модесту 14. маја 1944 – амерички филмски режисер, сценариста и продуцент.

...онда је само други правилан. Са друге стране, што се мене тиче, чланак може почети и овако:

Џорџ Лукас је амерички филмски режисер, сценариста и продуцент. Рођен је у Модесту 14. маја 1944.

Међутим, такву измјену не би могао направити бот, а онда би смо морали размислити шта ћемо с нечитљивим садржајем заграде. Зато предлажем најмању измјену. --Појнт Дред (разговор) 09:29, 3. март 2013. (CET)

Не свиђа ми се црта, па бих радије прихватио замену реда речи тако да енклитика не дође одмах после заграде, уместо додавања црте. --Ф± 12:43, 3. март 2013. (CET)

Za koje god resenje da se odlucite, moze te li gr primeniti svuda, kad ima zagrada i kad nema? Da ne ispadne da je pola clanaka ovako, pola onako. -- Bojan  Razgovor  12:48, 3. март 2013. (CET)

Било би лијепо, али шта ако не може? Једино да свугдје ставимо црту или зарез, и кад морамо и кад не морамо, али видиш и сам да се такво рјешење не допада уредницима, па ни мени. Само у неким случајевима могли бисмо промијенити ред ријечи. Неко рјешење мора да се нађе, јер сам управо преслушао како је прочитан почетак чланка о Рис Видерспун – погрешно, баш као што сам очекивао. Енклитика не смије да дође на том мјесту. И даље ниси одговорио зашто ниси за мијешање енклитике и црте, а не смета ти мијешање ћирилице и латинице, ијекавице и екавице. Да се макар мијешају према очекиваној читалачкој публици, али то се ради према жељи једног корисника који је започео чланак. --Појнт Дред (разговор) 13:11, 3. март 2013. (CET)

Не видим да је то проблем такве магнитуде каквом се представља. Мислим да би пре оваквих финеса морали да се посветимо кардиналној неписмености. Преседник, прецедник, предцедник, Истамбул, Камбера - оваквих и сличних примера сам очистио на десетине. Кад то решимо онда можемо да дискутујемо и о филозофији енклитике у реченици у односу на интерпункцију.--Авала (разговор) 14:01, 3. март 2013. (CET)

Граматичке грешке су важније од правописних, а ова не само да се тиче скоро сваког чланка, него се уз то налази на истакнутом мјесту. Ако не видиш проблем, прегледај Клајнов РЈН и неколико граматика. --Појнт Дред (разговор) 15:34, 3. март 2013. (CET)

Ne sviđa mi se.--Нимча (разговор) 16:24, 3. март 2013. (CET)

Ја мислим да су правописне грешке важније. И можемо овако да се вртимо у круг, али ја мислим да је мој предлог да се ово стави на гласање разуман.--Авала (разговор) 16:31, 3. март 2013. (CET)

Ништа не фали да се послије заграде пише БИО ЈЕ и готова ствар. Правописно исправно, лако за бота, ништа рогобатно. Некоме можда не лежи тако, али многе правописне ствари не леже простим говорницима језика. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:38, 3. март 2013. (CET) с. р.

Али Џорџ Лукас јесте, није био. Једино да кажеш „амерички је филмски режисер, сценариста и продуцент.“ --Појнт Дред (разговор) 17:05, 3. март 2013. (CET)

Одлично. Може тако, решен проблем.--Авала (разговор) 17:07, 3. март 2013. (CET)

Па то. Послије заграде АМЕРИЧКИ ЈЕ РЕЖИСЕР одговара правописној норми и стога је потпуно адекватно за Википедију. Тако се и треба писати, не знам откад се то о правопису расправља ако постоји јасно правило шта је исправно, шта не. Енклитика ЈЕ послије интерпункције није исправна, дакле ставља се на друго мјесто. Нема ту нејасноћа. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:09, 3. март 2013. (CET) с. р.

То је још мање обично него црта. --Појнт Дред (разговор) 17:31, 3. март 2013. (CET)

Упутство за руски

Да ли би неко коме је при руци Правопис могао да направи Википедија:Транскрипција са руског језика по узору на друге?--Авала (разговор) 15:25, 3. март 2013. (CET)

Stalone i Kapone

Gospodo pojedinci ne može se raditi svojevoljno i samovoljno kako se nekome prohte. Administrator Nikola Smolenski je vratio pravilan i ukorenjen naziv Silvester Stalone, a korisnik Zlaja se opet oglušio i vraća na staro. Ljudi svestan sam da će biti uvek budala i smarača na vikipediji ali ovakvog niste videli. Dajte da normalno pokušamo da rešimo (sa njim nije baš moguće normalno razgovarati) i predlažem da se zaključaju ove dve stranice. Dosta je bilo izrugivanja i samovolje ovog pojedinca, više je dosta, prekipelo.--Soundwaweserb (разговор) 16:05, 7. март 2013. (CET)

Opet premešta na nepravilan naziv Silvester Stalon i neće da razgovara, pa da li neko vidi šta on radi? Vi ćete da dozvolite tom vandalu da nastavi sa ovim?--Soundwaweserb (разговор) 16:29, 7. март 2013. (CET)

Није вандал. Он је дао право образложење, а то што нећеш да читаш твој проблем.--Miut (разговор) 16:30, 7. март 2013. (CET)

Da li ti vidiš šta on radi? Koje je objašnjenje dao kad su i Jagoda, Mstudiodf a sad i Nikola takođe protiv tog objašnjenja, nisam samo ja pobogu. Ovo je ukorenjen naziv a nepravilan je na koji premešta taj vandal Zlaja i baba Vanga srpske vikipedije.--Soundwaweserb (разговор) 16:33, 7. март 2013. (CET)

Хоће ли неко од администратора већ дареагује на овај "нормалан разговор" (својевољно, самовољно, будала, смарач, с њим није могуће нормално разговарати, изругивање, самовоља, неће да разговара, вандал)?

А како би било да се мало прочита и страница за разговор?

--Sly-ah (разговор) 16:34, 7. март 2013. (CET)

Онда, хоће ли неко да реагује на овај "цивилизовани" разговор?

--Sly-ah (разговор) 16:39, 7. март 2013. (CET)

Pogledaj šta radiš bre i kako se ponašaš? Već si bio blokiran i opomenuli su te admini da se ne ponašaš tako? Oglušuješ se o odluke administratora i dalje teraš po svome. Ja nisam kriv što se ti uvek pronađeš u mojim komentarima. Radite šta hoćete bre, ali ne treba ćutati, ovo je najveće ruganje vikipediji i nadam se da će takvi koji ne rade ništa, ne pišu članke i izazivaju sukobe otići zauvek sa ovog projekta!--Soundwaweserb (разговор) 16:42, 7. март 2013. (CET)

Администратори немају овлашћења да одлучују шта је правилно, а шта не, што значи да је администратор Смоленски прекршио овлашћења.

Онда? Ни гласа од администратора на ове бљувотине горе? Можда би администратор Н. Смоленски могао да напокон почне да обавља своју дужност?

--Sly-ah (разговор) 16:49, 7. март 2013. (CET)

Ovo je ništa kakve si ti bljuvotine izgovarao meni, korisnicama si upućivao da su veštice da su glupaci svi drugi vikipedijanci. Ponašaš se kao da si popio svu pamet sveta, zavuci se bre u rupu iz koje si izmileo i ne javljaj se. Ja nigde nisam spomenuo tvoje cenjeno korisničko ime i admini nemaju razloga da reaguju, tvoj problem je što se uvek nađeš u mom komentaru. Trebalo bi da se zapitaš zašto si sa svim korisnicima u sukobu, Strower je poslednji u nizu, verovatno niko nije u pravu sem tebe, jel tako? Pogledaj se u ogledalo, zamisli se i stavi prst na čelo pa razmisli o svojim postupcima. Dobronameran savet. Toliko od mene.--Soundwaweserb (разговор) 16:58, 7. март 2013. (CET)

Једноставно: углавном лажеш. И не дај да с тобом манипулишу.

--Sly-ah (разговор) 17:04, 7. март 2013. (CET)

А ти канда си заборавио на онај мој добронамеран савет који сам ти ономад послао преко мејла?

--Sly-ah (разговор) 17:06, 7. март 2013. (CET)

Nemoj mi govoriti da lažem, kad i sam znaš da to nije tačno i niko ne može samnom da manipuliše. Ja mislim svojom glavom i nisam kao neki pojedini koji rade kako vetar duva. Ovde imamo suprotstavljene stavove a sutra ćemo se povodom nekog pitanja i složiti ako si u pravu, sad nisi jednostavno. Pogledaj moje doprinose i videćeš da samo pišem ono što ja mislim a ne bilo koji pojedinac, organizacija ili grupa pojedinaca, tačka.--Soundwaweserb (разговор) 17:13, 7. март 2013. (CET)

ako si u pravu, sad nisi jednostavno

Аха, рече мрмот и зави чоколадицу.

--Sly-ah (разговор) 17:19, 7. март 2013. (CET)

Pa nisi u pravu, to je istina, šta da ti kažem sem sve najbolje i nadam se da ćeš promeniti svoje nedolično ponašanje prema drugim korisnicima.--Soundwaweserb (разговор)

Срце ми крвари када спознам да си ти одлучио да ја нисам у праву. Ни сам не знам како ћу пребродити следећу ноћ - јал у сузама, јал у депресији. А сад, имаш махање и пољубац, Саундвосербе.

--Sly-ah (разговор) 17:26, 7. март 2013. (CET)

E neka hvala, da si žensko prihvatio bih poljubac (mada baba Vanga je žensko ime ali sam si sebe tako okarakterisao jednom prilikom onomad), ovako mrka kapa, ostani ti sam noćas i razmisli o sebi, ja imam onu što me voli, a za tebe je veliko pitanje. Tvoje vređanje neće promeniti činjenicu da je ispravno Silvester StalonE, imaš mahanje Zlajo.--Soundwaweserb (разговор)

Па како је Сталоне правилно, кад је наслов чланка Силвестер Сталон? Можда не говоримо о истом глумцу? А можда се теби све само учинило?

--Sly-ah (разговор) 17:42, 7. март 2013. (CET)

Nije mi se učinilo pravilno je Silvester Stalone, tvoj nepravilan naziv će kad tad biti izmenjen, ničija nije gorela doveka, neće ni tvoja, mada ako drugima ne smeta da stoji nepravilan članak u imenskom prostoru, pa onda ok šta da se radi, većina tako verifikuje nepravilnosti. Još jedno mahanje za baba Vangu srpske vikipedije, bez poljubca.--Soundwaweserb (разговор) 17:47, 7. март 2013. (CET)

Пољупца, не пољубца, Саундвосербе. И ето, шта ћеш, "неправилни назив" остаје до даљњег, а "правилни" ће причекати да нешто догори до зоре. А теби једино преостаје да клекнеш у ћошак, заријеш главу у дланове и грцајући у сузама, понављаш између јецаја: Зашто, о, зашто је Злаја на Википедији у истом тренутку кад и ја? О, зашто, зашто? Шмрц, грц ..."

--Sly-ah (разговор) 17:53, 7. март 2013. (CET)

A ne shvataš ni poentu poljubca, znao sam da ćeš se za to upecati ha, ha, ha. Kako si providan gosn. Zlajo, aj sad zdravo nemam više vremena za tebe, imam neka pametnija posla ha, ha, ha.--Soundwaweserb (разговор) 17:57, 7. март 2013. (CET)

Добро,добро, ти си победио. А сад се окрени у ћошак и престани да дишеш.

--Sly-ah (разговор) 18:05, 7. март 2013. (CET)

Evo baš sam te poslušao ha, ha, ha ti si pobedio i evo prestajem da dišem ha, ha, ha. Aj bre zdravo više i zavuci se rupu iz koje si izmileo, aj ćao dvojka si.--Soundwaweserb (разговор) 18:09, 7. март 2013. (CET)

А у чему је проблем са називом чланка Ал Капоне!? Због чега му се стално ставља у загради мафијашки бос или само бос? У чему је фора некапирам!? непостоји ниједна друга особа или појам са таквим именом па да би требали да одвајамо! --Pinki (разговор) 18:07, 7. март 2013. (CET)

Правилно је Ал Капон, а не Ал Капоне. Међутим, будући да су неки код премештања назива чланка играли "на кварно", "преместили су чланак на "исправан" назив Ал Капоне, али су оставили наслов Ал Капон у ГИП-у. Кад неко хоће да врати на правилан назив (а то је Ал Капон), онда то не може учинити, будући да већ постоји наслов Ал Капон (али без чланка, који је, сећаш се, премештен). Дакле, правилан наслов Ал Капон се може вратити само на начин да тај наслов буде барем за једно слово различит од Ал Капон, па сам се одлучио на додатак бос, како бих могао да наслов чланка вратим на правилан назив. Друга је варијанта да се замоли неки од админа да избрише наслов Ал Капон, како би се чланку могао придодати правилан наслов (а то је Ал Капон), али су админи у тим ситуацијама пословично опрезни и прилично споро реагују.

