Википедија:Trg/Pravopisna pitanja

Vikipolitika

Tehnika

Ideje

Pravopis

Novosti

Pomoć

Autorsko pravo

Botovi

Razno

Other languages

 Uvod

Pravopis je podstranica Trga na kojoj se raspravlja o pravopisnim pitanjima i nedoumicama.

Ovaj veb-sajt je izdanje Vikipedije, onlajn-enciklopedije, na srpskom jeziku. Stoga, svi članci moraju da se pridržavaju Pravopisa srpskoga jezika iz 2010. ili novije godine.

Ovde možete pronaći osnove pravopisa. Pogledajte i najčešće pravopisne i jezičke nedoumice. Obavezno transkribujte lična imena i toponime (više informacija).

Spisak transkripcionih sistema:

• sa albanskog
• sa arapskog i persijskog
• sa grčkog
• sa engleskog
• sa italijanskog
• sa japanskog
• sa kineskog
• sa klasičnih (starogrčki i latinski)
• sa mađarskog
• sa nemačkog
• sa portugalskog
• sa rumunskog
• sa skandinavskih jezika
• sa slovenskih jezika
  • sa poljskog
  • sa ruskog
  • sa slovačkog
  • sa češkog
• sa turskog
• sa francuskog
• sa holandskog
• sa španskog

Pokreni raspravu

---

« Arhive 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45

Arhiviraj

FK Mančester Siti

Primetio sam veliko slovo ”S” u imenu članka FK Mančester Siti. Na prvi pogled, očigledno protivno pravopisu, zato što su fudbalski klubovi organizacije, a organizacije se pišu velikim slovom prve reči, a u ostalima malim slovom, osim ako nastavak je lična imenica. Pogledao sam istoriju na SzR, i bile su dve rasprave o tome pre 3-4 godine: prvo na Trgu (Vikipedija:Trg/Arhiva/Pravopisna_pitanja/42 § Siti?), zatim na SzR članka (Razgovor:FK Mančester Siti/Arhiva 1 § Promena imena iz „Mančester Siti” u „Mančester siti”), ali izgleda da nisu dovele do nikakvog zaključka.

Jedan od argumenata je bio da Siti u nazivu potiče od zvaničnog imena grada (Manchester City), a kasnije se argument pomerio da je klub nazvan po delu grada (gradskom središtu, Manchester City centre): ”Dakle, Siti u ovom slučaju se odnosi na konkretan deo grada i zato bi trebalo velikim slovom.”

Mislim da je logika za veliko slovo pogrešna: ”Siti” nije deo imena grada, kao što i ”Grad Beograd” je zvanično ime uprave, ali grad je i dalje ”Beograd”, bez prefiksa. Drugo, nije tačno da je tim nazvan po delu grada. Zvanični veb sajt tima kaže:

Ardwick AFC reforms as Manchester City Football Club, in a bid to represent the whole city.

— Manchester City History

Meni to izgleda da City ovde igra pridevsku ulogu: nešto kao ”gradski” tim. Naročito kada se vidi da originalni naziv stavlja F. C. na kraj. Doslovni prevod bi bio ”Mančesterski gradski fudbalski klub”.

Dakle, ukratko rečeno, članak treba preimenovati u ”FK Mančester siti”.

Dodatni članci sa istim problemom su desetine drugih članaka za fudbalske klubove u Britaniji koji imaju ”Siti” na kraju:

• FK Lester Siti
• FK Hal Siti
• FK Koventri Siti
• FK Kardif Siti
• FK Birmingem Siti
• FK Bristol Siti
• FK Bredford Siti
• FK Svonzi Siti
• FK Stouk Siti
• ...

Bonus:

• BiH klub FK Tuzla Siti

— Đido (razgovor) 05:13, 5. februar 2024. (CET)

 Komentar: Saglasan sam s izrečenim, kao i pre par godina kad sam potegao ponovno ovo pitanje. Isto tako je krenuto u akciju preimenovanja članaka u malo „siti”, ali nismo to do kraja izgurali i na kraju je prevagnuo oblik s velikim S. U raspravi na stranici za razgovor tada je jedino @NikolaB: bio protiv pa bi bilo dobro ukoliko bi mogao ponoviti svoju argumentaciju za velikim „Siti”. — Vukan ® 20:05, 5. februar 2024. (CET)

