Винковачка култура
| Винковачка култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа, Балкан | ||
| Земља | Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Мађарска | ||
| Главни локалитет | Винковци | ||
| Друштво | |||
| Језик | индоевропски | ||
| Религија | индоевропска | ||
| Друштвено уређење | земљорадничко-сточарско друштво | ||
| Период | |||
| Историјско доба | бронзано доба | ||
| Настанак | 2500. п. н. е. | ||
| Престанак | 2200. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Вучедолска култура | Ватинска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Србије и Мађарске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Винковачка култура (такође и култура Шомођвар – енгл. Somogyvár-Vinkovci culture) је култура бронзаног доба, распрострањена на територији Славоније, у Срему, од Блатног језера до Црне Горе и од Подриња до Поморавља. Ову културу је дефинисао археолог Стојан Димитријевић, 1966. године, на археолошком налазишту на месту пијаце у Винковцима.[1]
Значајни локалитети[уреди | уреди извор]
- Градина на Босуту
- Врдник — Пећине
- Вучедол
Керамика[уреди | уреди извор]
Керамика има уобичајену фактуру типичну за подунавско балкански комплекс раног бронзаног доба. Најтипичнју појаву у финој керамици представљају трбушасти крчази са високи цилиндричним вратом и једном тракастом дршком која спаја врат и трбух суда.
Карактеристични керамички облици су:
- пехари са једном дршком која креће ниже од обода
- мали конични, издужени пехари са две тракасе дршке на ободу тзв. „посуде за млеко“
- велики лонци
- зделе (више типова, са косо засеченим или проширеним ободом)
Карактеристичан је метличасти орнамент. Орнаментика је веома сиромашна, јавља се намерно огрубљивање посуда.
Насеља[уреди | уреди извор]
Винковачка група има насеља која су на високим речним терасама или доминантним ћувицима. Немамо података о облицима кућа. Податке о сахрањивању имамо са локалитета Белегиш, где су откривена четири гроба. Примењује се и инхумација и кремација. Код скелетног сахрањивања покојници су у згрченом положају, на левом боку са прилозима у висини ногу. Код кремације остаци су у урни.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Arheološka iskopavanja na području Vinkovačkog muzeja, rezultati 1957-1965, S. Dimitrijević, Acta Musei, Cibalensis, t. I, Vinkovci 1966
Литература[уреди | уреди извор]
- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
- Die Vinkovci-Kultur, eine neue Kultur der Frühbronzezeit in Syrmien und Slawonien, N. Tasic, Archeologia Jugoslavica, t IX, 1968