--Sly-ah (разговор) 18:29, 7. март 2013. (CET)

Доказана је Слајина правописна стручност и добра воља за помоћ свима нама, који нисмо у томе сегменту јаки, кроз вишегодишегодишњу сарадњу и није у реду да га нападамо и вређамо. Ако се ово настави требала би интервенција админа.-- Сахараразговор 19:02, 7. март 2013. (CET)

Da, da, da baš je pokazao svoju stručnost kako da vređa druge korisnike, bio je blokiran zbog tog njegovog takozvanog lepog ponašanja i nazovi dobre volje. Opominjali ga admini ali i drugi korisnici zbog tog njegovog nazovi lepog ponašanja. Nema bre pojma čovek o osnovnoj kulturi treba neko da kaže dosta i od sada za svako njegovo premeštanje treba mu tražiti referencu ili IPA, ja mu ne verujem.--Soundwaweserb (разговор) 19:10, 7. март 2013. (CET)

Ако је био блокиран то није алиби за упућивање му увреда.-- Сахараразговор 19:15, 7. март 2013. (CET)

Nisam mu uputio uvredu, gde ti vidiš njegovo korisničko ime u mojim komentarima, ponavljam korisničko ime (njegov je problem ako se pronašao u komentarima a ne naš) nigde ga nisam naveo i nema njegovog korisničkog imena. Da li si video šta je radio i kako se ponašao gore? Znači on je cvećka i ne vređa a njemu se tobože upućuju uvrede, ma daj molim te pa niko nije toliko naivan ovde. Svima je upućivao uvrede Stroweru, meni, Jagodi, Marku Stanojeviću pre neki dan bez razloga, misliš da ne znamo i to zanimljivo sve napada korisnike koji nešto rade i uređuju članke za razliku od tog što si spomenuo.--Soundwaweserb (разговор) 19:29, 7. март 2013. (CET)

Уопште нисам писато да ли Ал Капоне или Ал Капон већ зашто се ставља оно у загради!? --Pinki (разговор) 19:22, 7. март 2013. (CET)

Током рата измјенама понекад се деси да је (због великог броја реверта) жељени наслов недоступан, односно да прво мора да се обрише. Одређени корисници у том случају, пошто немају стрпљења да чекају да се жељени наслов обрише а у жељи да што прије изгурају своју верзију по сваку цијену, премјештају чланак на неки други доступан наслов са заградом.--В и к и в и н д 19:33, 7. март 2013. (CET)

А за случај да не знате како то да направите, пратите следећа упуства. На противнику жељеној страници направите измену, па је поништите. Одмах је страница онеспособљена за премештање (сем ако нећете ручно). Није тешко, а избацује друге из такта. --Lakisan97 (разговор) 19:39, 7. март 2013. (CET)

Нема потребе за двије измјене. Довољна је једна.--В и к и в и н д 19:42, 7. март 2013. (CET)

Onda bi se to po meni trebalo kaznjavati kao vandalisanje clanka! --Pinki (разговор) 19:40, 7. март 2013. (CET)

То си добро објаснио, Викивинд. А "изгуравање своје верзије" најчешће раде корисници који имају аргументе, али не желе да дозволе да корисници који немају аргументе (или су им аргументи танки, танки) "изгурају своју верзију" на фазон "оставићу стари наслов, да он не може да врати на тај стари наслов".

--Sly-ah (разговор) 19:43, 7. март 2013. (CET)

Да на овој википедији има активних администратора (као што нема), санкционисале би се и једна и друга тактика. Да не говорим о томе да би ови чланци одавно били закључани за премјештање, с обзиром да је до сада било најмање 15-20 премјештања по чланку. Нажалост, тачна је она изрека „гдје мачке нема, мишеви коло воде“.--В и к и в и н д 19:50, 7. март 2013. (CET)

Иначе тај трик је први на Ал Капонеу [примјенио Викивинд]. Јагода је премјестила чланак, а онда је Викивинд након две минуте додао једно слово да спречи да се чланак врати натраг.--Miut (разговор) 19:54, 7. март 2013. (CET)

Да,а такође је општепознато ко је неке уреднике инструисао да тако раде.

--Sly-ah (разговор) 19:57, 7. март 2013. (CET)

Да, то сам тада урадио (први и једини пут), рекао сам горе Лакисану да је могуће и са једним потезом.--В и к и в и н д 20:05, 7. март 2013. (CET)

Викивинд,сигуран сам да ти, са својим високоразвијеним осећајем за правду, сматраш да би и овакве интелектуалне екскременте свакако требало санкционисати:

Ljudi svestan sam da će biti uvek budala i smarača na vikipediji ali ovakvog niste videli. Dajte da normalno pokušamo da rešimo (sa njim nije baš moguće normalno razgovarati) i predlažem da se zaključaju ove dve stranice. Dosta je bilo izrugivanja i samovolje ovog pojedinca, više je dosta, prekipelo.

Vi ćete da dozvolite tom vandalu da nastavi sa ovim?

taj vandal Zlaja i baba Vanga srpske vikipedije.

ovo je najveće ruganje vikipediji i nadam se da će takvi koji ne rade ništa, ne pišu članke i izazivaju sukobe otići zauvek sa ovog projekta

а после свега - спектакл:

i nadam se da ćeš promeniti svoje nedolično ponašanje prema drugim korisnicima

Или сматраш да је то сасвим нормално и онако "кул"?

--Sly-ah (разговор) 20:25, 7. март 2013. (CET)

Па не знам. Мој високоразвијени осећај за правду^тм ми не дозвољава да кривца тражим само на једној страни. За рат је потребно најмање двоје, а да се не лажемо, ти си један од корисника са најдужим стажом на википедији и дефинитивно знаш како да испровоцираш некога. Да не спомињем твоју професију која ти такође даје значајну предност у расправама.--В и к и в и н д 20:36, 7. март 2013. (CET)

Одличан одговор. Само што је проблем у томе што ја овде не видим никакву провокацију од стране мене. Осима ако под провокацијом не подразумеваш моје инсистирање на изменама које сам добро аргументовао?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Sly-ah (разговор • доприноси)

Vidim da su te pogodile moje reči, pa zašto kad smatraš da nisam na tvom intelektualnom nivou? Zašto? Kako je to moguće da se sad žališ drugima ko neka baba i tražiš kaznu za mene? Što, da me kazne jer govorim ono što mislim? Nemoj misliti da ja nekome bilo šta spočitavam i nisam te uvredio jer to je tvoja slika i prilika, ali realno nemoj da se žališ, žanji ono što si posejao, a mnogi se baš i ne slažu sa tobom ovde. Imaćeš ti još sukoba zbog svog ponašanja ali mene nećeš isprovocirati, ne postojiš za mene.--Soundwaweserb (разговор) 20:58, 7. март 2013. (CET)

Па онда се и фишкалима треба рачунати то што су као минус у расправама.--Miut (разговор) 20:39, 7. март 2013. (CET)

Зашто минус?--В и к и в и н д 20:53, 7. март 2013. (CET)

Могу само да искажем своје мишљење а то је да је премештање чланака на Силвестер Сталон, Ал Капон и Гинесова књига рекорда иживљавање које ваљда има за циљ доказивање неке поенте у ко зна којој неповезаној расправи али је проблем у томе што овакве неозбљиности јако штете пројекту. Моја препорука је да се ови називи одмах врате а да они који их заговарају престану са бламирањем себе самих и извртања овог пројекта руглу.--Авала (разговор) 22:36, 7. март 2013. (CET)

Хвала на изнесеном мишљењу, али моје мишљење је да твоје мишљење само твоје мишљење и да нема извршну моћ.И молим све који сматрају да неко "изврће ова пројекат руглу" да погледају почетних неколико постова у овој теми па да искрено кажу ко изврће овај пројекат руглу?

--Sly-ah (разговор) 22:41, 7. март 2013. (CET)

Речник у личној комуникацији је ствар личног васпитања или фитиља, и иако је вређање апсолутно непожељно, оно не штети пројекту на тако драматичан начин као када неко дође на Википедију по информацију а једино што успе је да се насмеје ономе што овде пронађе и да нас више никада не посети са озбиљном намером те да свим познаницима исприча како не треба да верују Википедији јер је замислите тамо наишао на то и то, а што лако може бити ово.--Авала (разговор) 23:17, 7. март 2013. (CET)

У сваком случају за промену назива је потребан консензус ког очигледно у овом тренутку нема тако да враћам назив на последњу стабилну верзију.--Авала (разговор) 23:23, 7. март 2013. (CET)

Какав консензус? Стручно и аргументовано је изнет став, те нема месту оваквом једностраном пресуђивању.-- Сахараразговор 23:31, 7. март 2013. (CET)

Слајин став се базира на бази правописних норми, тако да не може бити компромиса са нестручним ставовима.--Miut (разговор) 23:33, 7. март 2013. (CET) Па не може римски папа да одређује да ли се Земља окреће око Сунца, него о таквим питањима струка пресуђује.--Miut (разговор) 23:35, 7. март 2013. (CET)

Није ми јасна ова „пресуда“? Када треба стручно мишљење сви админи се обраћају Слаји, а са овом „пресудом“ се без аргументације доведе у питање то поверење у његову стручност!-- Сахараразговор 23:39, 7. март 2013. (CET)

Авала, заиста ти се чудим. Твоја аргументација се свела на претпоставку да ће одређен број читалаца доћи на Википедију по информацију, а онда ће се насмејати кад види све ово и заувек отићи са Википедији. С тобом се једино слажем у једном: и ја мислим да ће се насмејати када види све ово. Али ово овде, на Тргу. А што се тиче твоје измене, као што видиш, имам и ја неке аргументе.

--Sly-ah (разговор) 23:48, 7. март 2013. (CET)

Ја сам раније био убеђен да је Сталоне, али сам мало прочешљао и видим да није баш тако. Спеловање на енглеском је јак показатељ: Michael Sylvester Gardenzio Stallone (/stəˈloʊn/;. --Алекс (разговор) 23:53, 7. март 2013. (CET)

Питао сам Авалу, али он је ишчезао након урађених конструктивних измена, па бих молио некога да ми објасни (уколико зна) шта му то значи "стабилна верзија" у реченици "враћам чланак на стабилну верзију и закључавам га"? Колико је мени познато, чланак се закључава на последњој затеченој верзији, и нигде се не помињу стабилне, нестабилне или динамичке верзије. Другим речима, администратор је прекршио једно од правила о блокирању чланака а успут се прикључио једној од сукобљених страна. Ово питам само онако, успут, готово ноншалантно, будући да и не очекујем неки сувисао одговор на ова питања.

--Sly-ah (разговор) 00:12, 8. март 2013. (CET)

Одговорио сам ти на твојој страни за разговор али ево и овде. Иако си прекршио Википедија:Правило о три враћања ја те због тога нисам кажњавао јер не мислим да би то имало сврху али са друге стране не могу да игноришем такве поступке као и учешће у рату измена и да сматрам последњом верзијом ону која није настала по правилима. Осим тога од тебе се људски очекивало да прво на страници за разговор најавиш једну такву измену јер си могао предвидети да ће бити контроверзна. Зашто то ниси урадио? Зато што нема стриктног правила које би те обавезало? Па да ли овде сви имамо за циљ унапређење Википедије или унапређење свађе? Запитајте се зашто сте овде ако вам сметају поступци усмерени ка смиривању ситуације. Притом да ли после свих ових година на Википедији заиста мислиш да је решење у бесконачном пребацивању чланка са једног на други назив? Поента целе приче није у надмудривању и истеривању правде већ у томе да се одреди један период, ја сам ставио 7 дана, у ком се од свих корисника очекује да на страни за разговор изнађу решење. Очекује се да овај разговор буде конструктиван а не тврдоглаво поравнавање неких старих рачуна (ово напомињем јер ми се често чини да сукоби на Википедији управо избијају на овај начин и да једна страна често ни сама не верује у став који износи али на њему инсистира како не би попустила свом великом непријатељу који заступа други став). Да ли ти дискусија наспрам рата измена звучи као нешто лоше и непожељно? Ја бих рекао да је управо у таквом приступу решење. --Авала (разговор) 00:40, 8. март 2013. (CET)

Zašto nije blokiran zbog tri vraćanja koje je sam pokrenuo? Kako kažnjavanje nije produktivno? Jel produktivno možda njegovo višegodišnje iživljavanje i započinjanje sukoba? Administratori su uvek zaključavali na njegovoj izmeni i na taj način ga podržavali. Kakvo rešenje? Mislite li da će ikada doći do rešenja po ovom pitanju?--Zrno (разговор) 00:47, 8. март 2013. (CET)

Авала,одговорио сам ти на твојој страници за разговор, али, ево овде ћу:

Прво, ти си својим наступом код мене изазавао тај наводни агресивни тон - појавио си се ниоткуд након извесног периода неактивности и почео да делиш правду без увида у ситуацију. При том си се приклонио једној струји, мене (и вероватно Појнтдреда) си оптужио да од Википедије правимо ругло (иако то ругло праве неки други), да се због мене (нас) људи смеју Википедији, затим си на свој начин почео да тумачиш Прћићеву препоруку (што је твоје право, али не као администратора), прекршио си правило о закључавању (и даље тврдим да се чланак закључава на задњој верзији), измислио си појам "стабилне верзије" да би вратио чланак на "легалну" верзију (она можда јест "легална", али је нажалост нетачна) ... и сад се буниш што ја емитујем "агресивне тонове"? Такође, ниси прочитао дискусију на страни за разговор чланка из које се може видети ко са каквим аргументима располаже и да се све своди на тврдњу једних (али без икаквих доказа) да је Сталоне укорењено те на тврдњу њихових навијача да је и код Прћића тако (јесте, али са великим"али"), а с друге стране на позивање на Прћићеву препоруку везану за такве случајеве. Ту нема шта да се одузме и дода. Карте су подељене, сада је само питање упорности и вештине администратора да упрскају ствар. На увреде и понижавања која трпим цео дан лаконски си одговорио да то заправо није ништа и да не штети толико пројекту као моја задртост и истеривање правде. И још ми успут претиш блокирањем, односно обавештаваш ме да морам бити срећан што ме ниси блокирао. И сад ти мени говориш о достојанству, дигнитету, сниженим тоновима и културном опхођењу у дискусији, а ти си прекршио барем десет што писаних што неписаних правила везаних за рад администратора и за њњихову претпостављену неутралност и објективност. Друг мој, то што ти радиш десет је пута грђе од оног што ја наводно радим. Нека ти служи на част, а ти ради како знаш и умеш. А када си толико објективан, зашто барем не опоменеш Саундвосерба да не сере по мени цео дан?