 Komentar: Saglasan sam sa datom analizom i podržavam akcije. Trebamo da harmonizujemo i ujednačimo imenovanja klubova. — Sadko (riječi su vjetar) 20:17, 5. februar 2024. (CET)

FK Pariz Sen Žermen

Članak o ovom timu se treba preimenovati u FK Pari Sen Žermen. Po pravopisu, izgovor reči Paris je osnova za transkripciju, praveći izuzetak samo za grad Pariz, kao ustaljeni naziv. Iako bi se moglo postaviti da ime grada treba očuvati kada se prenosi u druge složenice, mi isto tako treba da se vodimo drugim principom pravopisa, da se ustaljena imena ne menjaju. Naši novinari, već decenijama (ja pamtim unazad 50+ godina, otkad sam živ) koriste samo naziv Pari Sen Žermen, prosta pretraga novinskih sajtova će to pokazati. — Đido (razgovor) 00:07, 10. februar 2024. (CET)

@Đido: Ukoliko pogledaš, odavno se vodila polemika oko toga i vidim da su u prošlosti ljudi se prosto držali ustaljenog naziva koji, po meni, ima smisla jer ako pogledaš stranicu o transkripciji francuskog jezika, lepo kaže ...

Treba paziti i na izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu pravopisnu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Tako će se, recimo, u srpskim tekstovima pominjati Pariz, Bastilja, Tiljerije, Pikardija, Vandeja, Bretanja, Rona, Loara, mada bi nazivi skovani prema izgovoru bili Pari (Paris), zatim Bastij (Bastille), Tilri (Tuileries), Pikardi (Picardie), Vande (Vendée), Bretanj (Bretagne), Ron (Rhône), Loar (Loire). Primer tradicionalnog posrbljavanja je i prevod Balzakovog dela Eugénie Grandet kao Evgenija Grande (ne Eženi).

... i slažem se s tim.

Po ovome što ti kažeš, trebalo bi onda i članak o Parizu da se prebaci na Pari jer se tako pravilno kaže, članak o Bastilji da se prepravi u Bastij, itd. Onda i svi članci koji su imali te iste reči bi trebali da se prepravljaju jer ne bi više npr. bio Trg Bastilje nego Trg Bastij (?). Ja definitivno nisam gramatički znalac i ovde samo iskazujem svoje mišljenje u vezi ovoga što si naveo.

Boki ☎ ✎ 00:52, 10. februar 2024. (CET)

članak o Parizu da se prebaci na Pari jer se tako pravilno kaže

To uopšte ne kažem, Boki, ne stavljaj mi reči u usta. I Pariz i Pari Sen Žermen, i Bastilja, su ustaljeni oblici, koji ne trebaju da se menjaju. — Đido (razgovor) 00:59, 10. februar 2024. (CET)

@Đido: Izvini, onda sam ja pogrešno protumačio šta ustvari ti želiš od svega ovoga. Ja koliko sam video je da je tvoj primarni cilj da preimenuješ Pariz Sen Žermen na Pari ... ja sam se tim povodom i vodio kad sam odgovorio na tvoje pitanje šta da se radi. Boki ☎ ✎ 01:11, 10. februar 2024. (CET)

 Komentar: @Đido: Kako bi se onda transkribovao teniski turnir Paris Masters? U teniskim krugovima svakako je ustaljeno Pariz masters, a ne Pari masters (premda bi gramatički pravilnija konstrukcija glasila Masters Pariz ili još bolje Masters u Parizu...). — Vukan ® 18:17, 20. februar 2024. (CET)

Opet, po meni, ustaljeno... Pariz masters. — Đido (razgovor) 18:37, 20. februar 2024. (CET)

FK Totenhem hotsper ⇒ FK Totenam hotspur

Po Prčiću i pravopisu:

a) Tottenham ⇒ Totenam (Eng-srp. rečnik geografskih imena, str. 131)

b) hotspur ⇒ hotspur (Pravopis, t 211, str. 191: Nenaglašen šva/ə se prenosi po originalnom slovu (u ovom slučaju ”u”).

— Đido (razgovor) 05:47, 10. februar 2024. (CET)

@Đido:

Kolega, vidim da si rešio izgleda da prečešljaš celu srpsku Vikipediju i da neke stvari promeniš :) Cenim to i veoma poštujem.

