Хронологија ФНРЈ и КПЈ мај 1946.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току маја месеца 1946. године.

← април · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године · јун →

1. мај[уреди | уреди извор]

У Београду на Теразијама поводом прославе Празника рада одржана војна парада припадника Југословенске армије (ЈА), којом је командовао генерал-лајтнант Велимир Терзић. Након војне параде, Теразијама је продефиловала првомајска поворка у којој је учествовало око 200.000 људи. Првомајској прослави присуствовао је председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито.^[1]
У санаторијуму на Голнику, код Крања, од туберкулозе преминула Даворјанка Пауновић Зденка (1921—1946), лична секретарица маршала Тита и његова невенчана супруга. Неколико дана касније, по сопственој жељи, сахрањена је у дворишту Белог двора.

2. мај[уреди | уреди извор]

У Београду председник Владе ФНРЈ и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито примио члана Политбироа ЦК КП Француске и народног посланика у француској Уставотворној скупштини Марсела Кашена, који се налазио у краћој посети Југославији.^[1]

5. мај[уреди | уреди извор]

Влада ФНРЈ усвојила нацрт Закона о ратним војним инвалидима и нацрт Закона о Партизанској споменици 1941.^[2]^[1]

8. мај[уреди | уреди извор]

У посету Југославији допутовала чехословачка делегација, коју је предводио председник Владе др Здењек Фирлингер. Наредног дана, потписан је у Београду Уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи у миру између ФНРЈ и Чехословачке, који раскинут је 1948. године.^[3]

11. мај[уреди | уреди извор]

У Загребу, од 11. до 15. маја, одржан Трећи конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), коме је присуствовало 1.485 делегата из целе земље, а као почасни гост председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. На Конгресу је УСАОЈ променио назив у Народна омладина Југославија (НОЈ) и одредио основне задатке рада — даље проширење и јачање организације, учешће омладине у изградњи и обнови земље и васпитавање чланства на принципима марксизма-лењинизма. Конгрес је усвојио нови Статут организације и изабрао Централно веће, Председништво и Секретеријат, док је за председника изабран Ратко Дугоњић.^[4]^[3]

12. мај[уреди | уреди извор]

У Загребу на трг бана Јелачића (од 1947. Трг републике), поводом одржавања Трећег конгреса НОЈ одржан свечани дефиле 17.000 фискултурника града Загреба. На свечаном дефилеу присуствовао је и маршал Тито, коме је том приликом уручена Повеља почасног грађанина Загреба (за почасног грађанина Загреба проглашен је одлуком Градског народног одбора 25. априла). Истог дана у Загребу је одржана и позната хрватска витешка игра „Сињска алка“ (ово је било једно од укупно три одржавања Алке ван Сиња), а славодобитник је постао алкар Бруно Вулетић, који је уједно био и делегат на Конгресу.^[3]^[4]

13. мај[уреди | уреди извор]

Председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито, у пратњи председника Владе НР Хрватске Владимира Бакарића, обишао Хрватско загорје и посетио своје родно место Кумровец, као и оближњи градић Клањец.^[3]

19. мај[уреди | уреди извор]

У Скопљу одржано Друго земаљско саветовање Јединствених синдиката Македоније, на коме су сумирани резултати првомајског такмичења радних колектива и синдикалних организација. Реферат на саветовању је поднео Мице Димевски секретар Земаљског одбора Јединствених синдиката Македоније.^[4]

20. мај[уреди | уреди извор]

У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио директора УНРЕ за Европу генерал-лајтнанта сер Хамфрија Гејла и његовог заменика Иљушенка. Пријему су присуствовали шеф мисије УНРЕ за Југославију Михаило Сергејчук и генерални секретар председника Владе ФНРЈ Митра Бакића.^[3]

25. мај[уреди | уреди извор]

Поводом прославе 54. рођендана Јосипа Броза Тита, у Београду на Теразијама приређен митинг на ком су грађани дочекали 11 носилаца „Титових штафета“, који су потом отишли на Дедиње, где их је у Белом двору примио маршал Тито. Укупно је ношено 11 штафета — шест републичких штафета (последњи носиоци — БиХ: Бошко Кецман, Македонија: Димо Мојсов, Словенија: Руди Финжер, Србија: Михајло Туртић Павка, Хрватска: Витомир Черина и Црна Гора: Милан Вуксановић), штафета Југословенске армије (поручник Бојан Половина), штафета Трста (Дакуел Оресте), штафета Јулијске крајине и Истре (Јанко Принчић), штафета градитеља пруге Брчко-Бановићи (Милан Јакић) и штафета града Београда (Станислав Милутиновић), које је су прешле пут дуг 12.060 километара, а носило их је 49.187 учесника.^[5]

26. мај[уреди | уреди извор]