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 01:10, 8. март 2013. (CET)

---

Овако можемо до сутра, хајде да се сконцентришемо искључиво на дискусију о правопису и изналажење решења које ће имати консензус свих страна. То можемо само ако се у овај процес грађења консензуса уђе хладне главе и без предубеђења. Зато оставимо за тренутак то шта је ко коме рекао и ко је које правило прекршио и почнимо од почетка. Дакле као да ничег изнад нема, покушајте да продискутујете Сталон или Сталоне, Капон или Капоне, ако једно зашто то, ако не зашто не. Докажите да се страсти и сукоби могу надвладати и за краће од 7 дана. Уверен сам да ће сви добронамерни корисници узети учешће у свежој дискусији. Хвала--Авала (разговор) 01:16, 8. март 2013. (CET)

Како бих помогао да се ова дискусија не расточи отварам четири тематска одељка где можете да изнесете конкретне примедбе и закључке поткрепљене референцама и у складу са правилима о оригиналном истраживању:

Капоне и Сталоне - за

Ретроактивност Правописа

Поставља се питање примене Правописа. Ни Сталоне ни Капоне нису нова појава. Њихова имена су на српско говорно подручје ушла под неким другим правилима. Правопис се изричито не примењује ретроактивно.

197. б. Правила која се утврђују не треба схватити као ретроактивну обавезу и мењати ликове имена која су већ ушла у постојећи изражајни обичај, а онда и у стручну и другу литературу.

О томе на који начин се суди о томе шта је ушло у постојећи изражајни обичај се може дискутовати али које год правило да одаберемо оно мора бити исто и за утврђивање да нешто јесте и да нешто није ушло у обичај и литературу. У случају једног глумца то би били чланци и најаве филмова. Да ли је до сада на српском говорном подручју овај глумац цитиран као Силвестер Сталон или Силвестер Сталоне? То је оно чиме треба да се позабавимо.--Авала (разговор) 19:49, 10. март 2013. (CET)

Коментари

Последњи прикладан коментар био је Алексов. Што се тога тиче, правопис не познаје консензус и мора се поштовати (наравно да не мора, али ми овде, јелте, пишемо ециклопедиу; вупс, енциклопедију). Ако је Луша — Луша је. Ако је Капон — Капон је. Ако је Сталон — Сталон је. Ако је Јанковик — Јанковик је. Ако је Мија — Мија је. Ако је Георгијев — Георгијев је. Ако је Илијев — Илијев је. Ако, пак, није — онда није. Значи, ту нема договора јер ретко шта је баш толика недоумица. Нисте ваљда толико штагод да не можете да протумачите шта је Прћић написал (читај написао). Пошто је и ово популарно, имате пусу и махање. Ха! --Lakisan97 (разговор) 01:20, 8. март 2013. (CET)

Слажем се за поштовање Правописа с тим да овде ствар очигледно није јасна и да је зато потребно да сви потркепе своје тврдње зашто је то што предлажу исправно, и ако је могуће да истовремено објасне зашто је друга опција погрешна. И наравно ако неко сматра да је стварн јасна и једноставна онда неће имати ниакакв проблем да то изложи овде.--Авала (разговор) 01:26, 8. март 2013. (CET)

Шта, и онда ћеш на крају сабрати "за" и "против" и прогласити победника?На пада ми напамет да учествујем у тој фарси. Ако ћемо излагати аргументе - ја сам своје аргументе изложио (само што ти то изгледа ниси видео), а ако ћемо тражити консензус за правписна питања, онда ћете то урадити без мене. Што не значи да ћу одустати од игранке.

--Sly-ah (разговор) 01:24, 8. март 2013. (CET)

Можда сам заборавио да напоменем - ово није гласање већ дискусија у којој би требало да преовладају аргументи. Она мора бити очишћена од личних напада и било каквих претходних несугласица које нису повезане са питањем назива ових чланака.--Авала (разговор) 01:26, 8. март 2013. (CET)

Види где би припадао релевантни цитат:

назнаку БЛИЖЕ ИЗВОРНОМ ИЗГОВОРУ БИЛО БИ или БЛИЖЕ СИСТЕМУ БИЛО БИ у оним случајевима када се мања корекција укорењених облика, у погледу само изговора или и изговора и писања (уз одговарајуће приказивање), чини изводљивом и стога се сматра препоручљивом — ТП, Транскрипциони речник енглеских личних имена, стр. 37.

Хвала унапред. --Lakisan97 (разговор) 01:32, 8. март 2013. (CET)

Можда је најбоље да предлоге овде излажете у виду онога што бисте ставили као референцу или објашњење у чланак. Можете изнети и предлоге за то како да се оба облика укључе у чланак.--Авала (разговор) 02:26, 8. март 2013. (CET)

Ako je Elvis Presli onda je i Silvester Stalon. Sa druge strane, Al Kapone je nešto stariji i pod tim imenom se dugi niz godina nalazio u svim našim udžbenicima, a pod tim imenom je ušao i u našu urbanu kulturu. Dakle, po meni bi bilo logično da budu Al Kapone i Silvester Stalon sa odgovarajućim napomenama u članku. Međutim, kako se ovde ne vodi time šta je logično već po pravilima ili diktatu većine, onda se neću buniti šta god da riješite.-- Марко Dic,amice! 12:38, 8. март 2013. (CET)

А шта кажете да питамо неки ауторитет? Попут Ивана Клајна? Милана Шипке? и слично... Зашто да се овде делимо и расправљамо када је то питање за струку. --Алекс (разговор) 21:34, 8. март 2013. (CET)

Очигледно је то Прћић одредио (а он је ауторитет за енглески према Правопису), с тим што они који то поседују имају различита тумачења, па смо у ћорсокаку. Било би идеално ако би се неко потрудио (Кажем хало, хало. Да ли ти је стало барем мало?) као овде, па да тачно види у чему је ствар. Можемо ли, има ли ко физичко издање? --Lakisan97 (разговор) 23:13, 8. март 2013. (CET)

Ма, имамо ми једно велико ништа. --Lakisan97 (разговор) 00:24, 10. март 2013. (CET)

Па није лоша идеја да консултујемо неког ауторитета. Колико знам, Прћић је у последње време буквално недоступан, али бисмо могли да приупитамо И. Клајна, например. Ја сам му неколико пута слао питања, и он ми је сваки пут врло љубазно одговорио. Тако ћемо сигурно решити проблем, као што смо га лако решили и када је у питању била Ана Болен и Владо Георгиев и Ивица Илиев и када смо у сва три случаја поступили у складу са препорукама и сугестијама овог језичког стручњака. Или можда нисмо? Јбг, не сећам се више, али то вероватно није више ни важно.

--Sly-ah (разговор) 00:55, 10. март 2013. (CET)

Што се тиче кукњаве око тога ко нема Прћића, а ко има, његова књига Транскрипциони речник енглеских личних имена може се наћи у пдф-формату окачена на мрежицу. Па, изволите, ви-који-немате-Прћића, потрудите се мало па потражите.

--Sly-ah (разговор) 00:58, 10. март 2013. (CET)

Наравно да постоји, али не умем да пронађем (и Правопис је морао збрда-здола). За први коментар — и даље не верујем да се различито тумачи исти речник. Одговор на ово ће помоћи — у чему се разликује неки укорењен назив од (према Павлици) Capone /!kapOne/ Капоне — ближе изворним изговору било би Капон? --Lakisan97 (разговор) 01:28, 10. март 2013. (CET)

Пази овако. У Прћићевом речнику Нови транскрипциони речник личних имена постоје две врсте одредница које носе знак (!) ("ускличник означава облик који одступа од предложеног модела, али је, будући укорењен од раније, прихваћен у пракси ... "). Неке одреднице носе САМО ту ознаку (као то су, рецимо, Andie, Anastasia, Andrea ...), и оне се користе у датом облику, без потребе да се интервенише и одредница "приводи" правописно правилном облику, односно, Прћићевом систему. Друга врста одредница са ознаком (!) су оне уз које пише и БЛИЖЕ ИЗВОРНОМ ИЗГОВОРУ БИЛО БИ или БЛИЖЕ СИСТЕМУ БИЛО БИ. Као што се може видети, Прћић препоручује (јер се чини изводљивим) да се уради МАЊА корекција УКОРЕЊЕНОГ облика и да се та одредница користи о облику који је саображен са његовим системом (а и са, као што смо могли видети, преовлађујућим IPA-записима њиховог изговора). Дакле, код овиаквих одредница је проблем у томе што су оне укорењене у НЕПРАВИЛНОМ облику (у односу на ИПА-запис на енглеском, односно изговор на енглеском), што нису у складу са Прћићевим транскрипционим системом и што нису у складу са ИПА-записима који се могу наћи у мериторним речницима. Што се тиче нечијег коментара да је то САМ= препорука, могу само казати да се и сам Правопис састоји ни од чега другог сем од препорука, па га ипак користимо као врховног арбитра у решавању правописне проблематике.

--Sly-ah (разговор) 07:58, 10. март 2013. (CET)

Дакле, у питању је укорењени облик који треба раскоренити (у једној реченици). Колико је видим, ово је исто као Пресли, с тим што је то под Клајновим не треба губити наду да се овакве грешке могу исправити. Дакле, Сталон и Капон. Ко се не слаже? --Lakisan97 (разговор) 11:36, 10. март 2013. (CET)

Па,није баш ист као Пресли, будући да у речнику пише Presley - Presli, NE Prisli, дакле, не пише да је укорењено, па га треба "раскоренити", већ произлази да је неправилно и да га треба у потпуности избегавати (тај облик, не Елвиса). Облици Сталоне и Капоне имају покрића у италијанском изговору , али овде долазимо до оне друге Прћићеве напомене: то су презимена из другог језика која су постала америчка (енглеска) и као таква се транскрибују (дакле, као енглеска, а не као италијанска).

--Sly-ah (разговор) 11:46, 10. март 2013. (CET)

Uporno se izbegava činjenica da SAD po ustavu ne poznaju termin službeni jezik, te da je pored engleskog jako raširen kao govorni jezik i španski, štaviše ogroman broj toponima ima španske korene Santa Klara, Santa Katalina, Florida, Montana....... Naš plivač Milorad Čavić je rođen u Kaliforniji, jel to znači da prema Prćiću i njega treba da preimenujemo u Majlorad Kavik, državu Montanu u Mauntana a reku Rio Grande u Grand river? I šta ako nesretni Stalone odluči da se sutra preseli u recimo Moskvu, hoće postati Siljvester Staljone? I bez brige neću učestovati ni u kakvom glasanju, ovo beše jedno obično zapažanje polupismenog gej lobiste i muške alapače --НиколаБ (разговор) 17:40, 11. март 2013. (CET)

Свакако, али наш Правопис је, за разлику од устава САД, у тачки 213. експлицитно искључив. ... временом је довела до настанка једне интересантне појаве: уз уобичајена енглеска имена почела су се јављати презимена из завичајних језика тих досељеника... Таква презимена попримила су енглески изговор и постала пуноправни чланови енглеског језика, те би их као такве требало и транскрибовати. Нема стога оправдања да се поменута презимена код нас адаптирају према првобитном изговору... па изговорни облик у енглеском остаје као једино прихватљиво и неизбежно полазиште. Онда, Монтана је узето из енглеског /mɒnˈtænə/. Исто тако Рио Гранде (енгл. Rio Grande, не Grand River). Чавић никад није изгубио дијакритике. Флорида је исто /ˈflɒrɪdə/, не /ˈflɒraɪdə/. Тешко да би постао Сиљвестер. --Lakisan97 (разговор) 21:19, 11. март 2013. (CET)

Нигер

Постоји ли иједан уџбеник у Србији и окружењу да не тврди да је главни град Нигера Ниамеј?! Транскрипцију и да им опростиш, али шта су уоште ти лектори завршили? --Lakisan97 (разговор) 16:21, 8. март 2013. (CET)

Озбиљно питам, треба ми референца (ето, кад смо отерали Николу). --Lakisan97 (разговор) 23:07, 8. март 2013. (CET)

Није ми баш најјасније шта је тачно проблем, то јест шта у ствари желиш?--Иван Матејић (разговор) 22:13, 9. март 2013. (CET)

Извор у којем пише према правопису Нијамеј. --Lakisan97 (разговор) 22:26, 9. март 2013. (CET)

1. Велика енциклопедија географије (2006), Змај, Нови Сад; стр 353

2. Енциклопедијски атлас света, (2004), Моно и Мањана, Београд; стр 78

--Иван Матејић (разговор) 22:59, 9. март 2013. (CET)

Много хвала. Проблем је настао када се погодило да и атлас који је издао Меџик меп (обично тај ђаци имају), али и уџбеник из георграфије за први разред гимназије (коришћен у чланку панталаса, стр. 100) тврде да је у питању Ниамеј. Могао сам да сачекам да питам професорку географије да ли је могуће да свугде тако пише, али тада бих чекао мало дуже. --Lakisan97 (разговор) 23:09, 9. март 2013. (CET)

Нема на чему. У 6-7 атласа које имам пише Ниамеј. У овим енциклопедијама што сам навео Нијамеј. Ја сам проф. географије па ти дође на исто :)--Иван Матејић (разговор) 23:18, 9. март 2013. (CET)

Енглески

Како се транскрибују fag hag и drag queen? --Lakisan97 (разговор) 16:59, 8. март 2013. (CET)

Не разумем зашто би транскрибовао, када су то појмови:

• fag hag — жена која преферира друштво геј мушкараца
• drag queen — геј мушкарац који се облачи у женску одећу и који је феминизиран

Сваки боље „опремљен“ речник има те појмове. Но, ако мислиш на називе тих чланака, заиста немам идеју. --Павлица причај 22:08, 8. март 2013. (CET)

Не разумем баш најбоље до заиста немам идеју. У сваком случају, морамо транскрибовати то, јер локалне називе немамо (?), а да остане у оригиналу је лоше (нпр. Дивајн је drag queen). Да ли је та жена фаг хаг или фег хег? Да ли је неко драг квин или дрег квин? Заправо питам да ли је то Прћић помињао. Ако није, онда је системски са а. Све ми се чини да би то могао бити неки изузетак, јер бисмо супротно мушкарце које се облаче у жене ради забаве публике (drag queen; нема то одмах везе са сексуалношћу) мешали са краљицама дроге (drug queen). --Lakisan97 (разговор) 23:05, 8. март 2013. (CET)

Можда је прекасно, али распитао сам се мало и кажу ми да наши гејови drag queen зову исто драг квин, а fag hag фегхегуша те верујем да би енглески сленг требало превести српским сленгом. Никола (разговор) 06:51, 16. април 2013. (CEST)

Такво што не можеш наћи код Прћића будући да се он бави транскрипцијом личних имена, а овде су у питању опште именице. Такве именице, уколико су ушле у српски језик, требало би да су уврштене у неке од бољих речника страних речи, међутим, брзом провером сам утврдио да их нема ни у Клајну - Шипки ни у Речнику новијих англицизама. Дилема је да ли их транскрибовати по правилима транскрипције или их у ћириличком тексту остављати у оригиналној верзији? И једно и друго решење има своје "за" и "против", тако да би, сматрам, одлуку првобитног аутора текста требало поштовати ма каква она била.