U mnogo navrata sam u prošlosti vodio ratove sa ljudima ovde što se tiče toga da li da se ide pravopisom ili da se ide ustaljenim rečnikom. Na kraju dana sam uvideo da jedino šta sam dobio od toga je da sam izgubio svoje dragoceno vreme tako da se slažem sa tobom da treba da se ide po pravopisu ali onda budi spreman da 90 posto članaka treba da se promene imena a samim tim i navike nekih ljudi kako da zovu te iste stvari a na to mnogi ljudi nisu navikli i biće bezbroj ratova izmena i svega što dođe uz to.

Boki ☎ ✎ 15:34, 10. februar 2024. (CET)

Ne prečešljavam sve, već, kao patroler, pogledam članke gde patroliram izmene novajlija i IPovaca. Meni je zapelo za oko ovo ”hotsper”, i vidim da je protivno pravopisu.

Većina članaka je dobro imenovana. Najveći problemi su, kao što kažeš, šta je ”ustaljeno”, gde ljudi tvrde da je 60 godina premalo da bi se nešto proglasilo za ustaljeno... — Đido (razgovor) 19:21, 10. februar 2024. (CET)

@Đido: Kažeš dobro imenovani? Ne bih se usudio to reći jer je čisti primer članak koji si imenovao a garantujem da postoje i mnogi drugi članci koji su, blago rečeno, rogobatno prevedeni ili napisani sa nekim izrazima koji nemaju veze. Taj članak postoji već dugi niz godina na srpskoj Vikipediji i retko ko je uopšte i gledao te neke pravopisne stvari a dosta puta se patroliralo i poništavalo ono što drugi napišu od strane mnogih korisnika koji itekako dobro barataju pravopisom.

Taj najveći problem o kojem pričamo je(ste) i činjenica zbog koje i dolazi do argumenata i neslaganja kad su u pitanju neke stvari na srpskoj Vikipediji i pisanju članaka. Ja npr. ne razumem činjenicu zašto se lepo ne napravi neko pravilo da ne postoji ništa drugo što može da pobije pravopis srpskog jezika i da se po toj osnovi bukvalno u opisu premeštanja stranice navede deo iz pravopisa srpskog jezika i da se navede stranica na Vikipediji kao pravilnik koji kaže da se od tada koristi to i to i kraj priče.

Ovako dolazimo do činjenice da se mnogim korisnicima daju neka prava kao da su oni neki filolozi ili Bog zna šta i onda se ovde diskutuje o nekim stvarima a ustvari stvar je veoma jasna, pravopis srpskog jezika kaže da na srpskoj Vikipediji treba da se kaže to i to tako i tako. Ja prvi sam u ne tako davnoj prošlosti bio za to da se ustaljeni izrazi koriste jer eto ljudi navikli na te izraze ali kad čovek malo bolje razmisli, pa zbog čega je onda Vuk Karadžić gledao da nam napravi ovu našu azbuku koju koristimo i s kojom bi trebali da se ponosimo? Zbog čega je pisan taj isti PSJ ako će neko pokušavati da ga skrnavi i da pravi neke svoje izraze.

Kao što postoji (nepisano) pravilo da bez reference ne može da se unosi ništa važno na člancima i svaka takva izmena će biti poništena, tako treba da postoji i pravilo da ukoliko nešto nije napisano po PSJ, da se prosto to preimenuje sa razlogom preimenovanja napisanog u (npr.) stranici za razgovor i objašnjenjem.

Prosta stvar, barem ja mislim da jeste.

Boki ☎ ✎ 20:29, 10. februar 2024. (CET)

Preimenovanje na ustaljene oblike je podržan pravopisom, eksplicitno. Sve što predlažem je podržano pravopisom. Jedine rasprave se ovde vode o koliko daleko idemo ka ustaljenosti. Kao što sam ranije rekao, bilo je puno otpora (i tu sam raspravu izgubio) kada sam hteo da preimenujem članak u ime koje se 60 godina i više koristi u srpskom jeziku. — Đido (razgovor) 21:14, 10. februar 2024. (CET)

Ne znam koliko dugo, ali je izraz Totenhem definitivno ustaljen. Možda bi trebalo prvo odrediti granicu ustaljenosti, ali bi svakako bilo teško pronaći rane izvore za bilo koji izraz. Batavele ima te sportske novinske članke iz perioda Jugoslavije, pa se možda tu pominje neki od izraza. Ja svakako nisam za preimenovanje, barem što se tiče prvog dijela. Za drugi dio češće se u medijima koristi hotspur, a još ako je po pravopisu onda nema neke dileme. -- Vux33 (razgovor) 06:41, 11. februar 2024. (CET)

