Ентони Тиржис

С Википедије, слободне енциклопедије
Ентони Тиржис
Тиржис 2023.
Лични подаци
Пуно имеЕнтони Тиржис
Датум рођења(1994-05-16)16. мај 1994. (30 год.)
Мјесто рођењаБур ла Рен, Француска
ДржављанствоФранцуска
Висина1,79 m[1]
Маса69 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Тотал енержис
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачакласик специјалиста
Јуниорска каријера
2011—2012УС Метро транспорт
2013—2014Ножен—сир—оазе
2014Кофидис (приправник)
Професионална каријера
2015—2018Кофидис[2]
2019—Директ енержи[3][4]
Награде и медаље
Представљајући Француска Француску
Друмски бициклизам
Свјетско првенство
Бронзана медаља — треће место Ричмонд 2015. Друмска трка до 23 године
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место Гус 2012. Друмска трка за јуниоре
Бронзана медаља — треће место Нион 2014. Друмска трка до 23 године
Ажурирано: 24. април 2024.

Ентони Тиржис (франц. Anthony Turgis; Бур ла Рен, 16. мај 1994) француски је бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Тотал енержис.[5] Освојио је по једном Париз—Шони, Гран при ла Марсељеза и Лори Атлантик класике, док је Милано—Санремо завршио једном на другом мјесту, а Ронде ван Фландерен на четвртом.

Каријера[уреди | уреди извор]

У току јуниорске каријере освојио је Лијеж—Бастоњ—Лијеж, завршио је Париз—Рубе на другом мјесту, а освојио је једну бронзану и једну сребрну медаљу на Европском првенству и једну бронзану медаљу на Свјетском првенству у друмској вожњи. Професионалну каријеру почео је 2015. године, а 2027. возио је своју прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању,[6] док је 2018. возио Тур де Франс по први пут.[7] Године 2019. завршио је Дварс дор Фландерен на другом мјесту, иза Метјуа ван дер Пула,[8] освојио је Париз—Шони[9] и Гран при ла Марсељезаа класике,[10] а Тур де Луксембург је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[11] Године 2020. завршио је Ронде ван Фландерен на четвртом мјесту, изгубивши у спринту од Александера Кристофа, у групи која је дошла на циљ осам секунди иза Ван дер Пула и Ваута ван Арта.[12] Године 2021. завршио је Кирн—Брисел—Кирн на другом мјесту, изгубивши у спринту од Мадса Педерсена,[13] након чега је Милано—Санремо завршио на десетом,[14] а Ронде ван Фландерен на осмом мјесту.[15] Године 2022. завршио је Милано—Санремо на другом мјесту, у групи која је дошла на циљ двије секунде иза Матеја Мохорича, побиједивши у спринту Ван дер Пула и Мајкла Метјуза.[16] Првенство Француске у друмској вожњи завршио је на другом мјесту, иза Флоријана Сенешала,[17] а Примус класик завршио је на шестом мјесту.[18]

Године 2023. завршио је Милано—Санремо на деветом мјесту, 25 секунди иза Ван дер Пула, који је напао на успону Пођо ди Санремо и остварио соло побједу.[19] У јулу је возио Тур де Франс 2023. гдје је на осмој етапи добио награду за најагресивнијег возача.[20] У генералном пласману завршио је на 124 мјесту.[21] У финишу сезоне завршио је Супер 8 класик на другом мјесту у петочланој групи која је дошла на циљ, изгубивши у спринту од Ван дер Пула.[22]

Стил вожње[уреди | уреди извор]

Описан је као возач који је на линији између спринтера и класик специјалисте, који вози добро на успонима, попут Мадса Педерсена.[23]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Његова браћа Џими Тиржис и Танги Тиржис били су такође професионални бициклисти, али су обојица морала да заврше каријере због срчаних проблема; Танги 2018. током прве професионалне сезоне, возећи за тим Витал консепт,[24] а Џими 2020. возећи такође за тим Витал консепт.[25]

Резултати на тркама[уреди | уреди извор]

Резултати на гранд тур тркама[уреди | уреди извор]

