Хронологија ФНРЈ и КПЈ јун 1948.
.svg)
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јуна месеца 1948. године.
| ← мај | Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1948. године | јул → | |||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
1. јун[уреди | уреди извор]
- У Београду умро Јаша Продановић (1867—1948), књижевник и политичар, један од оснивача Републиканске странке (1921), потпредседник Владе ФНРЈ и члан Српске академије наука.[1]
3. јун[уреди | уреди извор]
- Влада ФНРЈ, на предлог Министарства финансија, донела Уредбу о народном зајму Петогодишњег плана развитка народне привреде ФНРЈ, који је пропагиран паролама — Истина победити мора и Радом ћемо доказати да Југославија гради социјализам.[2][3]
13. јун[уреди | уреди извор]
- У Оточцу, поводом петогодишњице Првог заседања ЗАВНОХ-а, на иницијативу Савеза бораца НОР котара Оточац, основан Музеј народног ослобођења, који је био посвећен Првом заседању ЗАВНОХ-а и био први музеј посвећен Народноослободилачкој борби у Народној Републици Хрватској.[2]
19. јун[уреди | уреди извор]
- У Београду одржан пленум Савезног одбора Народног фронта Југославије на коме је разматран извештај о раду Народног фронта. Пленум је донео закључке о даљем раду и одлуку да се из Савезног одбора искључе Андрија Хебранг и Сретен Жујовић, а за генералног секретара Народног фронта изабран је Петар Стамболић.[2]
20. јун[уреди | уреди извор]
- У Букурешту, од 20. до 22. јуна, одржано заседање Комунистичког информационог бироа (Коминформ/Информбиро), на коме је усвојена Резолуција о стању у КП Југославије.[3]
- ЦК КПЈ, поводом заказаног састанка Информбироа у Букурешту, дао изјаву у којој је нагласио да не може послати своје представнике на овај састанак, јер је питање несугласица између ЦК СКП(б) и ЦК КПЈ постављено неправилно, а КПЈ је једнострано оптужена у већ објављеним писменим изјавама СКП(б) и других комунистичких партија. Предложено је да се о спору не расправља под овим условима, већ у непосредном контакту ЦК СКП(б) и ЦК КПЈ, а учесницима заседања Информбироа предложено је да са дневног реда скину дискусију О стању у КПЈ.[2][4]
27. јун[уреди | уреди извор]
- У Скопљу, 27. и 28. јуна, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Македоније, на коме су главна питања била — активност АФЖ на привлачењу и масовном укључивању жена у испуњавању задатака одређених Петогодишњим планом, свестрани рад за политичко и културно-просветно уздизање жена, рад са сељанкама у циљу обнављања пољопривреде и развијања задругарства.[5]
28. јун[уреди | уреди извор]
- Информбиро објавио Резолуцију о стању у Комунистичкој партији Југославије, која је донета на заседању у Букурешту, на инсистирање делегације ЦК СКП(б). Отужбе изнете у Резолуцији, биле су поновљене оптужбе из писама ЦК СКП(б) упућених ЦК КПЈ, у којима је КПЈ отужена да је постала „кулачка партија”, да се утопила у Народни фронт и да таква политика може довести само до изрођавања Југославије у обичну буржоаску републику. На крају Резолуције су позване „здраве снаге КПЈ да присиле своје данашње руководиоце да отворено и поштено признају своје грешке и да их поправе”. Поред клевете на рачун КПЈ, Резолуција је била директан позив и подстицај на жестоку кампању против Југославије.[5][3][4]
29. јун[уреди | уреди извор]
- Централни комитет КПЈ одржао седницу поводом Резолуције о стању у КПЈ, која је донета на заседању Информбироа. На седници је донета Изјава ЦК КПЈ поводом Резолуције у којој се истиче да је заснована на нетачним и неоснованим тврдњама и да представља покушај рушења угледа КПЈ. Одлучено је да се Резолуција Информбироа и Изјава ЦК КПЈ у целини објаве у штампи, што је и учињено наредног дана.[5][3][4]
30. јун[уреди | уреди извор]
- Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у пратњи председника Владе НР Хрватске Владимира Бакарића, начелника генералштаба ЈА генерал-пуковника Коче Поповића, генерал-лајтнанта Светозара Вукмановића обишао градилиште Новог Београда, где је разговарао са руководиоцима радова, радницима и омладинцима.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hronologija Tito 1978, стр. 121.
- ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 63.
- ^ а б в г Историја Србије 2004.
- ^ а б в г Hronologija Tito 1978, стр. 122.
- ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 64.
Литература[уреди | уреди извор]
- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084
.svg){kind=small}