I meni hotsper najviše bode oči. — Đido (razgovor) 07:09, 11. februar 2024. (CET)

Može li neki admin da obriše preusmerenje FK Totenhem hotspur, bar da promenimo drugu reč, koja nikako ne može biti ništa drugo nego hotspur (i po pravopisu, i po ustaljenosti)? — Đido (razgovor) 00:07, 12. februar 2024. (CET)

IPA zapis reči spur je /spɜː/, bez /ə/, što bi prateći transkripciju bilo sper. Verovatno su se urednici time vodili pri imenovanju članka. Možeš li objasniti zašto je to nepravilan pristup u transkripciji ove reči? — Vukan ® 09:17, 12. februar 2024. (CET)

Oxford English Dictionary kaže da se hotspur izgovara sa šva:

How is the word hotspur pronounced?

BRITISH ENGLISH /ˈhɒtspəː/ HOT-spur

U.S. ENGLISH /ˈhɑtˌspər/ HAHT-spuhr

Merriam Webster kaže da spur ima šva:

spur ˈspər

Samoglasnik /ɜ/ nije /e/, koji je poseban glas u engleskom jeziku. /ɜ/ je prosto malčice otvoreniji šva, i tipično se javlja u naglašenim slogovima, gde bi inače bilo /ə/.

Ovaj odgovor na ELL Stack Exchange daje malo detaljniju sliku:

The key difference between /ɜː/ and /ə/ (schwa) is that /ɜː/ chiefly occurs in stressed syllables while /ə/ occurs in unstressed syllables at least in British English. [...] /ɜ/ is located a tiny bit lower than /ə/, meaning the mouth is a bit more open while articulating /ɜ/, [...] But this distinction is incomprehensibly minuscule.

Što se slaže kako ja to čujem kada slušam engleski jezik, koji razumem i pričam na nivou domaćeg govornika.

— Đido (razgovor) — — Đido (razgovor) 10:08, 12. februar 2024. (CET)

Aha, onda je jasno... Ja sam gledao IPA zapis isključivo na Vikirečniku na engleskom jeziku. Dobro je znati za ubuduće da bi kod ovakvih slučajeva uvek trebalo proveriti na više mesta, posebno u pouzdanim rečnicima kao što su Oksfordov i Vebsterov. U tom slučaju preimenovanju je i te kako opravdano, a za Totenem/Totenhem iskreno nisam siguran... Možda bi odgovor trebalo potražiti od Odbora. — Vukan ® 09:21, 13. februar 2024. (CET)

Osnovne škole

Pozdrav. Ne mogu naći raspravu vezanu za ovo pitanje, iako znam da je bila pre par godina. Šta rekosmo, da li je npr. OŠ „Nikola Tesla” Beograd ili Osnovna škola „Nikola Tesla” Beograd? Ukratko, da li u naslovima članaka pišemo „OŠ” ili puno „Osnovna škola”? — ‎רוח חיים (razgovor) 00:08, 16. februar 2024. (CET)

 Komentar: Ranije smo češće pisali OŠ. Ne pronalazim vezu rasprave u ovom trenutku. — Sadko (riječi su vjetar) 00:25, 16. februar 2024. (CET)

Velika većina članaka o osnovnim školama počinje sa "OŠ", samo nekoliko je nazvano sa "Osnovna škola", koje verovatno treba preimenovati da se uklope u ostatak. — Đido (razgovor) 03:33, 16. februar 2024. (CET)

 Komentar: Za nazive članke ne znam, ali jedno što znam da prva rečenica mora početi sa punim imenom, tipa: Osnovna škola „...” jedna je od osnovnih škola...

Alisa od Batenberga

Radim na članku Alisa od Batenberga. Žena je udajom za Prince Andrew of Greece and Denmark uzela grčki običaj i postala Princess Andrew of Greece and Denmark. Šta uraditi sa imenom? Zanemariti kako je sama sebe zvala, nasloviti je sa Andreja, po mužu Anreju od Grčke, ili ostaviti u muškom obliku, ili nešto peto? — MikyM (razgovor) 03:42, 16. februar 2024. (CET)

VP:PREPOZNATLjIVOST -- Ostaviti "Alisa od Batenberga". Engleska enciklopedija je isto tako zove: Princess Alice of Battenberg, kao i grčka: Πριγκίπισσα Αλίκη του Μπάττενμπεργκ. — Đido (razgovor) 04:47, 16. februar 2024. (CET)