Гранд тур трке 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023.
Розе мајица Ђиро д’Италија — — — — — — —
Жута мајица Тур де Франс — 116 131 108 73 128 94
Црвена мајица Вуелта а Еспања 117 — — — — — —
Легенда
— Није учествовао
DNF Није завршио

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Anthony Turgis”. eurosport.com. Приступљено 24. 4. 2024. 
  2. ^ Retsin, Frédéric (8. 12. 2017). „Les premières photos du stage de l'équipe Cofidis en Espagne”. La Voix du Nord (на језику: француски). Groupe Rossel. Приступљено 24. 4. 2024. 
  3. ^ „Direct Énergie”. Directvelo (на језику: француски). Association Le Peloton. Приступљено 24. 4. 2024. 
  4. ^ „Total Direct Énergie”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 12. 1. 2020. г. Приступљено 24. 4. 2024. 
  5. ^ „Total Direct Energie”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 7. 1. 2021. г. Приступљено 24. 4. 2024. 
  6. ^ „2017 > 72nd Vuelta a España > Startlist”. procyclingstats.com. Приступљено 24. 4. 2024. 
  7. ^ „2018: 105th Tour de France: Start List”. Pro Cycling Stats. Приступљено 24. 4. 2024. 
  8. ^ „2019 Spring Classics Recap: Van Dijk, Van der Poel Win Dwars door Vlaanderen”. Cyclocross Magazine. Приступљено 24. 4. 2024. 
  9. ^ „Paris-Chauny 2019”. procyclingstats.com. Приступљено 24. 4. 2024. 
  10. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2019 GP d'Ouverture - La Marseillaise (1.1)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 24. 4. 2024. 
  11. ^ „Jesus Herrada doubles up at Tour de Luxembourg and claims overall title”. CyclingNews. 9. 6. 2019. Приступљено 24. 4. 2024. 
  12. ^ Cossins, Peter (18. 10. 2020). „Mathieu van der Poel wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 4. 2024. 
  13. ^ Puddicombe, Stephen (28. 2. 2021). „Mads Pedersen wins Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 4. 2024. 
  14. ^ Lowe, Felix (20. 3. 2021). „Milan-San Remo 2021: Jasper Stuyven stuns big guns, Caleb Ewan and Wout van Aert on podium”. Eurosport. Discovery, Inc. Приступљено 24. 4. 2024. 
  15. ^ Benson, Daniel (4. 4. 2021). „Tour of Flanders: Kasper Asgreen takes upset victory over Van der Poel”. CyclingNews. Приступљено 24. 4. 2024. 
  16. ^ Ostanek, Daniel (19. 3. 2022). „Matej Mohoric wins in late attack at Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 24. 4. 2024. 
  17. ^ Fletcher, Patrick (26. 6. 2022). „Sénéchal takes French road race title”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 24. 4. 2024. 
  18. ^ „Primus Haacht Classic Uitslag - Resultat - Result” (PDF). Royal Belgian Cycling League. 17. 9. 2022. Приступљено 24. 4. 2024. 
  19. ^ Farrand, Stephen; Fotheringham, Alasdair (18. 3. 2023). „Mathieu van der Poel ignites Poggio descent to win Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 24. 4. 2024. 
  20. ^ Stuart, Peter (8. 7. 2023). „Tour de France: Mads Pedersen beats Jasper Philipsen to win crash-marred stage 8”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 4. 2024. 
  21. ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 24. 4. 2024. 
  22. ^ Moultrie, James (16. 9. 2023). „Mathieu van der Poel takes first win in rainbow jersey at Super 8 Classic”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 4. 2024. 
  23. ^ Hood, Andrew (20. 3. 2023). „#RIP Milan-San Remo: The ‘sprinter’s classic’ is no longer a sprinter’s race”. velo.outsideonline.com. Приступљено 24. 4. 2024. 
  24. ^ „Heart problems force neo-pro Tanguy Turgis into early retirement”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 10. 2018. Приступљено 24. 4. 2024. 
  25. ^ „Jimmy Turgis forced to retire due to heart problemm”. cyclingnews.com. Future plc. 10. 2. 2020. Приступљено 24. 4. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ентони_Тиржис&oldid=27707207”