--Sly-ah (разговор) 07:46, 9. март 2013. (CET)

Како не може? Његов речник има све могуће комбинације (како сте га досад представљали), јер лична имена могу бити свакојака. Ставио сам системски, па мењајте ако треба. --Lakisan97 (разговор) 16:25, 9. март 2013. (CET)

Какве "све могуће комбинације"? Ово нису лична имена, па ти Прћићев речници не могу помоћи. Даље, опште именице (апелативи) се не транскрибују, већ у друге језике улазе спонтано (најчешће уколико нема одговарајуће домаће замене за такву посуђеницу), а онда се у виду одредница уврштавају у речнике страних речи. То је сва мудрост.

--Sly-ah (разговор) 16:41, 9. март 2013. (CET)

И можеш ли да објасниш ко су то "ми" (у изразу "како сте га досад представљали"), а потом, аналогно, ко су то "ви"?

--Sly-ah (разговор) 16:44, 9. март 2013. (CET)

Ви сте они који поседујете Прћићев речник, а ми они који не (није велика мудрост). Све могуће комбинације сам мислио у следећем смислу — постоји презиме Fag (да, да). Изрази су у једнакој употреби, док је чешће са а (за дивно чудо). То сам закључио претраживши појам драг квин и остале преко Гугла. Тако сам и ставио. --Lakisan97 (разговор) 16:50, 9. март 2013.

Опет мудрујеш. Лепо сам ти објаснио специфичности апелатива у односу на личне именице. Постоји и географски назив Camp David, па се код Прћића транскрибује као Кемп (Дејвид), док је општа именица camp у српском остала камп. Дакле, те две ствари се не могу никако поредити и ставити у исту раван.

--Sly-ah (разговор) 16:56, 9. март 2013. (CET)

Камп(ус) је латинска реч. --Lakisan97 (разговор) 16:59, 9. март 2013. (CET)

Камп (eng. camp) уређени простор с објектима за смештај привремено расељених лица, војних јединица и сл = логор

В. Васић, Т. Прћић, Г.Нејгебауер: Реник новијих англицизама, Нови Сад, Змај, 2001.

--Sly-ah (разговор) 17:06, 9. март 2013. (CET)

Campus je latinska reč i znači polje.--Нимча (разговор) 17:19, 9. март 2013. (CET)

Реч "камп" је у српски језик дошла посредством енглеског језика (quod errat demonstrandum). У К-Ш Речнику пише:

Камп (енгл. camp, од лат. campus поље). Дакле, латински, па енглески, па српски.

--Sly-ah (разговор) 17:28, 9. март 2013. (CET)

Treće lice jednine imperfekta pomoćnog glagola biti u latinskom je erat, a ne errat. Nije dovoljno samo reći da je reč campus ušla u srpski preko engleskog, nego treba naći potvrdu za to u izvorima. Slučajno mi je poznato sa predavanja da je reč kamp ušla u srpski preko Sasa rudara.--Нимча (разговор) 17:43, 9. март 2013. (CET)

Па имаш 2 (словима 2) извора. И није довољно рећи да ти је "случајно са предавања познато да је реч камп ушла у српски преко Саса рудара (успут, треба преко саских рудара или преко рудара Саса или преко Саса)", него треба наћи потврду у изворима.

--Sly-ah (разговор) 18:15, 9. март 2013. (CET)

Izvor: Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića i literatura: Helena Jezbec, Nemške izposojenke pri Trubarju, Ljubljana 2007, 32.--Нимча (разговор) 18:51, 9. март 2013. (CET)

Uzgred, izvori i literatura nisu isto. Literatura je ono što ti navodiš.--Нимча (разговор) 18:54, 9. март 2013. (CET)

Да, и? Да ли то значи да бих ја морао сад да оставим све послове, одем у библиотеку или архив да бих теби и теби сличнима донио доказ из "извора" да је реч камп ушла у српски из енглеског? Да ти право кажем, не пада ми на памет. А, ако ћеш ти своје чланке писати на такав начин и набрајањем тако дефинисаних "извора" - онда, свака част. Иако би по том твом критеријуму једно 95 % чланака на Википедији на српском могло слободно да се обрише због недовољне референцираности и непоузданости.

--Sly-ah (разговор) 19:05, 9. март 2013. (CET)

Ne vidim u čemu je problem, Slajo. Nema potrebe za takvom reakcijom. Ne napadam te, nego iznosim samo činjenično stanje. Moj profesor Nenad Lemajić i njegova asistentkinja Snežana Božanić svakako su upućeniji u ovim stvarima i od Šipke, i od Klajna i od Prćića. Žao mi je što je poslednjem promaklo da je reč campus došla u srpski mnogo ranije, preko saskih rudara. U svakom slučaju, neće mu zbog toga opasti autoritet.

Да ли то значи да бих ја морао сад да оставим све послове, одем у библиотеку или архив да бих теби и теби сличнима донио доказ из "извора" да је реч камп ушла у српски из енглеског?

Koje poslove, koja biblioteka, koji arhiv?

А, ако ћеш ти своје чланке писати на такав начин и набрајањем тако дефинисаних "извора" - онда, свака част.

Na kakav način? Šta fali člancima koje sam ja napisao?

Иако би по том твом критеријуму једно 95 % чланака на Википедији на српском могло слободно да се обрише због недовољне референцираности и непоузданости.

Ne razumem ovo. Jesam li ja to negde rekao? Otkud ti je to sad palo na pamet?--Нимча (разговор) 19:30, 9. март 2013. (CET)

Moj profesor Nenad Lemajić i njegova asistentkinja Snežana Božanić

Који професор Ненад Лемајић, која асистенткиња Снежана Божанић? Никад чуо.

Uzgred, izvori i literatura nisu isto. Literatura je ono što ti navodiš.

Која литература? Који извори? Никад чуо.

Ne vidim u čemu je problem, Slajo.

Који Слајо? Немам појма.

Мој професор А. Милић, којем сам ја асистент, свакако је упућенији у те ствари од тамо неких Лемајића и Божанићки.

--Sly-ah (разговор) 23:42, 9. март 2013. (CET)

Ovde je odsek za istoriju. Dr Nenad Lemajić je vrlo ugledan istoričar. Njegova uža specijalizacija je istorija Srba u srednjem veku (prevashodno istorija sremskih Brankovića i Bakića). Uz to, upoznat je sa izvorima koji se odnose na rudarstvo u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni. Njegova asistentkinja Snežana Božanić koja je napisala rad u vezi sa rudnicima u Srbiji i Bosni u srednjem veku takođe je veoma ugledan istoričar.

Istorijski izvori se dele na usmene, pisane i materijalne. Pismeni izvori zasnivaju se na spisima savremenika (istoričara, geografa i putopisaca). Literatura je ništa drugo do interpretacija pismenih i materijalnih izvora. O tome detaljnije vidi u: Mirjana Gross, Historijska znanost, Zagreb 1980.

Ako se ne varam, tebe ovde zovu Slaja. Je l’ tako?--Нимча (разговор) 04:55, 10. март 2013. (CET)

Kažeš da je A. Milić upućeniji u pogledu izvora od Nenada Lemajića i Snežane Božanić. Mene zanima šta je A. Milić po struci, šta mu je uža specijalizacija i sl. Mora da se i on razume u ovu problematiku. Član sam biblioteke Matice srpske. Stvarno me zanimaju njegovi radovi.--Нимча (разговор) 05:09, 10. март 2013. (CET)

Izvini molim te, ako sam te povredio svojim komentarom. Stvarno mi to nije bila namera. Trudim se da se empatišem sa ljudima. Uz to, pored istorije, interesuju me i njene pomoćne nauke. Po preporuci dr Đorđa Đurića pre neki dan sam kupio drugo izdanje Pravopisa srpskoga jezika iz 2010.--Нимча (разговор) 05:37, 10. март 2013. (CET)

А ја мислио да ми разговарамо о правописној и језичкој проблематици. Хвала ти што си ми отворио очи и објаснио да је у питању историја. Очигледно сам промашио страницу за разговор. Где оно беше страница Трг-Правописна питања?

--Sly-ah (разговор) 08:01, 10. март 2013. (CET)

Po Mirjani Gros lingvistika je, između ostalog, pomoćna istorijska nauka.

U najširem smislu u pomoćne historijske nauke mogu se uvrstiti sve one nauke tehnikama, metodama i rezultatima kojih se historičar može poslužiti u svom istraživanju. Napokon, sva je nauka splet disciplina koje su jedna drugoj pomoćnice. U tom smislu pomoćne historijske nauke jesu: lingvistika, arheologija, ekonomija, sociologija, etnologija, geografija, demografija, psihologija, logika, kibernatika, matematika itd.

— Mirjana Gross, Historijska znanost. Razvoj, oblik, smjerovi, Zagreb-London 1976, 224

--Нимча (разговор) 15:00, 10. март 2013. (CET)

Па видиш ти колико то наука помаже историји да би и она била наука? (иако је моје лично мишљење да је кредибилитет историје као науке врло проблематичан). Дакле, ако линнгвистика помаже историји (или јој служи), зашто си онда историчаре и историјску литературу поставио као главне арбитре у овој лингвистичкој расправи? Могу разумети да је историја помоћна наука лингвистици када је у питању лингвистички проблем, могу разумети да лингвистика помаже (и служи) историји када је у питању историјски проблем, али никако не могу схватити како то лингвистика помаже историји када је у питању лингвистички проблем. Да ти ту ниси нешто побркао?

--Sly-ah (разговор) 15:44, 10. март 2013. (CET)

Ne osporavam ni da lingvistika ima uticaja na istoriju. U svakom slučaju ima veći uticaj nego matematika i fizika. Što se istorije tiče, istorija je jedna od najstarijih društvenih nauka. Doduše, kao posebna nauka formirala se tokom 19. veka (do tada je proučavana u sklopu književnosti), ali njeni koreni sežu daleko u prošlost (Herodot, Tukidid). Pitaš zašto sam postavio istoričare kao glavne arbitre u ovoj lingvističkoj raspravi. Prosto rečeno, nemoguće je baviti se lingvistikom bez poznavanja istorije. Da bi odredio poreklo neke reči, moraš poznavati istorijske izvore. Pošto su sa istorijskim izvorima najbolje upoznati ističari, njihovo mišljenje pretpostavljam mišljenju Prćića, Klajna i Šipke. Naravno, ponavljam, ne osporavam stručnost ove trojice.--Нимча (разговор) 16:00, 10. март 2013. (CET)

Е, видиш, ја мишљење Клајна, Шипке и Прћића претпостављам мишљењу историчара (барем када је у питању лингвистички проблем, па чак када је у питању порекло неке речи). Даље, немогуће се бавити историјом (а и већином других наука), уколико не познајеш језик, односно, уколико не познајеш барем основе лингвистике.