Zapravo eng. je u tekstu nazivaju Andrew, bar u onom delu života posle udaje (inače rođena je u eng), što je zapravo veći deo teksta. Ja pitam za taj deo života/teksta, kada je ona promenila ima.--MikyM (razgovor) 05:09, 16. februar 2024. (CET)

Dok Grci, koliko ja vidim, ne koriste Πριγκίπισσα Ανδρέα nigde u tekstu članka... Taj stil imenovanja je ekvivalent engleskog Mrs John Smith, stran je našem jeziku, i ja se ne bih sekirao oko toga. — Đido (razgovor) 05:41, 16. februar 2024. (CET)

Prevod rumunskog "Județul"

Marco Mitrovich, vidim da si krenuo u veliku akciju preimenovanja okruga Rumunije u županije. Imaš li ti neke osnove u našoj literaturi da obaviš to preimenovanje? Județul se na engleski prevodi kao county, što, kod nas se često prevodi kao okrug. — Đido (razgovor) 02:32, 24. februar 2024. (CET)

Na stranici koju si pomenuo je okačena referenca. Uostalom, ima li osnova u našoj literaturi za reč okrug? Izgleda je ovde to neko po slobodnoj volji krstio rumunske administrativne jedinice, odnosno kako je preveo. Zar misliš da Srbi u Rumuniji ne znaju kako se zovu administrativne jedinice u kojima žive, pa će neko odavde da ih uči ili da u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije isto ne znaju kako se zovu administrativne jedinice pa pišu županija Karaš-Severin? Svi oni koriste reč županija, i sa ovim okrug sr.viki ispada smešna. Tako da se to mora ispraviti. Marko Mitrović (razgovor) 11:44, 24. februar 2024. (CET)

Zašto takav ton, svađalački? Niko ti nije ništa poništio, niti je te optužio sa išta, samo pitam za više informacija, što radimo kada neko krene u masovne promene bez ikakve rasprave unapred. — Đido (razgovor) 16:53, 24. februar 2024. (CET)

 Komentar: Legitimno je i više nego poželjno pitati drugog urednika po kojem osnovu vrši masovno preimenovanje. Štaviše, nije loše pustiti kratko obavještenje prije sličnih akcija. Inače, odličan je članak o Srbima u Rumuniji. — Sadko (riječi su vjetar) 11:59, 26. februar 2024. (CET)

Finijas O’Konel

„Finijas” ili „Fineas”? — ‎רוח חיים (razgovor) 09:37, 27. februar 2024. (CET)

Po ovome, Finijas. Ja u ovome nigde ne čujem zvuk slova E u imenu. Boki ☎ ✎ 18:02, 27. februar 2024. (CET)

Finnegan je zasigurno Finegan, ime Phineas je Fineas, tako da mi je logičnije da je O’Konel ipak Fineas. — Sadko (riječi su vjetar) 19:22, 27. februar 2024. (CET)

@Sadko: Kolega, malo si pomešao imena.

Konkretno za ovu osobu o kojoj se priče, njegovo ime se piše Finneas dok za osobu o kojoj ti pričaš, ime se piše Phineas. To nisu ista imena. Uostalom na sajtu koji sam postavio iznad mogu se ukucati i jedno i drugo ime i da se presluša kako se tačno kažu imena. Boki ☎ ✎ 19:38, 27. februar 2024. (CET)

Baš na sajtu su date 2 varijante izgovora, preslušao sam. Gugl kaže Finijas i slični sajtovi kako izgovoriti, mada se ne možemo uzdati do kraja u njihovu pouzdanost. Pokušavam da nađem konekciju i da vidimo srodne primjere, prvi gornji primjer je prema dr Prćiću. Ne vidim konkretno ime kao navedeno u knjizi niti vezu u domaćoj literaturi, što je ključno nedostajuće. — Sadko (riječi su vjetar) 19:46, 27. februar 2024. (CET)

@Sadko:

Najprostija stvar koju možemo da uradimo je da pratimo na slogove

Finneas

F je F

inn je in (Quinn - Kvin)

eas ispred slova n termin se koristi dosta u rečima, npr. polipneje (polypNEAS), hipopneja (hypopneas) ... ako čuješ za sve te reči izgovor je ijas.

