Гордана Руњајић
| Гордана Руњајић | |
|---|---|
| Музички рад | |
| Активни период | 1963—1980 |
| Жанрови | |
| Издавачке куће | ПГП-РТБ |
Гордана Руњајић је српска интерпретаторка изворне музике, као и традиционалне ромске музике.[1] Заједно са својом сестром Живком Ђурић, снимила је доста плоча.
У почетку своје каријере, певала је у смедеревској кафани Касина, где је испуњавала салу сваки пут када је певала.[2] Руњајић је добитник Светосавске повеље града Смедерева за 2008. годину.[3]
Њен син са породицом живи у Бојнтон Бичу на Флориди.[4]
Дискографија[уреди | уреди извор]
Као део дуета Ђурић—Руњајић[уреди | уреди извор]
Албуми[уреди | уреди извор]
- Дует Ђурић Руњајић (ПГП РТБ, 1973)
- Дует Ђурић Руњајић (1974, РТВ Љубљана)
- Дует Ђурић Руњајић са оркестром Жарка Милановића (1975, ПГП РТБ)
Сингл плоче и ЕП[уреди | уреди извор]
- Циганске песме (1963)
- Обране су јабуке румене (1963)
- Циганске песме (1965)
- Мој драгане ружо рана (1965)
- Вито коло заиграло (1965)
- Зашто оде (1967)
- Похитала девојчица (1968)
- Ој младости златна (1970, ПГП РТБ)
- Волим га мајко (1972, Београд Диск)
- Нека нека нека/Љубомора (1973, Студио Б)[5]
Као соло извођач[уреди | уреди извор]
- Ко се последњи смеје (1964, ПГП РТБ)
- Голяма тълпа/ Ще умра от любов (1970, Балкантон, Бугарска)
- Много цигани сме/ Момиче хубаво (1970, Балкантон, Бугарска)
- Воли ме или остави (1972, Београд диск)
- Хеј туго (1972,Београд диск) са Живком Ђурић
- Још једино песму имам (1976, ПГП РТБ)
- Воли само мене/како ћу без тебе (1979, Југотон)
- Ајде добро да га запјевамо (1980, Дискотон) са Бором Дрљачом
- Заједнички албум са Драганом Лаковићем[6]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Гордана Руњајић на сајту Discogs
- ^ Тасић 2017, стр. 131.
- ^ Стаменковић, С. (27. 1. 2008). „Свети Сава за сва времена”. Политика. Архивирано из оригинала 23. 9. 2023. г.
- ^ „Београдски дух српске славе”. Вести. 22. 11. 2014. Архивирано из оригинала 23. 9. 2023. г.
- ^ Дует Ђурић—Руњајић на сајту Discogs
- ^ Гордана Руњајић и Драган Лаковић на сајту Discogs
Литература[уреди | уреди извор]
- Тасић, Никола Цале (2017). „Смедеревске послератне кафане” (PDF). Mons Aureus. Смедерево: Народна библиотека (55): 117—137. ISSN 1451-3846. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 4. 2022. г.