--Sly-ah (разговор) 16:09, 10. март 2013. (CET)

Da li su Klajn, Šipka, Prćić upoznati sa starim srpskim izvorima i jezikom kojim su isti pisani? Samo me to zanima. Moji profesori jesu.--Нимча (разговор) 19:43, 10. март 2013. (CET)

ФК Ђургарден

Да ли је ово правилна транскрипција имена овог шведског фудбалског клуба Djurgårdens. Према Рајићевом „прилгођавању скандинавских имена кадa се пише ћирилицом“ dj на почетку речи је ј a å = o па би ово требало бити Јургорденс. Пошто ја кубурим са транскрипцијом питам да ли је Јургорденс тачно. Хвала--Drazetad (разговор) 16:22, 13. март 2013. (CET)

Јесте, Јургорденс. --Павлица причај 17:04, 13. март 2013. (CET)

Нови папа

Како ћемо звати новог папу? Да ли преводити у Фрањо, транскрибовати са италијанског као Франческо или са шпанског као Франсиско? Сва три имена се помињу у нашим медијима.--Ašhabad (разговор) 20:52, 13. март 2013. (CET)

Čim sam čuo koje je ime uzeo znao sam da će doći do ovog pitanja. Pošto smo i imena dosadašnjih papa po mogućnosti približavali našim imenima, a čini mi se da to rade i svi narodi onda bi trebao da bude Franjo.-- Марко Dic,amice! 20:55, 13. март 2013. (CET)

Пер Марко. --Павлица причај 20:57, 13. март 2013. (CET)

Ali trenutno je Franja prvi?--Soundwaweserb (разговор) 21:00, 13. март 2013. (CET)

Папа је Фрањо I. јер се светац по којем је узео име зове Фрањо Асишки.--Drazetad (разговор) 21:22, 13. март 2013. (CET)

Без тачке после I. --Павлица причај 21:35, 13. март 2013. (CET)

Салата

Шта мислите о писцу званом Дејвид Ирвинг? --Lakisan97 (разговор) 20:18, 14. март 2013. (CET)

Одлично, а звирните сад мало у категорију Белоруси и њене поткатегорије. Тада наша салата постаје још шаренија. Постоје контрадикторни чланци типа Ирина, коју смо транскрибовали према руском, иако се у чланку експлицира блр. Ірына Дарафеева, без напомене одакле се створише та слова о. Имамо и Григоријевича Лукашенка, ког би било смешно трансформисати у Ригоравича Лукашенку према блр. Алякса́ндр Рыго́равіч Лукашэ́нка, па се чак и поставља питање колико је практично транскрибовати било које облике који нису руски. На крају, не смемо заборавити ни хибридни Викторију, која се, између руског Азаренко и белоруског Азаранка, нашла на међи. Сори ако никог није брига. --Lakisan97 (разговор) 01:05, 15. март 2013. (CET)

Što se tiče Bjelorusa i Ukrajinaca moje mišljenje je da ih treba transkribovati s jezika kojim se više služe (koliko god ova ideja izgledala smiješno). Naime, u te dvije države je ruski službeni jezik i veliki broj stanovništva se njime više služi. Tako se u Ukrajini dešavalo da u debati pred izbore jedan kandidat govori ruski, a drugi ukrajinski. Što se tiče geografskih pojmova oni su u naš jezik poodavno došli iz ruskog pa ne treba insistirati da se mijenjaju. Za ovo gornje pitanje ne shvatam na šta misliš.-- Марко Dic,amice! 13:55, 15. март 2013. (CET)

Марко мисли се на паметовање и просипање неке бесмислене филозофије. Јер у противном да се барата чињеницама јасно би било да су у Украјини и руски и украјински равноправни, да је руски службени и главни говорни језик у Белорусији, те да су оба ова условно речено нова језика (украјински и белоруски) новија творевина и да је нормално да су устаљенији руски термини. Готово сви службени сајтови у Белорусији су на руском језику, национална телевизија емитује 90% програма на руском језику. А о транскрибовању са македонског тек да се човек расплаче --НиколаБ (разговор) 13:59, 15. март 2013. (CET)

Наравно да се не мисли на то. Твој је проблем ако ниси чуо за транскрипцију македонског и ако ти се не свиђа. Језичким чињеницама о бившем СССР савршено баратам, а ти мој коментар ниси ни прочитао. Ово, опет ћу — ... поставља питање колико је практично транскрибовати било које облике који нису руски. Да напоменем и то да је Марков став различит од твојег (он каже да не треба исистирати да се мењају, док ти градове транскрибујеш са белоруског) али то вешто прикриваш изјавом да је нормално да су устаљенији руски термини. Дакле, сведе се на то да је твоја грешка у вези са Белорусијом једнака мојој у вези са Македонијом, па смо ту, јелте, квит. Моје питање је најнормалније, а то је како салату хомогенизовази. Свака енциклопедија мора бар мало бити стандардизована, па се и овде морамо договорити хоће ли бити руска или белоруска имена. Појнт је већ напоменуо да двојни облици нису практични са лингвистичке тачке гледишта, те је јасно да у чланку не можемо написати нешто типа Ирина Дорофејева или Дарафејева. У конкретном случају сам указао и на једну системску грешку — погрешну транскрипцију датог белоруског облика (кад већ није дат руски) — Ирина Дорофејева (блр. Ірына Дарафеева). Циљ свега овога (пројекта) није да се читаоци збуне, већ да им се укаже на чињенице, па одатле и моја критика. --Lakisan97 (разговор) 14:29, 15. март 2013. (CET)

Сличну одлику треба донети и по питању каталонских топонима. Наиме, неоснованом сматрам трансформацију одувек присутне Хероне у новонасталу Ђирону. Поранили смо са независном Каталонијом. --Lakisan97 (разговор) 14:38, 15. март 2013. (CET)

Nema to nikakve veze s nezavisnošću, nego s jezikom. Ako je grad u Kataloniji, i katalonski je jezik na državnom nivou (dakle, pored TV, radija, veoma razvijene književnosti i sl, u školama se predaje isključivo na katalonskom, a tek po potrebi na kastiljanskom, državni službenici u okviru državnog ispita imaju kao obavezan ispit i katalonski) dakle, ne postoji nijedan iole normalan razlog da se transkribuje preko kastiljanskog. Dalje, odtad je Herona "oduvek prisutna"? Pa do juče 90% srpskog stanovništva nije ni znalo da ona uopšte i postoji. Zato nema ni govora o nekom "ukorenjenom obliku". --Јагода испеци па реци 14:55, 15. март 2013. (CET)

Inače, misliš li tako onda da preimenuješ sve katalonske fudbalere i ostale poznate ličnosti koje imaju članak na Vikipediji u njihove kastiljanske verzije imena? Svašta. --Јагода испеци па реци 14:56, 15. март 2013. (CET)

Сваки атлас. --Lakisan97 (разговор) 15:10, 15. март 2013. (CET)

Napravljen u doba Franka. Lep primer slediš. --Јагода испеци па реци 15:14, 15. март 2013. (CET)

Нема то везе. По твојој логици бисмо уместо руског доста транскрибовали и татарски, удмуртски, ујгурски, бурјатски... --Lakisan97 (разговор) 15:18, 15. март 2013. (CET)

Apsolutno me ne interesuju ni udmurtski, ni ujgurski, ni tatarski ni ostali jezici koje si pomenuo. Ja ti govorim o Kataloniji i katalonskom. Jezici i istorija se ne mogu uniformisati. Svako mesto, svaki narod, ima posebne specifičnosti i istorijske okolnosti koje utiču na odluku s kog jezika transkribovati. Situacija u Ukrajini ili Bjelorusiji nije ista kao u Kataloniji. Pošto je ne poznajem, ne upuštam se u diskusiju oko ukrajinskih i bjeloruskih toponima i imena, jer ono o čemu nemam pojma, ne diskutujem (što bi i tebi toplo preporučila). Što se tiče Katalonije i katalonskog, situacija mi je više nego poznata i to daleko više nego tebi, jer živim skoro 13 godina u Kataloniji, i jasno mi je da je katalonski na prvom mestu kad je u pitanju transkripcija imena i toponima. --Јагода испеци па реци 15:29, 15. март 2013. (CET)

Imena se trebaju transkribovati (u slučajevima o kojima govorima) sa jezika koji konkretna ličnost govori. Kao što sam gore napisao, mislim da u Bjelorusiji i Ukrajini dosta ljudi govori ruski kao prvi jezik i bilo bi logično da se njihova imena transkribuju s ruskog. -- Марко Dic,amice! 15:05, 15. март 2013. (CET)

Ја сам само напоменуо да не треба без разлога транскрибовати са два језика и успостављати нова двојства (Правопис то не воли), не да морамо ударити један стандард за све. Нека буде салата, али оправдана — према матерњем језику/убјеђењу говорника или досадашњем обичају (ако постоји обичај за неку локацију или личност). --Појнт Дред (разговор) 15:05, 15. март 2013. (CET)

Ништа друго нисам ни рекао. --Lakisan97 (разговор) 15:10, 15. март 2013. (CET)

Jesi. Negirao si pravo Kataloncima da na srpskoj vikipediji imaju članke sa katalonskim imenima, kako svojih poznatih ličnosti, tako svojih toponima. Baš bih volela da vidim šta bi Katalonci imali da kažu na tvoj tako demokratski predlog. Bolje bi ti bilo da prestaneš da se praviš pametan, ne ide ti od ruke. --Јагода испеци па реци 15:14, 15. март 2013. (CET)

Ти једина помињеш Каталонце — ја само одомаћену Херону (и прелаз у Ђирону). --Lakisan97 (разговор) 15:18, 15. март 2013. (CET)

Pa sledim tvoju "logiku" i tvoju vrlo neukusnu opasku o nezavisnosti Katalonije. I ne izvlači se sad da si pominjao samo Heronu, kad si postavio problem SVIH katalonskih toponima. Vrni se i pogledaj šta si sam napisao. --Јагода испеци па реци 15:24, 15. март 2013. (CET)

Написао сам да неоснованом сматрам трансформацију одувек присутне Хероне у новонасталу Ђирону. Поранили смо са независношћу није опаска ни шала, иако има смешка. Како се каже — Cuius regio, eius religio. Прва реченица је просто сумирање текста који следи. Мислим, зашто бисмо рекли да је само Херона одомаћена, кад су сви градови у атласима и географским приручницима транскрибовани са шпанског? Људи су као такви посебни, али већина топонима је већ устаљена. Опет, према тој истој логици, сва македонска села била би преименована само зато што се обичним називима (инструментал) негира право да имају називе на македонском, а такође и у Србима буди националистички мисао да су Македонци заправо Срби. А и правопис је баш нациста зато што белорусима и украјинцима негира х, док га Русинима омогућује. Ето, мало драматизовано али покушавам да најбоље дочарам ситуације. Било јасно или не да је потребно транскрибовати по изворном језику, традиција то упорно негира. --Lakisan97 (разговор) 15:43, 15. март 2013. (CET)

Одомаћена Херона у односу на Ђирону??? Село за које већина и не зна где се налази а ти причаш о некој одомаћености. Твој проблем је што не разликујеш изговор белоруског и руског. У 90 % случајева изговара се исто, а пише се незнатно другачије. И што ти рече Јагода мојне превише да се правиш паметан. А атласе мало (у ствари много боље) познајем него ти, а претпостављам да податке вадиш из атласа за основну школу који су писмени колико и дневне новине Курир --НиколаБ (разговор) 15:46, 15. март 2013. (CET)

Прво, Херона није село. Друго, при оваквим недоумицама, према омраженом Правопису, георграфска литература је у недостатку лингвистичке меродавна (а Ђирону нигде нећеш наћи). Изговори источнословенских језика јесу малтене исти и не знам одакле ти идеја да их не разликујем. Ипак, по стоти пут, транскрибујемо искључиво по писму. Не знам ко се прави паметан, а ко стварно јесте, али то овде уопште није битно. --Lakisan97 (разговор) 16:09, 15. март 2013. (CET)

Дедер само ми реци у ком атласу пише Херона? --НиколаБ (разговор) 18:02, 15. март 2013. (CET)

Знаш да ја имам само оне трећеразредне, док је потребно да неко каже шта пише у енциклопедијама и стручним приручницима. Пример онога што нама треба је Иванов одговор у поднаслову Нигер. Видиш, ту је у атласима неправилан облик, док у географским енциклопедијама није (и то су у ствари атласи, али на доста вишем нивоу). Мада ово није питање у потпуности исте природе, требало би да се решење може наћи на истом месту. Опет, ово је мањи проблем од словенских језика, где испаде да је на аутору чланка одлука, што сигурно није добро. И то је мањи проблем од Азаренке. Према транскрибованом руском, она је Азаренко, а према белоруском Азаранка. Треће немам појма одакле је. --Lakisan97 (разговор) 21:56, 15. март 2013. (CET)

Izvini, ali Laki ti stvarno deluješ nekad kontradiktorno, šta znači ovaj odgovor? Čovek te pita za atlase i u kom to piše, da navedeš konkretno koji pretpostavljam, a ti spominješ Azarenku i neke trećerezredne atlase!? Mislim, u čemu je poenta...--Soundwaweserb (разговор) 22:06, 15. март 2013. (CET)

Како је одговор упућен Николи, прилагођен је његовим сазнањима. Како је он и потврдио, податке добијам из атласа за основну школу који су писмени колико и дневне новине Курир. Са тиме се и те како слажем, јер сам исто и сâм рекао раније (вероватно тако Никола и зна; ваљда није дежа ви). Из мале писмености тих атласа и потиче потреба за провером у некој од географских енциклопедија (мада је мало могуће да је у њима разлика драстична и да је Херона претворена у Ђирону; оне су писмене, али не ревизионистичке). Одговор сам завршио тиме да смо тотално скренули са теме, јер ћемо Херону/Ђирону у неком од горе поменутих издања наћи, док се за имена особа треба сналазити и договарати. Ваљда је сад јасно. Баш се трудим да све појасним. --Lakisan97 (разговор) 23:35, 15. март 2013. (CET)

Da, da, da sve je jasno. Samo opet nisi konkretno naveo koji atlas? Ne pravi se pametan, daj literaturu, to te je pitao čovek? Ali nema veze opet si ostao nedorečen, a u pravu je Jagoda bolje bi ti bilo da prestaneš da se praviš pametan, ne ide ti od ruke. Ostalo je sve jasno, valjda...--Soundwaweserb (разговор) 23:42, 15. март 2013. (CET)

Није уопште битно који је. Али, кад си већ запео кô смрт на бабу, у питању је Георафски атлас. ДОО Меџик меп га је 2006. године издао у Смедеревској Паланци. Аутор је Слободан Радовановић, док су рецезанти проф. др Драгица Живковић на Географском факултету Универзитета у Београду и (тада) професорка у Првој београдској гимназији Невенка Грабунџија. Уредници су Бранислав Пенов и Слободан Радовановић, док су редактори дипломирани географ Слободан Блажић и ови што су уједно и уредници. Осморо њих је заслужно за картографску реализацију, док је лектор (у покушају) дипломирани филолог Татјана Тодоровић. Коректори су уредници и редактори. Тираж је 25.000 примерака, CIP 912.43 (100) (086.43), а ISBN 86-7802-016-4. Баш ме интересује како ћеш ове податке искористити. Иначе, овакви атласи нису поуздана литература, јер се може цитирати само текст. Слике (бар колико ја знам) не могу. --Lakisan97 (разговор) 00:06, 16. март 2013. (CET)