Po svemu ovome kad se spoji se dobije Finijas

Boki ☎ ✎ 21:17, 27. februar 2024. (CET)

N/A

Imamo li naš ustaljen ekvivalent engleskog N/A? — Sadko (riječi su vjetar) 00:56, 6. mart 2024. (CET)

Ne verujem da imamo odgovarajuću skraćenicu. Zavisi od konteksta, ali nedostupno ili nepoznato mi zvuče sasvim u redu. Tehnički posmatrano, ako bi se koristio neki akronim i slično, ali ne u potpunosti ustaljena skraćenica, nije loše koristiti šablon skraćenica. — Lotom (razgovor) 09:28, 6. mart 2024. (CET)

N/P ili N/D? — --Kizule (razgovor) 09:30, 6. mart 2024. (CET)

Nailazio sam na N/D (nije dostupno) ili N/P (nije primenljivo) zavisi od konteksta. često se i ostavlja u n/a obliku.--MikyM (razgovor) 09:31, 6. mart 2024. (CET)

Hvala obojici. — Sadko (riječi su vjetar) 10:39, 6. mart 2024. (CET)

 Komentar: N/D — ImStevan 18:36, 13. mart 2024. (CET)

Titanik and

Zdravo. Pišem tekst(ove) o Titaniku, brodu, i pošto smo mi usvojili izgovor Titanik, interesuje me da li nastaviti sa tim i kod srodnih termina i imena nastala po brodu (npr. Titanic Belfast, Titanic memorial, Titanic Foundation Limited). Da li transkribujemo kao Titanik ili Tajtanik? Znam da se prema pravilu koji je u procesu promene piše izvorno, ali očekujem da će se ovo promeniti uskoro pa zato pitam. Hvala u napred. — MikyM (razgovor) 20:07, 17. mart 2024. (CET)

S obzirom da smo usvojili Titanik, rekao bih da su imena Titanik Belfast, Titanik memorijal i Titanik faundejšn limited — ImStevan 20:53, 17. mart 2024. (CET)

Pravopisni rečnik od Šipke kaže ”Titanik”. Tako da je Titanik pravilna transkripcija. Tajtanik nije. — Đido (razgovor) 23:55, 17. mart 2024. (CET)

Hvalaa. Pre nekih 14-15 godina, ako se ne varam, vođena je diskusija ovde i rečeno je da je Titanik ustaljeni (nepravilan) oblik i slučaj tipa Vošington i Vašington. Zato sam i pitao. Sad je sve jasno. Hvala još jednom :o) — MikyM (razgovor) 10:47, 18. mart 2024. (CET)

Princ ili knez od Monaka

Pprinc može biti i jeste u nekim slučajevima sinonim za kneza, i obrnuto, a nekada i ne. Što se Kneževine Monaka tičem, dosta izvora navode kao princ/princeza od Monaka. Da li imamo neko pravilo/preporuku čega se držati? Kneza ili princa ili kakogod? — MikyM (razgovor) 00:29, 20. mart 2024. (CET)

Gledajući naše novine, postoji i jedno i drugo: I knez i princ. Postojeći naši članci ga zovu ”knez”, i ja bih tome dao prednost. Domaća reč, na kraju krajeva. — Đido (razgovor) 05:08, 20. mart 2024. (CET)

Ako je država Kneževina Monako, logičnije bi mi bilo knez — — ImStevan 18:46, 20. mart 2024. (CET)

Naravno. I već je tako ovde. Članak Albert II od Monaka ga naziva knezom. Mislim da postoje dva razloga zbunjivanja:

a) Karađorđevići su koristili ”princ” u smislu ”prestolonaslednik”, a ”knez” u smislu najvišeg nevladarskog plemićkog čina.

b) Tendencija u našoj javnosti da preuzima engleske reči bez razmišljanja, čak i kada ima odgovarajućih domaćih reči.

— Đido (razgovor) 18:51, 20. mart 2024. (CET)

Islamska Država => Islamska država

Pokrenuo sam raspravu o preimenovanju ovog članka. Nije u pitanju suverena država, već teroristička organizacija, tako da ”država” bi trebalo biti malim slovom. Nastaviti raspravu na SzR: Razgovor:Islamska Država § Preimenovanje u Islamska država. — Đido (razgovor) 19:02, 24. mart 2024. (CET)

Gordana Siljanovska Davkova

Siljanovska ili Siljanovska (1)? — ‎רוח חיים (razgovor) 12:43, 24. april 2024. (CEST)