У Загребу, од 26. до 28. маја, одржано Први земаљски конгрес Јединствених синдиката радника и намештеника Хрватске, на коме је било речи о конкретним проблемима радничке класе — материјалном положају, социјалном осигурању, стручном онеспособљавању и др. На крају Конгреса изабран је пленум Земаљског одбора.^[4]

27. мај[уреди | уреди извор]

Делегација Владе ФНРЈ, на челу са Јосипом Брозом Титом, отпутовала у посету Совјетском Савезу, где је боравила до 10. јуна. Током посете, Тито се сусрео са највишим руководиоцима Совјетског Савеза — Јосифом Стаљином и Молотовом, са којима је водио разговоре о економској сарадњи, робној размени, као и о културним и политичким односима између ФНРЈ и СССР. За време посете, југословенска делегација је присуствовали сахрани совјетског револуционара и председника Руске СФСР Михаила Калињина (1875—1946), који је преминуо 3. јуна.^[6]^[7]

у току маја[уреди | уреди извор]

У оквиру социјалистичке реорганизације пољопривреде отпочело стварање првих „Сељачких радних задруга“, које су стваране по угледу на колективна газдинства (рус. коллективное хозяйство - колхо́з) у Совјетском Савезу, са циљем смањивања ситносопственичких поседа, који су тада сматрани за главну сметњу повећања пољопривредне производње. Прве сељачке радне задруге стваране су Војводини, у местима у којима су насељавани колонисти.^[8]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 105.
^ Hronologija 3 1980, стр. 30.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Hronologija Tito 1978, стр. 106.
^ ^а ^б ^в ^г Hronologija 3 1980, стр. 31.
^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 16.
^ Hronologija Tito 1978, стр. 107.
^ Hronologija 3 1980, стр. 32.
^ Hronologija 3 1980, стр. 33.

Литература[уреди | уреди извор]

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dуšan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost. COBISS.SR 49328903
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978105-1] а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 105.

[FOOTNOTEHronologija_3198030-2] Hronologija 3 1980, стр. 30.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978106-3] а ^б ^в ^г ^д Hronologija Tito 1978, стр. 106.

[FOOTNOTEHronologija_3198031-4] а ^б ^в ^г Hronologija 3 1980, стр. 31.

[FOOTNOTEStefanovićBaljakPetrović198016-5] Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 16.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978107-6] Hronologija Tito 1978, стр. 107.

[FOOTNOTEHronologija_3198032-7] Hronologija 3 1980, стр. 32.

[FOOTNOTEHronologija_3198033-8] Hronologija 3 1980, стр. 33.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

п р у Хронологија КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије 1940—1949.
Хронологија Радничког покрета и КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије од 1940. до 1949. године.
1940. година	Јануар ’40 Фебруар ’40 Март ’40 Април ’40 Мај ’40 Јун ’40 Јул ’40 Авгсут ’40 Септембар ’40 Октобар ’40 Новембар ’40 Децембар ’40
1941 — 1941.	Јануар ’41 Фебруар ’41 Март ’41 Април ’41 Мај ’41 Јун ’41 Јул ’41 Август ’41 Септембар ’41 Октобар ’41 Новембар ’41 Децембар ’41
1942. година	Јануар ’42 Фебруар ’42 Март ’42 Април ’42 Мај ’42 Јун ’42 Јул ’42 Август ’42 Септембар ’42 Октобар ’42 Новембар ’42 Децембар ’42
1943. година	Јануар ’43 Фебруар ’43 Март ’43 Април ’43 Мај ’43 Јун ’43 Јул ’43 Август ’43 Септембар ’43 Октобар ’43 Новембар ’43 Децембар ’43
1944. година	Јануар ’44 Фебруар ’44 Март ’44 Април ’44 Мај ’44 Јун ’44 Јул ’44 Август ’44 Септембар ’44 Октобар ’44 Новембар ’44 Децембар ’44
1945 — 1945.	Јануар ’45 Фебруар ’45 Март ’45 Април ’45 Мај ’45 Јун ’45 Јул ’45 Авгсут ’45 Септембар ’45 Октобар ’45 Новембар ’45 Децембар ’45
1946. година	Јануар ’46 Фебруар ’46 Март ’46 Април ’46 Мај ’46 Јун ’46 Јул ’46 Август ’46 Септембар ’46 Октобар ’46 Новембар ’46 Децембар ’46
1947. година	Јануар ’47 Фебруар ’47 Март ’47 Април ’47 Мај ’47 Јун ’47 Јул ’47 Август ’47 Септембар ’47 Октобар ’47 Новембар ’47 Децембар ’47
1948. година	Јануар ’48 Фебруар ’48 Март ’48 Април ’48 Мај ’48 Јун ’48 Јул ’48 Август ’48 Септембар ’48 Октобар ’48 Новембар ’48 Децембар ’48
1949. година	Јануар ’49 Фебруар ’49 Март ’49 Април ’49 Мај ’49 Јун ’49 Јул ’49 Август ’49 Септембар ’49 Октобар ’49 Новембар ’49 Децембар ’49