Милосав Јелић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милосав Јелић
Датум рођења(1883-03-13)13. март 1883.
Место рођењаСкобаљ, Краљевина Србија
Датум смрти6. јул 1947.(1947-07-06) (64 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ
ОбразовањеВојна академија у Београду
Занимањекњижевник, ратни песник и журналиста

Милосав Јелић (Скобаљ, 13. март 1883 — Београд, 6. јул 1947)[1] био је српски четник који је деловао током борби за Македонију и Стару Србију, књижевник, ратни песник и један од водећих београдских журналиста у Политици, најтиражнијим новинама пре Другог светског рата.[2] Заједно са Милојем Поповићем Кавајом написао је текст за композицију Марш на Дрину, Станислава Биничког.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1883. године у месту Скобаљ код Смедерева у српској породици. Након завршетка гимназије у Београду, 1903. године студирао је војну историју на Војној академији у Београду. По завршетку студија ступио је у Српску четничку организацију, учествовао у Балканским ратовима и у Првом светском рату, да би након тога био распоређен у дипломатско посланство.

Двадесетих година 20. века почиње да ради за Политику, најтиражније дневне новине у Београду.[4]

Током Борбе за Македонију и Битке на Великој Хочи, Јелић је објавио песму Мајка Кујунџића у збирци Србијански венац, а у част војводе Лазара Кујунџића. У истој књизи написао је песму за Стојана Корубу.[5] Овековечио је и добробољца поднаредника Михајла Јовановића у својој књизи, за храбри чин на врхунцу Првог светског рата, 1917. године.[6] Та песма као и друге донеле су му репутацију ратног песника.[7] Јелић је такође написао текст за популарну композицију Марш на Дрину Станислава Биничког, заједно са Милојем Поповићем Кавајом.[8]

Био је власник и уредник листа Вардар (Скопље 1925-26).[1]

Јелић је у комунистичким временима пао у немилост због подршке старом поретку и повезаности са четничким покретом.

Радови[уреди | уреди извор]

  • Летопис Југа: Листине: Записи: Дневник: Поменик. Београд, 1930.[9]
  • Србијански венац, Нови Сад, 1919, Београд, 1931.[10]
  • Албанија: записи о људима и догађајима, Београд, 1933.[11]
  • Књига Стихова, Београд, 1937.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 281. 
  2. ^ Brunnbauer, Ulf (2009). Transnational societies, transterritorial politics: Migrations in the (post-) Yugoslav region, 19th–21st century. ISBN 9783486591637. 
  3. ^ „ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибија на Колубари”. jadovno.com. Приступљено 29. 1. 2022. 
  4. ^ Brunnbauer, Ulf (2009). Transnational societies, trans-territorial politics: Migrations in the (post-) Yugoslav region, 19th–21st century. ISBN 9783486591637. 
  5. ^ Milan L. Rajić (1932). Život i rad. 13. стр. 1734. 
  6. ^ skupština, Yugoslavia Ustavotvorna (18. 6. 2019). „Stenografske beleške Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca: 1920”. Državna štamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca — преко Google Books. 
  7. ^ Milojković-Djurić, Jelena (1. 1. 1988). Tradition and Avant-Garde: Literature and Art in Serbian Culture, 1900–1918. East European Monographs, Boulder. ISBN 9780880331319 — преко Google Books. 
  8. ^ „ZBOG NJEGA JE NASTAO "MARŠ NA DRINU": Junačka pogibija na Kolubari”. www.intermagazin.rs. 
  9. ^ Jelić, Milosav (1930). „Letopis juga: Listine : Zapisi : Dnevnik : Pomenik”. 
  10. ^ Jelić, Milosav (1931). „Srbijanski venac”. 
  11. ^ Jelić, Milosav (1933). „Albanija: Zapisi o ljudima i događajima”. 
  12. ^ „Milosav Jelic KNJIGA STIHOVA (65413481) - Limundo.com”. www.limundo.com. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милосав_Јелић&oldid=25969664”