Hvala.--Soundwaweserb (разговор) 00:08, 16. март 2013. (CET)

Да не останем недоречен, а и у елементу сам, атлас је одштампала Ротографика из Суботице, наравно, у бојама. Издање има осамдесет и четири странице димензија 32,0 × 22,5 цм. Ово последње не знам шта је, али пише COBISS.SR_ID 124901644. Ако се не варам, атлас је добијен као поклон уз купљене дневне новине Блиц, јер има лого овог предузећа на насловници. --Lakisan97 (разговор) 00:16, 16. март 2013. (CET)

Каква је ситуација са серијом Али Мекбил? --Lakisan97 (разговор) 00:40, 21. март 2013. (CET)

Треба видети и пољско презиме Ангеле Меркел. --Lakisan97 (разговор) 11:14, 21. март 2013. (CET)

Идемо даље — Вилијам Шекспир. --Lakisan97 (разговор) 12:22, 21. март 2013. (CET)

Има ли ко извор за назив Орашје Зубци?! --Lakisan97 (разговор) 12:07, 26. март 2013. (CET)

Vouliagmeni (Βουλιαγμένης)

Правилна транскрипција имена овог грчког ватерполо клуба?--Марко235 (razgovor) 10:32, 23. март 2013. (CET)

В(Β)-у(ου)-л(λ)-и(ι)-ј(интервок.)-а(α)-г(γ)-м(μ)-е(έ)-н(ν)-и(η)-с(ς). --Lakisan97 (разговор) 15:26, 23. март 2013. (CET)

Хвала--Марко235 (razgovor) 15:51, 23. март 2013. (CET)

тачка па заграда

Шта је правилно Председник (в.д.) или Председник (в.д)?--Авала (разговор) 15:07, 23. март 2013. (CET)

Прво, јер скраћеница није в.д него в.д. --Lakisan97 (разговор) 15:27, 23. март 2013. (CET)

Не питам да ли је скраћеница в.д. или в.д већ говорим о наслањању два знака интерпункције један на други. Нпр. да ли писати (23.3.2013) или (20.3.2013.)? --Авала (разговор) 15:34, 23. март 2013. (CET)

У питању су два фундаментално различита питања. Скраченица је реч, па је тачка део ње — не можеш је изврисати а да не промениш значење. Број није на тај начин везан за тачку. Такође, ти бројеви се пишу одвојено, па је једино решење (23. 3. 2013), али (он итд.). Сем заграде, постоје и други примери. Види ово — На курс смо се уписали баба, деда, ја и др., али то није битно. Ту су тачка и зарез заједно. Овако је са бројем — На курс смо се уписали баба, деда, ја и др. године 2007, али то није битно. --Lakisan97 (разговор) 15:43, 23. март 2013. (CET)

Хвала!--Авала (разговор) 16:04, 23. март 2013. (CET)

Тајга Правопис

Тајга У мом чланку историја Добринаца нисам сигуран да си у праву први српски устанак је присвојни придев и као такав пише се малим словом— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 176.109.137.181 (разговор • доприноси)

Па шта рећи. Нисам стручњак за језик, али сигурна сам да би ми учитељица увалила чистог кеца, уместо јадне двојчице што сам је ономад имала, да сам јој кад написала малим словом ту ствар. Ја ипак не бих ризиковала. Но ти срећом имаш монографију, наведе је као литературу, па кад год хоћеш можеш да провериш тај мали детаљ. Ако не, ено има бољи стручњаци за дотичну област, па могу да среде. -Тајга (разговор) 00:12, 25. март 2013. (CET)

Први српски устанак НИЈЕ придев. Заправо, то је скуп речи (синтагма), не једна, па на предложени начин ни не може бити категорисана. Први је број, српски је придев (одређеног вида, те малим почетним), а устанак именица. Све је то име историјског догађаја, па се прва реч пише великим почетним словом. --Lakisan97 (разговор) 00:24, 25. март 2013. (CET)

Веровано је писана по старом правопису. -- Bojan  Razgovor  12:10, 26. март 2013. (CET)

Скраћенице

Конкретно, реч је о LXDE-у. За вас који имате ћирилицу за "дифолт", реч је о "Ел Екс Де Е"-у. Него, како написати нешто тако а да изгледа нормално, а не попут ЛКсДЕ, Ел-екс-де-е, Лексде и сл. Опет, пуно име је "лагано X11 десктоп окружење" где и даље има оно уклето X. Можда би било најбоље "Лагано КС11 Десктоп Окружење" па имати зилион преусмерења... Шта онда са Xfce-ом онда? Иако је то некада имало значење, сад више нема ни значења већ само 4 слова набацана, шта онда с тим? Молио бих да ми одговорите у догледно време. TheStefan12345 (разговор) 19:41, 28. март 2013. (CET)

Добро је овако како је сад (LXDE). --Lakisan97 (разговор) 19:47, 28. март 2013. (CET)

У ствари, сад сам се сетио, постоји опција за не пресловљавање (Безкн)! TheStefan12345 (разговор) 20:16, 28. март 2013. (CET)

Zvezdin trener

Kad se već žali da mu prezime pogrešno izgovaramo da to provjerimo. Dakle, kako transkribujemo Ricardo Manuel de Andrade da Silva Sá Pinto.-- Марко Dic,amice! 15:58, 29. март 2013. (CET)

Човек је лепо рекао да се његово презиме изговара као Са Пинту [1] --НиколаБ (разговор) 18:57, 29. март 2013. (CET)

Требало би Са Пинто, будући да се по Правопису, свако „О у другим положајима (укључујући и оне у којима се изговара као у)“ преноси као "о".

--Sly-ah (разговор) 19:06, 29. март 2013. (CET)

Da, izgovara se /pintu/ na portugalskom. U srpski, transkribovano je Pinto. Koliko puta treba objašnjavati da transkripcija i izvorni izgovor ne moraju (niti mogu) da se poklapaju 100%? Da sledimo g. trenerova uputstva, onda bismo izgovarali i Vašku da Gama umesto Vasko de Gama. --Јагода испеци па реци 20:24, 29. март 2013. (CET)

Tako sam i mislio, ali eto čisto da upitam. Samo što će sad svi navaliti da govore Sa Pintu, ali šta da se radi.-- Марко Dic,amice! 21:06, 29. март 2013. (CET)

Pitanje

Šta je ispravno evangelistička ili evangelička (crkva ili veroispovest) --Vcesnak (разговор) 16:45, 31. март 2013. (CEST)

Евангелистичка--Drazetad (разговор) 16:49, 31. март 2013. (CEST)

Јеванђелистичка--Zrno (разговор) 02:51, 1. април 2013. (CEST)

Дражета је у праву. Црква је евангелистичка.

--Sly-ah (разговор) 08:12, 1. април 2013. (CEST)

Чешки фудбалски клубови

Шта је исправно, Дукла или Дукља Праг (Dukla), као и Баник или Бањик (Baník)?--Марко235 (razgovor) 01:16, 4. април 2013. (CEST)

Мало тамо, мало овамо — Дукла и Бањик. --Lakisan97 (разговор) 01:25, 4. април 2013. (CEST)

Članci o slovima

Dobar dan, želeo bih da napomenem da je stanje članaka o slovima jadno ovde...

• S, tj, С. Oba slova su slova »s«, s time da je jedan ćirilički, a drugi latinički članak. Onaj latinički ne valja ništa, dok je onaj ćirilički, fala bogu, mnogo bolji... Članci o baš slovima su katastrofa, pošto se npr. preslovljavaju slova iz ćir. u lat.

• Čik, čik, da pročitate ćirilična slova pod latinicom ovde...

• Otkad to jat može da bude latiničan, pa da moramo da ga obeležavamo?!

Moj predlog:

Da se onaj nastavak »(ćiriličko)/(slovo latinice)« izbaci, i da se doda Bezkn, protiv transkripcije. Dakle, na članku S stoji latiničko s, na članku С stoji ćiriličko s, i, međusobno su povezani šablonom drugo značenje, a imamo i stranicu »S (višeznačna odradnica)« u kojoj bi bili sadržani Sumpor, ćiriličko, latiničko i Švedska (oznaka je S). Onda, šabloni koji nisu prelovljeni, da se preslove i sl. Takođe, iz šablona »ćirilica«, ukloniti odeljak »digrafi« (ozbiljno, digrafi? Vidite digrafe u aphaškom, zlo će vam biti...).

Molim da me ne ispalite sa rečenicom »Ovako je OK« ili šta slično. Ako treba, ja ću to uraditi, nije problem, imam vremena, čisto da se ne pitate ko će to u stvari da uradi, a ionako sam mislio malo udostojiti te članke... Šta vi mislite o tome? - Stefan ^(Parolu!) 22:31, 5. април 2013. (CEST)

Ja mislim da sva slova koja su identična u oba pisma treba spojiti u jedan članak, a ne da imamo poseban članak za S i C. A da posebne članke imaju samo specifična slova tipa rusko ja, islandsko đ i slično. --НиколаБ (разговор) 22:37, 5. април 2013. (CEST)

Mislim da bi to bilo komplikovano jer bismo onda morali imati kategorije: ćirilično slovo, Latinično slovo itd na istom članku... U suštini, ideja nije loša, ali mislim da je veoma nepraktična, ipak slova izgledaju drugačije i, morali bismo imati više odeljaka. Npr. prvo ćiriličko, sve sa šablonima, opisom, nastankom i ostalim glupostima, pa onda isto to u latinici (otprilike kao ovo, prvo sh pa onda sl) - Stefan ^(Parolu!) 22:54, 5. април 2013. (CEST)

Заправо, и ја сам хтео да предложим слично, али досад нисам јер не знам какве проблеме би могао направити програм за транслитерацију, а и посао би био повелик. Могао би ово да одрадиш ако се нико аргументовано не успротиви. Што се тиче јата, постоји и латинички, само што је он код нас познат под подругљивим називом „рогато е“, а обележава се са „ě“. И данас га има у чешком језику, а понаша се као руско обично „е“. --Lakisan97 (разговор) 10:36, 6. април 2013. (CEST)

Ta znam da postoji, ali članak bi bio ě (latiničko), a ne Ѣ (latiničko). Ja ću neke članke početi da radim i sređujem danas, a ako neko ima dobar razlog i argument da to ne radim, nek' se javi... - Stefan ^(Parolu!) 13:09, 6. април 2013. (CEST)

Хтедох и да предложим да »расцепамо« категорију »Скраћенице и слова« у »Скраћенице«, »Слова Латинице«, »Слова Ћирилице« итд. То ми звучи логично пошто треба да раздвојимо ћир. и лат. а нарочито скраћенице, а и једног дана ћемо писати и о арапским словима, о јерменским, грузијским... Шта мислите? - Stefan ^(Parolu!) 17:04, 6. април 2013. (CEST)

Џон Бекус или Џон Бакус?

Први облик је одомаћен у нашој литератури, а тако су га видим назвали и на руској, бугарској и украјинској Википедији. Пре неки дан је пребачено са првог на други облик, шта је правилно? --Ђорђе Стакић (р) 14:46, 13. април 2013. (CEST)

Ја се са факултета сећам Бакус-Наурове форме... --Ф± 23:38, 13. април 2013. (CEST)

Бакус, јер се /æ/ из енглеског прилагођава као /а/. У Прћићевом рјечнику нема тог презимена, што значи да Бекус није мећу прописаним изузецима. Да се подсјетимо:

„ При том овде треба посебно указати на могућност да поједина решења, нарочито она која мењају одраније устаљене облике, код некога изазову отпор, па чак и одбојност, првенствено због нарушавања стечених навика. Међутим, не треба заборавити ни то да је облик Спенсер Траси безболно уступио место ваљаном облику Спенсер Трејси, да је после једне интервенције Исидоре Секулић Стокхолм почео да истискује Штокхолм, а да су кинеска имена увођењем pinyin транслитерације, пре неколико деценија, у целом свету поприлично изменила свој дотадашњи лик. У сваком случају, тежња ка систематичности свакако би морала да добије предност над импровизацијом, ма колико да су њени ефекти постали навика. Најкрупнију улогу у не баш лаком и краткотрајном процесу устаљивања и ове нормативне препоруке имала би, треба ли посебно наглашавати, средства масовне комуникације — посебно њихова лекторска служба.

Доследном применом понуђених облика учинила би се најмање три корака напред: прво, значајно би се допринело уједначавању наше транскрипцијске праксе (бар једног њеног дела); друго, једнообразност би захватила и трајнији језик књига, уџбеника и енциклопедија, па се не би наилазило на два скорашња издања, једно ауторке Ерике Џонг а друго Ерике Јонг; и треће, помогло би се онима који уче енглески језик, јер више не би били у прилици да, под утицајем облика научених у матерњем језику, енглеска имена изговарају, па чак и пишу, на погрешан начин (рецимо, уместо Норман Мејлер не би се чуло Норман Мајлер, што може бити и друго име). Тако би се утицај „пипуларне аналегије у транскрупцији” умногоме смањио, а временом ваљда и отклонио.