Aboslutno bez sumnje, Siljanovska, kao što kaže primarni izvor. Makedonski jezik ima slovo i glas Lj sa razlogom, iako ima reči koje imaju suglasnički sklop ”LJ” (kao Biljana). — Đido (razgovor) 18:25, 24. april 2024. (CEST)

O, ipak je komplikovanije. Njena Fejsbuk stranica (https://www.facebook.com/siljanovskadavkova/) kaže SILJANOVSKA. — Đido (razgovor) 18:31, 24. april 2024. (CEST)

Petrus Christus

Kako ćemo ovog holandskog slikara, kao Petrusa ili kao Petra? Sad vidim da i prezime negde sa H negde sa K. — MikyM (razgovor) 15:33, 24. april 2024. (CEST)

U načelu, pravopis nalaže da se izbegava prevođenje imena. Dakle, Petrus. — Đido (razgovor) 18:28, 24. april 2024. (CEST)

Novi Meksiko ili Nju Meksiko

Prćićev Englesko-srpski rečnik geografskih imena preporučuje Nju Meksiko, a Novi Meksiko se ni ne spominje. No.cilepogača (razgovor) 15:22, 4. maj 2024. (CEST)

Nju Meksiko. Šipkin Pravopisni rečnik (str. 713) i Geografski atlas za osnovnu školu tako kažu. — Đido (razgovor) 23:05, 4. maj 2024. (CEST)

Pravopisci... konzistentnost im nije jača strana. Malo ovako malo onako. A šta je sa Nova Engleska? Hoće li i to biti Nju Inglnd.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:15, 4. maj 2024. (CEST)

Nova Engleska je data tako kod Prčića. Verovatno što je ukorenjeno ime, po analogiji sa originalnom Engleskom, koju ne zovemo Ingland. Inače bi bilo Nju Ingland. — Đido (razgovor) 23:18, 4. maj 2024. (CEST)

Po geografskim imenima mogu da brljaju do mile volje. Ne mogu ih sprečiti siroti geografi. Ali zato programski jezici, tu se ne usuđuju... Ne mogu se trenutno setiti, ima siguran sam na sijaset nemačkih, francuskih pokrajina, regija, koje imaju Novo u svom imenu. Eto Nova Kaledonija itd. Nouvelle-Aquitaine o kojoj čak nemamo ni članak. Hu hu hu! Pa mi samo imamo Prćićev transkripcioni rečnik.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:34, 4. maj 2024. (CEST)

Nova Kaledonija je ustaljeno ime, sećam se iz mojih atlasa kada sam bio dete, davnih dana... A Novu Akvitaniju imamo. — Đido (razgovor) 23:39, 4. maj 2024. (CEST)

Eto gledam. Nova Škotska je zapravo Nova Scotia. Koliko god se pravopisci trudili, vlada i vladaće šarenilo u prevođenju transkripciji stranih pojmova. Engleski jeste u proseku jači strani jezik Srbima, ali ne treba potcenjivati ostale jezike.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:39, 4. maj 2024. (CEST)

Isto tako, Nova Škotska je ime iz atlasa iz 1980-ih. — Đido (razgovor) 23:40, 4. maj 2024. (CEST)

Kolega, ne može jednom atlas, a drugi put Prćić, Šipka itd. To je već sedenje na dve stolice. Pokojni Slaja (zvali smo ga Zlaja) je govorio da Pravopis ima prednost u odnosu na druge knjige. Čak je sam počeo da piše rečnik transkripcija, jer je video da normativisti nisu sve preveli. Meni se čini da normativisti uzimaju u obzir samo onih nekoliko imena koja su njima poznata. Eto znaju za Gvam, Guam, kako god. Ipak je tamo američka vazduhoplovna baza, uporište američke moći u istočnom Pacifiku. Nije ih briga za gomilu drugih toponima, od kojih neki i nisu na engleskom jeziku.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:47, 4. maj 2024. (CEST)

Svi nazivi koje si do sada iskopao (Nova Škotska, Severozapadne teritorije...) su tako definisane i kod Prčića. Gvam je, nažalost, primer gde je ustaljeni oblik Guam namerno ignorisan od strane pojedinih urednika, koji su insistirali na Gvam. Lingvisti tu se nisu izjasnili, ni Klajn, ni Prčić, ni Šipka. — Đido (razgovor) 23:58, 4. maj 2024. (CEST)

