Петроварадинска регимента
| Петроварадинска регимента Peterwardeiner Regiment | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1747—1873 | |||||||||
 Петроварадинска регимента и суседне области (19. век) | |||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1747 | ||||||||
• Укинуто | 1873 | ||||||||
| |||||||||
Петроварадинска регимента (нем. Peterwardeiner Regiment) или Петроварадински пук била је војно-територијална јединица Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од 1747. до 1873. године, а њеном саставу су у великом броју служили Срби. Област Петроварадинског пука обухватала је тадашње 54 квадратне миље у саставу Славонско-сремске војне крајине.[1][2][3]
.jpg)
Историја[уреди | уреди извор]
Током прве половине 18. века, крајишке капетаније у Срему биле су у саставу Подунавске војне крајине, која је накнадно укључена у састав нове Славонске војне крајине. Петроварадински пук је основан 1747. године, након реорганизације дотадашњих крајишких капетанија на подручју Срема, а званичан назив био му је био: Petrowaradeinner National-Infantrie Regiment No 5 (од 1768. године број ове граничарске регименте био је 9.) Регимента је у почетку имала проблема са расположивим људима за војну службу. Током Седмогодишњег рата који је избио 1756. године имала је 575 војника, а наком мира у Хубертсбургу 1.156 пешака и 145 хусара.
Петроварадинска регимента је 1850. године издвојена из састава Славонске војне крајине и прикључена Банатској војној крајини са седиштем у Темишвару. То решење је остало на снази све до 1871. године, када је Петроварадинска регимента укључена у састав Хрватско-славонске војне крајине.[4]
Током 1873. године спроведено је развојачење свих регименти у саставу Хрватско-славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је био и новостворено Петроварадинско окружје, које је образовано на подручју укунуте Петроварадинске регименте. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, чиме је био окончан процес интеграције некадашњих крајишких области.[5][6]
Види још[уреди | уреди извор]
- Војна крајина
- Славонска војна крајина
- Банатска војна крајина
- Петроварадинска тврђава
- Шајкашки батаљон
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гавриловић 2005, стр. 19-26.
- ^ Илић 2015, стр. 57-98.
- ^ Алексић 2023.
- ^ Dubravica 2001, стр. 159-172.
- ^ Valentić 1981.
- ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
Литература[уреди | уреди извор]
- Алексић, Снежана Б. (2023). Економска историја граничарског Срема од 1745. до 1914. године: Поводом 150 година од развојачења војне границе у Срему 1873-2023 (PDF). Нови Сад: Прометеј; Архив Војводине.
- Берић, Душан М. (1984). Славонска војна граница у револуцији 1848-1849. Загреб: Просвјета.
- Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske.
- Гавриловић, Славко (1963). Срем у револуцији 1848-1849. Београд: Научно дело.
- Гавриловић, Славко (1979). Срем од краја XVII до средине XVIII века. Нови Сад: Филозофски факултет.
- Гавриловић, Славко (2005). „Нове војне границе у Срему, Потисју и Поморишју као примарне области миграција у Руско царство у 18. веку” (PDF). Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века: Зборник радова. Нови Сад: Српско-украјинско друштво; Архив Војводине; Музеј града Новог Сада. стр. 19—26.
- Dubravica, Branko (2001). „Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871.-1886”. Politička misao. 38 (3): 159—172.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Илић, Јелена (2015). „Славонско-сремска војна граница половиним XVIII века” (PDF). Зборник о Србима у Хрватској. 9: 57—98.
- Илић-Мандић, Јелена (2015). „Попис православних свештеника Петроварадинске регименте из 1760. године” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 36: 73—93.
- Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183.