Кристс Нејландс

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристс Нејландс
Нејландс 2023.
Лични подаци
Пуно имеКристс Нејландс
Датум рођења(1994-08-18)18. август 1994. (29 год.)
Мјесто рођењаКулдига, Летонија
ДржављанствоЛетонија
Висина1,89 m[1]
Маса69 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Израел—премијер тех
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачауниверзалац
Професионална каријера
2013—2015Ритему—делфин
2016Аксеон—хагенс берман
2017—Израел сајклинг академи[2][3]
Успјеси
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)		 2 (2017, 2018)
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 2 (2019)
Друге трке
Гран при де Валоније 1 (2019)
Ажурирано: 3. мај 2024.

Кристс Нејландс (лет. Krists Neilands; Кулдига, 18. август 1994) летонски је бициклиста који тренутно вози за UCI про тур тим — Израел—премијер тех.[4] Освојио је двапут првенство Летоније у друмској вожњи и једном у вожњи на хронометар. По једном је освојио Гран при де Валоније и Тур де Хонгри трке.

Каријера[уреди | уреди извор]

Током јуниорске каријере освојио је двапут првенство Летоније у вожњи на хронометар и једном у друмској вожњи. Професионалну каријеру почео је 2017. када је освојио првенство Летоније у друмској вожњи и остварио је побједу на последњој етапи трке Тур д’Азербејџан.[5] Године 2018. возио је Милано—Санремо, гдје је напао у финишу на успону Пођо ди Санремо, заједно са Винченцом Нибалијем, али је отпао од њега, достигла га је група и завршио је на 23 мјесту, пет секунди иза Нибалија.[6] Током 2018. возио је своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију,[7] коју је завршио на 73 мјесту у генералном пласману.[8] Године 2019. освојио је Тур де Хонгри трку, уз двије етапне побједе и освојену брдску класификацију,[9] а освојио је и Тур де Валоније класик, двије секунде испред Јаспера Стојвена.[10] In August 2020, he was named in the startlist for the 2020 Tour de France.[11] Вуелта а Астуријас трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, два минута иза Ричарда Карапаза,[12] док је Тур оф Норвеј завршио на трећем мјесту у генералном пласману, 19 секунди иза Алексеја Луценка, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.[13]

Године 2020. возио је Тур де Франс,[14] гдје је на четвртој етапи био у бијегу и добио је награду за најагресивнијег возача на етапи.[15] Године 2021. завршио је Гран при Мигел Индураин класик на шестом мјесту, 21 секунду иза Алехандра Валвердеа.[16] Године 2022. завршио је првенство Летоније у вожњи на хронометар на другом мјесту, 58 секунди иза Томса Скујинша,[17] а Тур де Хонгри је завршио на седмом мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза Едија Данбара.[18]

Године 2023. завршио је Гран при ла Марсељеза класик на петом мјесту, у осмочланој групи која је дошла на циљ минут и 15 иза Нилсона Паулеса.[19] Првенство Летоније у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, 24 секунде иза Скујинша,[20] а првенство у друмској вожњи завршио је такође на другом мјесту, два минута иза Емилса Лиепинша.[20] У јулу је возио Тур де Франс, гдје је на десетој етапи био у бијегу, одакле је напао на 54 km до циља, што нико није пратио, а достигнут је на 3 km до циља.[21] Са њим су заједно на циљ дошли Пељо Билбао, Естебан Чавез, Џорџ Цимерман и Бен о Конор; Билбао је побиједио у спринту, а Нејландс је завршио на четвртом мјесту и добио је награду за најагресивнијег возача на етапи.[22]

Резултати на тркама[уреди | уреди извор]

Резултати на гранд тур тркама[уреди | уреди извор]

Гранд тур трке 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Розе мајица Ђиро д’Италија 73 100 — DNF — —
Жута мајица Тур де Франс — — 85 — 79 50
Црвена мајица Вуелта а Еспања — — — — — —
Легенда
— Није учествовао
DNF Није завршио

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Krists Neilands”. eurosport.com. Приступљено 3. 5. 2024. 
  2. ^ „Israel Cycling Academy finalises 2019 roster, adds Sorensen as DS”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 4. 12. 2018. Приступљено 3. 5. 2024. 
  3. ^ Ostanek, Daniel (11. 12. 2019). „Israel Cycling Academy become Israel Start-Up Nation as WorldTour beckons”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Приступљено 3. 5. 2024. 
  4. ^ „Israel - Premier Tech”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 3. 5. 2024. 
  5. ^ Bayramli, Nigar (8. 5. 2017). „Tour d’Azerbaijan 2017 Ends In Baku, Pozdnyakov Wins”. caspiannews.com. Приступљено 3. 5. 2024. 
  6. ^ „Vincenzo Nibali wins Milan-San Remo”. cyclingnews.com. 17. 3. 2018. Приступљено 3. 5. 2024. 
  7. ^ „Giro d'Italia 2018: Start List”. ProCyclingStats. Приступљено 3. 5. 2024. 
  8. ^ Ostanek, Daniel (27. 5. 2018). „Giro d'Italia: Chris Froome takes a third straight Grand Tour victory”. cyclingnews.com. Приступљено 3. 5. 2024. 
  9. ^ „General individual classification – Stage 5” (PDF). Tour de Hongrie. Приступљено 3. 5. 2024. 
  10. ^ „Neilands wins Grand Prix de Wallonie”. cyclingnews.com. 18. 9. 2018. Приступљено 3. 5. 2024. 
  11. ^ „Tour de France 2020: Startlistн”. ProCyclingStats. Приступљено 3. 5. 2024. 
  12. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2019 Vuelta a Asturias (2.1), Spain”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 3. 5. 2024. 
  13. ^ „Alexey Lutsenko wins 2019 Arctic Race of Norway”. Cycling News. 18. 8. 2019. Приступљено 3. 5. 2024. 
  14. ^ „110th Tour de France: Startlists”. ProCyclingStats. Приступљено 3. 5. 2024. 
  15. ^ Fletcher, Patrick (1. 9. 2020). „Tour de France: Roglic claims first summit finale on stage 4”. CyclingNews. Приступљено 3. 5. 2024. 
  16. ^ Fletcher, Patrick (3. 4. 2021). „Alejandro Valverde wins GP Miguel Indurain”. CyclingNews. Приступљено 3. 5. 2024. 
  17. ^ Brože, Ulvis (22. 6. 2022). „Skujiņš un Rožlapa kļūst par Latvijas čempioniem individuālajā braucienā”. sportacentrs.com (на језику: летонски). Приступљено 3. 5. 2024. 
  18. ^ „Eddie Dunbar wins Tour de Hongrie”. cyclingnews.com. 15. 5. 2022. Приступљено 3. 5. 2024. 
  19. ^ Stuart, Peter (29. 1. 2023). „Neilson Powless takes solo win at GP La Marseillaise”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 3. 5. 2024. 
  20. ^ а б Frattini, Kirsten (19. 6. 2022). „2023 Road National Champions index”. cyclingnews.com. Приступљено 3. 5. 2024. 
  21. ^ Davidson, Tom (11. 7. 2023). „Tour de France stage 10 as it happened: Pello Bilbao wins as breakaway has its day”. Cycling Weekly. Приступљено 3. 5. 2024. 
  22. ^ Davidson, Tom (11. 7. 2023). „Pello Bilbao reignites GC bid with Tour de France stage 10 victory”. Cycling Weekly. Приступљено 3. 5. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристс_Нејландс&oldid=27727432”