” — „Опростите, да ли сам то ја?” Пипуларна аналегија у транскрупцији имена из англеског јозика

--Појнт Дред (разговор) 13:11, 14. април 2013. (CEST)

• Ок, хвала на одговору, сад сам видео и ово. --Ђорђе Стакић (р) 16:08, 14. април 2013. (CEST)

„Транс“ и „цис“

За префикс транс- правописно је нормирано спојено писање речи (не морам наводити примере јер има доста речи). Ипак, могуће је да у случају писања хемијских појмова који испред основног назива захтевају додатак „транс“ и „цис“ постоји изузетак, према препоруци Ајупака, између осталог. Потребна је провера у неком од речника или чему већ како писати овакве појмове. Када су у питању масти, рецимо, треба ли трансмасти, транс-масти или транс масти? --Lakisan97 (разговор) 02:52, 15. април 2013. (CEST)

Šta te navodi na takav zaključak? I šta ti je to Ajupak? --Јагода испеци па реци 11:10, 15. април 2013. (CEST)

Ајупак је Међународна унија за чисту и примењену хемију. Што се првог питања тиче, погледај моју страницу за разговор за мотиве. П.С. Не рече ли да је увек боље питати на тргу него радити на своју руку? --Lakisan97 (разговор) 11:32, 15. април 2013. (CEST)

Rekoh. Hvala na informacijama. --Јагода испеци па реци 11:45, 15. април 2013. (CEST)

„Trans“ na latinskom znači „s one strane“, a „cis“ „s ove strane“. Na primer transgredior fluvium, prelazim reku. Nikad čuo za trans-masti. --Нимча (разговор) 11:51, 15. април 2013. (CEST)

Masna kiselina#Nezasićene masne kiseline. Никола (разговор) 06:47, 16. април 2013. (CEST)

Ima smisla. Cis konfiguracija ima dva atoma vodonika na istoj strani dvostruke veze, a trans konfiguracija, suprotno od gore opisane, ima dva susedna atoma vodonika vezana na suprotnim stranama dvostruke veze.--Нимча (разговор) 14:42, 16. април 2013. (CEST)

Након што се све слегло, јуче сам дошао до закључка да, према правопису и линкловима на мојој страници за разговор, коначно решење јесу транс масти. Ипак, знајући да моја професорка хемије има нешто посебно из биохемије (шта год то било), сачекао сам до данас ради информације из прве руке. Она ми рече да је на предавањима и литератури за студенте било trans-масти и cis-масти (са све цртицом, латиничним записом и наводницима, односно курзивом). Немамо никакву потврду, али могу рећи да мислим да је то најбоље решење. Да није лоше и неуобичајено можете видети и овде. --Lakisan97 (разговор) 21:33, 16. април 2013. (CEST)

Према Правопису, транс се пише спојено са другим делом речи, па би требало трансмасти (исто као трансмисија, трансмутација, трансверзала итд.). Транс масти је најлошије решење, будући да се ту не ради о мастима које су у трансу, већ о мастима са посебним особинама.

--Sly-ah (разговор) 21:54, 16. април 2013. (CEST)

Ипак погледај опет тачку 89. Ту кажу да идемо према литератури. --Lakisan97 (разговор) 21:57, 16. април 2013. (CEST)

Што опет не мења мој заључак да би (поткрепљено тиме да су то решење студенти, међу којима је и моја професорка, имали на факултету и пратећим књигама) требало бити trans-масти. --Lakisan97 (разговор) 21:59, 16. април 2013. (CEST)

А ти прочитај још једном: транс- је "први део сложенице у значењу: преко, с оне стране". У Правописном речнику имаш мноштво примера и сви до једног се пишу тако да је "транс-" као "први де сложенице" СПОЈЕН (не цртицом) са остатком речи. Не знам чему сад мудровање и позивање на стручну литературу. Још једном: "транс-" је први део сложенице, НИЈЕ самостална реч. По чему се "транс-" у "трансмасти" разликује од "транс-" у нпр. "трансмисија" или "трансгресија"? Тражиш и налазиш проблеме тамо где их заправо нема.

--Sly-ah (разговор) 22:05, 16. април 2013. (CEST)

Али у тачки 89. пише да се треба држати хемијске литературе. --Lakisan97 (разговор) 22:30, 16. април 2013. (CEST)

Хемијске литературе се треба држати у случајевима када постоје паралелне форме, обе исправне, односно, када нисмо сигурни која је чешћа и "укорењенија". Ти си од једноставног и неспорног случаја направио споран и направио проблем од тога. Није ми само јасно зашто си уопште помислио да има нешто спорно у изразу "трансмасти"? Већ ти је објашњено шта значи "транс-", где се употребљава, а на неколико примера и како се употребљава. Ни у једном примеру у Правописном речнику нема изузетка: УВЕК се пише спојено и то без цртице. Зашто би трансмасти биле изузетак?

--Sly-ah (разговор) 22:40, 16. април 2013. (CEST)

Зато што је правопис као и увек дволичан и непотпун. Зашто би писали напомену у тачки 89, а у којој пише да се у овој области треба држати устаљених обичаја у тој струци, примењиваних у престижним публикацијама, а да не мисле да су сви хемијске керефеке дозвољене (каа нпр. trans-масти). Наравно да је транс- одавде у потпуности исто као оно у другим речима, али која је онда сврха тачке 89. (сем мало слободнијег писања валенци)? --Lakisan97 (разговор) 22:51, 16. април 2013. (CEST)

Nije Pravopis ni dvoličan ni nepotpun, nego Slaja izmišlja pravila. Jasno u P piše da se u ovoj oblasti, dakle hemiji, treba držati običaja iz te struke, nigde se ne pominju paralelne forme i ostalo šta napriča. Dakle, kako je najzastupljenije, a sudeći po ovom tekstu, treba odvojeno bez crtice.--Јагода испеци па реци 22:59, 16. април 2013. (CEST)

Dalje, trans- prema DCirovicu, ima specifično značenje, što će reći, nije baš samo "s onu stranu". Ne bi bilo loše da nam DCirovic objasni šta tačno znači kako bismo mogli da rešimo ovu nedoumicu. --Јагода испеци па реци 23:01, 16. април 2013. (CEST)

Dalje, prema tom tekstu na linku koji dadoh, trans se ne koristi samo s rečju masti, pa tako imamo trans veze, trans vakcenske kiseline, trans masne kiseline, trans izomere itd. Ili, prema g. Slaji, treba transveze, transvakcenske kiseline i transmasne kiseline, transizomeri? --Јагода испеци па реци 23:04, 16. април 2013. (CEST)

Али, како си и само могао помислити да је транс масти (или транс-масти) устаљено у престижним публикацијама? Прво, које су то престижне публикације? Друго и када бисмо знали дефиницију престижних публикација, да ли бисмо могли да нађемо и проверимо баш све престижне публикације? И треће, који ће бити критеријум при одређивању да је нешто устаљено: имамо нпр. 18 престижних публикација и резултат је: 6 трансмасти, 6 транс-масти и 6 транс масти? Или, 8 трансмасти и 10 транс-масти? Ти већ пет дана губиш време покушавајући да пронађеш решење за нешто што уопште НЕ ТРЕБА решење. А не треба га јер не постоји проблем. Проблем си измислио ти.

--Sly-ah (разговор) 23:07, 16. април 2013. (CEST)

Није дволичан Правопис него правопис (као и остала граматичка правила). Ен-пи-ар, данас смо у школи протраћили читава два часа покушавајући да провалимо из ког разлога се за реч друшкан ради проналажења гласовних промена одлези до праоблика дружити? Зашто није друг? Зар је друг глаголска именица? Зар не би онда било друж? Зар постоји гласовна промена депалатализација ([ж] → [г])? Нема јасног решења. --Lakisan97 (разговор) 23:11, 16. април 2013. (CEST)

Да, да, транс масти су масти које слушају Пинк Флојд, дувају вутру и често западају у хипнотички транс у којем им се сугерише да су оне добре масти, а не злочесте и да не изазивају коронарне болести. Када изиђу из хипнотичког сна, добијају титулу "транс маст" првог реда са златним холестеролом за важан допринос уништавању људског рода. Који ликови, јбт.

--Sly-ah (разговор) 23:15, 16. април 2013. (CEST)

Aman, čoveče, siđi s tih oblaka i shvati da ne možeš uvek biti u pravu! Pravopis je jasan po pitanju hemije, a DCirovic je hemičar i kaže da se piše odvojeno, Lakijeva nastavnica je hemičarka i kaže da se piše odvojeno, i to bi trebalo da bude sasvim dovoljno. Ili možda sumnjaš da njih dvoje, kao hemičari, čitaju uglednu stručnu hemijsku literaturu, nego im je to tako palo na pamet dok su duvali vutra i slušali Pink Flojd? Stvarno si neverovatan! --Јагода испеци па реци 23:19, 16. април 2013. (CEST)

Морам вам одати једну тајну: и ја сам хемичар (заправо, доктор хемије) и ево да вам кажем да у литератури коју сам консултовао свугде пише спојено. И моје скромно мишљење је да се пише "трансмасти". Малопре сам консултовао и свог колегу са факултета, исто доктора хемије и он тврди да је такође спојено и при том се позива на своју докторску дисертацију у којој је доследно користио спојено писање. Надам се да ће ови моји аргументи бити довољни да наслов чланка остане такав какав је, будући да стварно не би имало смисла да не уважимо мишљење мојих (а и Ћировићевих) уважених колега. Хвала.

--Sly-ah (разговор) 23:32, 16. април 2013. (CEST)

Da, samo još kad bi to bilo istina, bilo bi super. --Јагода испеци па реци 23:40, 16. април 2013. (CEST)

Да,а ти поуздано знаш да је Ћировић хемичар (вероватно ти је поднео на увид оверену фотокопију своје дипломе), Лакисан је сасвим сигурно питао своју професорку хемије (вероватно има аудио, а можда и видео-запис њихове конверзације који ти је такође поднео на увид), а онај линк који си навела је напрестижнији и најауторитативнији хемичарски сајт на свету и све што они напишу је сушта истина (уопште не би требало посећивати било које друге сајтове, поготово оне који тврде другачије). Аргументација је тако уверљива и "тешка", пректично необорива, па бисмо сви морали да ничице клекнемо пред тобом и пред Ћировићем и пред Лакисановом професорком хемије и да ускликнемо: "О, хвала вам шта сте нас ослободили мука! Хвала вам доживотно!"

--Sly-ah (разговор) 23:54, 16. април 2013. (CEST)

Isto kao što bi trebalo da kleknemo pred tobom i da neopozivo uzmemo tvoja tumačenja Pravopisa kao jedina ispravna, zar ne? --Јагода испеци па реци 14:33, 18. април 2013. (CEST)

Hemijska nomenklatura sadrži izvestan broj oznaka za ključne termine, kao i pravila za njihovu upotrebu. U hemijskim imenima se trans i cis pišu razdojeno (slobodnim prostorom ili crticom) kad označavaju geometrijske izomere. Slično tome postoje oznake za hemijske elemente, tako da se na primer elementi kalcijum, bakar i gvožđe uvek označavaju sa: Ca, Cu i Fe, dok se oznake: Ka, Ba, Gv, ili pak CA, CU, FE, ne koriste u tu svrhu. -- Dcirovic (разговор) 00:20, 17. април 2013. (CEST)

Dotični je upao u trans! Ne kvarite mu doživljaj!--Zrno (разговор) 00:24, 17. април 2013. (CEST)

Хехе, ти си у трансу од рођења. Читав си живот провео у трансу и умрећеш у трансу. Али, не брини, ниси ти крив. Крива ја мајка природа и отац карикатуриста.

У реду, Ћировићу, али шта ћемо онда с овим Лакисановим аргументом:

Што опет не мења мој заључак да би (поткрепљено тиме да су то решење студенти, међу којима је и моја професорка, имали на факултету и пратећим књигама) требало бити trans-масти

.

Мислим, како се определити? Да видимо можда ко има више стажа у хемији, ти или професорка? Или да организујемо брзинско испитивање знања из хемије, па ко буде имао више бодова - његова реч је јача. Или да пребројимо ко има више измена на Википедији? Али, не, не, ти си ту у предности. А имаш и бота. Напросто не знам како да решимо ову заврзламу. Додуше, ја имам један предлог, али се бојим да неки овде једва чекају да ми хитро скоче за очи и гркљан, па бих се суздржао.

--Sly-ah (разговор) 00:41, 17. април 2013. (CEST)

После мало више копања, успео сам да ископам одговарајући извор, а то је ово. Конкретно су релевантна правила 2.3.1 (b) и 4.6.5:

2.3.1 (b)

Hyphens are used in formulae and in names. [...] To separate geometrical or structural and stereochemical designators such as cyclo, catena, triangulo, quadro, tetrahedro, octahedro, closo, nido, arachno, cis and trans from the rest of the formula or name.

4.6.5

Structural descriptors such as cis, trans, etc., are listed in Table V. Usually such descriptors are used as italicized prefixes and are connected to the formula by a hyphen.

Дакле, цис и транс се пишу са цртицом јер су ознаке структуре а не "садржаја" молекула. Обично се пишу курзивом, мада и не мора. Никола (разговор) 10:01, 17. април 2013. (CEST)

Добро људи, па шта је ово? Где је пљувачина, где је троловање? Зашто нико не пита како можемо енглеску литературу да користимо као извор за српски језик? Зашто нико не каже да се "usually" у правилу 4.6.5 може односити и на зависну реченицу? Зашто нико не тврди да на ове префиксе треба примењивати правило о нетранскрибовању латинских фраза?