Evo primera korišćenja imena Guam u knjizi iz 1957. godine, pre 67 godina, što pravobranioci pravopisa ne smatraju dovoljno starim da bi bilo ustaljeno (u istom dahu govoreći da je granica ustaljenosti 50-70 godina). — Đido (razgovor) 00:07, 5. maj 2024. (CEST)

Gvam navodim kao primer jedne rasprave oko koje su se lomila koplja. Ili je to bio Er Srbija. He he! Ne želim da ulazim u ta zamršena pravila. Život je dovoljno komplikovan i bez toga. Vidim da pravila nisu ujednačena i prirodno postoje različita tumačenja. Ukazao sam takođe na nedoslednost u adaptaciji imena stranih pokrajina. Time bi se mogli pozabaviti i pravopisci. Relativno blizu Nju Meksika nalazi se meksička pokrajina Novi Leon. Zašto Novi Leon, a ne Nuovo Leon, kako je bliže sistemu? — Vladimir Nimčević (razgovor) 00:28, 5. maj 2024. (CEST)

Severozapadne teritorije su Northwest Territories. Ma može da se nađe kontradiktornih primera..— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:42, 4. maj 2024. (CEST)

Takođe ustaljeno ime. Uvek su se zvale Severozapadne teritorije. Evo atlasa za razgledanje. — Đido (razgovor) 23:48, 4. maj 2024. (CEST)

To "uvek" je takođe relativan pojam. :)) Kod adaptacije stranih imena naravno da postoji šarolikost. Različiti principi. Engleski pojmovi su tu i tamo ujednačeni. A šta ćemo sa francuskim, španskim, holandskim? To da prepustimo slučaju?— Vladimir Nimčević (razgovor) 00:11, 5. maj 2024. (CEST)

Koliko je Srba čulo za Novi Leon u Meksiku? Je l i to ukorenjeno? Znači bivša meksička provincija Nuevo Meksiko mora da bude Nju Meksiko, a meksička provincija Nuevo Leon može da bude Novi Leon? Kažem ja, to je prava papazjanija. Nemamo romanistu adekvatne veličine i onda normalno vlada konfuzija.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:52, 4. maj 2024. (CEST)

Nueva Galicia... Nemamo članak o Novoj Galiciji.— Vladimir Nimčević (razgovor) 23:54, 4. maj 2024. (CEST)

Novi Leon s jedne strane, Nueva Esparta s druge strane. Nema normativiste iz oblasti romanistike da vodi srpske enciklopediste...— Vladimir Nimčević (razgovor) 00:03, 5. maj 2024. (CEST)

Deklinacija

Imamo li neke aktivne lingviste da utvrdimo kako bi bile promene po padežima za Balzakovog čiču (Čiča Gorio)? Susrećem se sa različitim tvrdnjama (Gorio u Gorija ili Goria, ili Goriota ili), pa zato pitam. Hvala unapred. — MikyM (razgovor) 03:14, 11. maj 2024. (CEST)

Nisam lingvista, ali meni najbolje zvuči ”Gorija” -- kao ”radio” > ”radija”. — Đido (razgovor) 09:11, 11. maj 2024. (CEST)

Onore de Balzak

Ako neko ima kući (ili pristup) Ljudsku komediju, radim na Nacrt:Šablon:Ljudska komedija. Potrebni su prevodi dela. Na netu uglavnom ima delimična sh/hr izdanje. Može i slika sadržaja pa ću popuniti, a možete i da se priključite i dopunite sami :) Hvalaaa. — MikyM (razgovor) 22:31, 11. maj 2024. (CEST)

Nemam knjigu. Nadam se da si se snašao. — Sadko (riječi su vjetar) 11:03, 19. maj 2024. (CEST)

Nisam, šablon je i dalje u nacrtu. Našao sam hr. verziju online, a vrlo je moguće da nisu sva dela iz šablona prevedena na srpski.--MikyM (razgovor) 09:24, 29. maj 2024. (CEST)

Trenutno imam roman, izdanje iz 1961, Rijeka. Piši mi na mojoj SZR šta da ti pošaljem ili provjerim. — Sadko (riječi su vjetar) 15:40, 29. maj 2024. (CEST)

Roald Amundsen

Zar ime ovog istraživača ne bi trebalo transkribovati kao Rual Amundsen, ili je možda u pitanju ustaljeni oblik u srpskom jeziku? — Boja02 (razgovor) 09:56, 19. maj 2024. (CEST)

Tvoja sugestija mi zvuči smislenije. — Sadko (riječi su vjetar) 11:04, 19. maj 2024. (CEST)