Како на овај начин мислите да ме стимулишете да тражим литературу? Па мени је много забавније да гледам како се свађате него да сатима копам по хемичарским књижуринама. Ја овако не могу да радим. Никола (разговор) 14:01, 18. април 2013. (CEST)

Зашто нико не тврди да на ове префиксе треба примењивати правило о нетранскрибовању латинских фраза? Ја кажем да ми је професорка рекла trans-масти (и на предавањима и у литератури). Овде је заправо питање да ли треба следити литературу (и Ћировић рече да може цртица) или, према правопису, спојено писање. --Lakisan97 (разговор) 18:42, 18. април 2013. (CEST)

Pa zato sto se to pravilo ne odnosi na te prefikse. Pravilo koje treba slediti jeste ono u napomeni iz tacke 89. Dakle, slusaj sta ti kazu tvoja profesorka i DCirovic. --Јагода испеци па реци 20:47, 18. април 2013. (CEST)

Ија, ије, ију, ио

Не знам да ли ишта и, ако је нешто потребно, шта радити са следећим чланцима — Земљопис и повиестница Босне, Бар - Београд виа Пекинг (сем очигледне замене одмакнуте цртице за примакнуту црту), Апориа и биас (за ово ће речник сигурно помоћи). --Lakisan97 (разговор) 21:23, 18. април 2013. (CEST)

Правилно је бајас, али се у психолошкој литератури и употреби често користи неправилно бијас (у говору) и биас (у писању). Бајас-скала (или "скала лажи") се у упитницима личности користи како би се мерила (па тако и контролисала) испитаникова склоност ка давању социјално пожељних одговора, односно ка приказивању себе у социјално пожељнијем светлу. Напросто, ради се о испитаниковој искрености код давања одговора.

--Sly-ah (разговор) 21:32, 18. април 2013. (CEST)

Чекај, па то је лицемерје илити хипокризија. --Lakisan97 (разговор) 21:37, 18. април 2013. (CEST)

Није, то је природна тежња сваког човека да приказује улепшану слику о себи. Мало је људи који имају реалну представу о свом Ја.

--Sly-ah (разговор) 21:40, 18. април 2013. (CEST)

Земљопис и повиестице Босне писан је по тадашњем Правопису (ако је он уопште и постојао), једино би се у загради могао навести "превод" дела на данашњи књижевни језик.

--Sly-ah (разговор) 21:42, 18. април 2013. (CEST)

Али на Гуглу има поузданих резултата за наслов Земљопис и повјесница Босне, тако да не би било оригинално истраживање ако бисмо користили прилагођен правопис, погоднији за енциклопедију намијењену нестручњацима. У заграду се може додати та стара варијанта. --Појнт Дред (разговор) 09:12, 19. април 2013. (CEST)

Колико знам, можемо задржати неке одлике старог правописа, на пример, назив издања Славеносербски магазин равноправно са Славеносрпски магазин. Такође није неуобичајено да у приручницима о историји језика пише Писменица сербскога їезика, али увек и Писменица српскога језика. У горњем примеру имамо исту одлику. То је писмо базирано на италијанском, који нема слово J, те је глас са том гласовном вредношћу заправо I. Тако се, на пример, њихови Maria и Mario изговарају као Марја и Марјо. Дакле, ћиричко ї из тог доба има исту вредност као латиничко i испред вокала. Стога би прилагођени назив Земљопис и повјес(т)ница Босне био правилан, а сигурно и бољи, првенствено због читалаца. --Lakisan97 (разговор) 11:42, 19. април 2013. (CEST)

У шестотомнику има само пов(ј)есница. Кад већ прилагођавамо правопис, онда до краја. --Појнт Дред (разговор) 14:22, 19. април 2013. (CEST)

Можемо прилагодити до краја, али то се некад и не ради. На пример, Славеносербски магазин и Писменица сербскога језика исто су коришћени називи. Сличан изузетак било би и стн. --Lakisan97 (разговор) 17:15, 19. април 2013. (CEST)

Али већ сам рекао горе — видиш на Гуглу да не мора бити изузетак. Укуцао сам наслов по актуелном правопису и нисам добио празан или бесмислен резултат. --Појнт Дред (разговор) 18:04, 19. април 2013. (CEST)

Овде нема никакве недоумице. У овом случају i се изговара као ј. Дакле, повјестница. Следимо Аделунгово/Караџићево правило, зар не? Иначе, постоји много књига чији наслови садрже dj. Замислите колико би било смешно када бисмо верно преносили наслове типа Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu nardnom vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom.--Нимча (разговор) 15:20, 19. април 2013. (CEST)

Хачек

Да ли се керон зове хачек? Или кукица, квачица, удица, рогови, v изнад, штикла или нешто из неких других дијалектализама? Што се мене тиче, ја бих то назвао хачек (или евентуално квачица) и направио 100 преусмерења, па коме одговара како, нек изволи… - Stefan ^(Parolu!) 17:02, 27. април 2013. (CEST)

На српском се то зове квака или квачица (мада са ретком употребом). --Lakisan97 (разговор) 17:16, 27. април 2013. (CEST)

Хвала - Stefan ^(Parolu!) 17:23, 27. април 2013. (CEST)

Румунски

Која је правила транскрипција за Iurie Leancă? --Авала (разговор) 14:52, 28. април 2013. (CEST)

Јурије Леанка, јер није Рус. --Lakisan97 (разговор) 15:10, 28. април 2013. (CEST)

По Правопису је Јурије Љанка.

--Sly-ah (разговор) 16:02, 28. април 2013. (CEST)

Вупс. Прескочио сам одредницу LEA. --Lakisan97 (разговор) 16:06, 28. април 2013. (CEST)

Споменик совјетским ратним ватеранима

Да ли овај чланак има грешку у наслову? --Ђорђе Стакић (р) 11:52, 8. мај 2013. (CEST)

Да, они су ветерани, не ватерани. --Lakisan97 (разговор) 14:13, 8. мај 2013. (CEST)

Хемија

Како је скорије исправљен мендељејевијум у мендељевијум, логично би било проверити још неке заиста сумњиве елементе. Дакле, да ли је могуће да је елемент рентгенијум назван по Рендгену? --Lakisan97 (разговор) 10:31, 9. мај 2013. (CEST)

Elementi nose latinski naziv. Rentgenijum se piše roentgenium.--Нимча (разговор) 10:35, 9. мај 2013. (CEST)

Кад си толико бистар, објасни онда зашто је Röntgen транскрибовано као Рендген?

--Sly-ah (разговор) 11:09, 9. мај 2013. (CEST)

Deliću, ne vidim u čemu je tvoj problem. Izneo sam samo svoje mišljenje.--Нимча (разговор) 11:15, 9. мај 2013. (CEST)

Сем што и даље немам одговор за рентгенијум, намеће се и Гилберт Њутн Луис. --Lakisan97 (разговор) 15:13, 9. мај 2013. (CEST)

Нисам знао да и немачка презимена прилагођена српском изговору подлежу једначењу по звучности. Додуше, и у латинском постоји једначење по звучности (нпр. scribo, scribere, scripsi, scriptum), али само за неке од сугласника. Одговор је рендгенијум.--Нимча (разговор) 15:26, 9. мај 2013. (CEST)

Облик Њутн је укорењен, а Њутон је исправан. Дакле, Њутон.--Нимча (разговор) 15:30, 9. мај 2013. (CEST)

Све зналац до зналца. Прво, Њутн је укорењено САМО за Исака Њутна, тако да су реченице "Облик Њутн је укорењен, а Њутон је исправан. Дакле, Њутон" обичне глупости (као што се и могло очекивати од њиховог аутора). Даље, кога брига да ли у латинском постоји једначење по звучности? Битно је да ли се код транскрипције НА СРПСКИ (са некога језика, рецимо, латинског) користи правило о једначењу о звучности. Рецимо, кад се транскрибује са енглеског, то правило не важи. Кад се, пак, транскрибује са немачког (или италијанског), правило итекако важи. Дакле, још једна глупост је "Одговор је рендгенијум" будући да аутор те глупости не зна одговор на претходно питање.

Даље, ја немам никаквих проблема. Мене твоје глупости овде на Википедији само увесељавају и доносе ми добро расположење. Да будем кратак: не свиђаш ми се. Не свиђа ми се твоја квазинаучност, не свиђа ми се и квазинаука коју студираш, не свиђају ми се твоје морбидне идеје о односу историје и лингвистике, а вероватно ми се не би свиђала ни твоја физичка појава (ако имало корелира са твојим интелектуалним статусом). Треба ли још?

--Sly-ah (разговор) 15:44, 9. мај 2013. (CEST)

Argumentum ad hominem.--Нимча (разговор) 15:49, 9. мај 2013. (CEST)

Пандан Рендгену је и Рутгер Смит. Шта с њим? --Lakisan97 (разговор) 15:51, 9. мај 2013. (CEST)

ZA to treba pogledati Prćićev Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena.--Нимча (разговор) 15:55, 9. мај 2013. (CEST)

Nisam dovoljno obratio pažnju. Ovaj je Holanđanin. IPA od Rutger je ˈrʏtxər.--Нимча (разговор) 16:02, 9. мај 2013. (CEST)

Dakle, Ruther Smit.--Нимча (разговор) 16:09, 9. мај 2013. (CEST)

Мунхен, Мулер? --Lakisan97 (разговор) 17:53, 9. мај 2013. (CEST)

У српском ми немамо одговарајуће гласове за немачке умлауте ö и ü, те их транскрибујемо као е и и. Тако је Минхен и Милер, без обзира што се на немачком изговарају потпуно другачије.--Нимча (разговор) 17:57, 9. мај 2013. (CEST)

Уопште нису путпуно другачији, већ су у питању и и е изговорени тако што у изговору учествују усне (за разлику од обичних у чијем изговору усне не учествују). --Lakisan97 (разговор) 18:01, 9. мај 2013. (CEST)

Kako kome... meni se dosta razlikuju. ;) Učio sam nemački 12 godina. Srpsko i u reči Mihnen je kraće od nemačkog ü u reči München. Probaj izgovoriti npr. Küchen, Gemüse, Büchen, Gürke.--Нимча (разговор) 18:11, 9. мај 2013. (CEST)

Ја учим четири и по године (други језик у школи) и слажем се да делују различито, али фонетски је стварно разлика само лабијализованост. На пример, и e и ö су вокали предњег реда и средње висине. Једина је разлика што је први лабијализован, а други није. Но, то нас се ни не тиче кад у Правопису прочитамо да g остаје г. Тако се чини да је транскрипција Рутгер. Међутим, ако смо изједначили Рентгена, зашто се и Рутгер не једначи? --Lakisan97 (разговор) 18:29, 9. мај 2013. (CEST)

To je lepo. Što se holandskog tiče, sad sam saznao da postoji dvojaka mogućnost transkripcije: fonetska i prilagođena, „koja osim glasovne bliskosti uzima u obzir izvorno pismo i dosadašnju praksu pisanja holandskih imena kod nas“, pri čemu je ova druga preporučljivija. Za g i gh stoji „izg. γ, prib. fon. tr. h, prič. tr. g“. --Нимча (разговор) 18:38, 9. мај 2013. (CEST)

Dakle, ispravno je i Mezdag i Mezdah (hol. Mesdag), i Hoh i Hog (Hoogh). Na tebi je da odlučiš koju ćeš koristiti.--Нимча (разговор) 18:40, 9. мај 2013. (CEST)

Добро. По првој је Ритхер. Питање је да ли је по другој Рутгер или Рудгер. --Lakisan97 (разговор) 18:42, 9. мај 2013. (CEST)

Pitaj ovu gospodu. Siguran sam da će ti izaći u susret.--Нимча (разговор) 18:44, 9. мај 2013. (CEST)

Queen consort

Здраво свима. Како би гласио превод ове титуле? Хвала у напред. -MikyM / разговор 20:21, 12. мај 2013. (CEST)

Можда, »краљичина пратња«? ‒ Stefan 20:46, 12. мај 2013. (CEST)

Превод је краљица супруга/жена или само краљица. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:23, 12. мај 2013. (CEST) с. р.

Да, тако како Жељко каже. Сходно томе, муж краљице је краљ супруг. Нпр. супруг краљице Викторије II.--Јагода испеци па реци 22:55, 12. мај 2013. (CEST)

Није баш тако. Queen consort је краљица која је само супруга а не учествује у власти, насупрот Queen regnant која стварно влада, тако да дефинитивно није довољно само "краљица". Нисам сигуран да ли се код нас користи превод "краљица супруга" мада ми има смисла; још мање шта би био превод за Queen regnant. (Узгред, ко је Викторија II?) Никола (разговор) 00:36, 19. мај 2013. (CEST)

Франсоа Вијон или Виљон

Приметих ову измену, па питање постављам овде. --Ђорђе Стакић (р) 22:49, 18. мај 2013. (CEST)

Нема сумње да се тад изговарао као Виљон. Међутим, претраживањем интернета не видим да је он тако понат на српском (већ само као Вијон). Сем тога, правопис као изузетке наводи само Марсељ, Тиљерије и доста заједничких именица. --Lakisan97 (разговор) 00:40, 19. мај 2013. (CEST)

Glücksgas-Stadion

Правилна транскрипција имена овог стадиона у Немачкој?--Марко235 (razgovor) 12:03, 31. мај 2013. (CEST)

То би био Стадион Гликсгас. --Lakisan97 (разговор) 12:06, 31. мај 2013. (CEST)

Рајс

Желим да чујем каква су мишљења осталих о пребацивању Рајсовог имена са Арчибалд на Архибалд. Ја сам своје рекао на сзр тог чланка.-- Марко Dic,amice! 16:27, 31. мај 2013. (CEST)

Pa šta ima da se kaže. Pojnt opet troluje. Ne obraćati uopšte pažnju. Sreća da je Slaja blokiran pa neće (opet) nasesti na trolovanje koje Pojnt sistematski radi (podbode sa menjanjem ukorenjenih imena kao Kapone i Stalone, Slaja se primi i nastane ršum na projektu), pa će se ovog puta, hvala bogu, na ovome i završiti. --Јагода испеци па реци 20:42, 31. мај 2013. (CEST)

Zašto je Rajs pisao na francuskom, a ne na nemačkom? Da li zato što je bio veći Francuz, nego Nemac, il’ zato što je francuski bio Srbima maternji jezik?--Нимча (разговор) 23:48, 31. мај 2013. (CEST)

Zato što je bio Švajcarac? :) Deco, ne hranite trolove. Nema ovde ništa da se diskutuje, stvar je jasna ko dan. --Јагода испеци па реци 11:01, 1. јун 2013. (CEST)