Omlop het Nijuvsblad 2021.

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Omlop het Nijuvsblad 2021.
Trka 2. od 33. u UCI vorld turu 2021.
Informacije o trci
Datumi27. februar 2021
Etape1
Distanca201 km
Pobjedničko vrijeme4 s 43' 03"
Rezultati
  Pobjednik  Davide Balerini (ITA) (Dekunink—Kvik—step)
  Drugi  Džeki Stjuart (UK) (Grupama—FDJ)
  Treći  Sep Vanmarke (BEL) (Izrael start ap nejšn)
← 2020
2022 →

Omlop het Nijuvsblad 2021. (hol. Omloop Het Nieuwsblad 2021 bilo je 76. izdanje jednodnevne biciklističke trke — Omlop het Nijuvsblada. Održana je 27. februara 2021. godine, u belgijskom regionu Flandrija, kao prvi klasik u sezoni, prva trka u okviru flandrijskih klasika i druga trka u UCI vorld turu 2021,[1] nakon UAE Tura.[2] Održana je dan prije Kurne—Brisel—Kurnea, sa kojim čini vikend otvaranja i označava početak proljećnih klasika.[3]

Ukupna dužina je iznosila 201 km. Start je bio u Gentu, voženo je devet sekcija kaldrme i ukupno 13 uspona, od čega su tri bila kaldrmisana, a neki usponi i sekcije kaldrme voze se na Ronde van Flanderenu, dok je cilj bio u Ninovu.[4] Prvi uspon bio je Leberg, koji je vožen ukupno tri puta, dok su u finišu voženi Mur van Gerardsbergen i Bosberg, nakon čega je poslednjih 13 km do cilja voženo po ravnom.[5]

Branilac titule bio je Jasper Stojven, koji je na trci 2020. pobijedio u sprintu Iva Lampara.[6] Najveći favoriti bili su Žilijen Alafilip, Tim Velens i Seren Krag Andersen,[7] dok Metju van der Pul i Vaut van Art nisu vozili.[8]

Na cilj je stigla grupa od 45 vozača, što je bila najveća grupa u istoriji trke koja je zajedno došla na cilj u borbi za pobjedu, nadmašivši grupu iz 1993, kada je 44 vozača stiglo na cilj;[9] takođe, to je bio prvi put nakon 2009. da je pobjednik odlučen u sprintu velike grupe, kada je u grupi bilo 18 vozača.[10] Davide Balerini je pobijedio u sprintu, ispred Džekija Stjuarta i pobjednika iz 2012 — Sepa Vanmarkea, koji je treći put završio na trećem mjestu.[11]

Ruta[uredi | uredi izvor]

Uspon Volvenberg, čiji je maksimalni nagib 17,3 %.

Start trke bio je u Gentu, poslije čega su se pravila dva kruga u Flandrijskim ardenima, dok je cilj bio u Ninovu, gdje je premješten 2019.[12] Prvih 45 km voženo je po ravnom, dok je prva sekcija kaldrme — Haghek, vožena poslije 46 km, a bila je duga 2 km,[13] nakon čega je vožen prvi uspon — Leberg, dug 700 metara, sa prosječnim nagibom od 6,1 % i maksimalnim nagibom od 14 %.[14] Poslije 22 km po ravnom, na 130 km do cilja, vožena je druga sekcija kaldrme — Hojsepontveg, koja je bila duga 1,5 km,[15] a 3,5 km nakon kaldrme, vožen je drugi uspon — Den Ast, dug 500 metara, sa prosječnim nagibom 4,3 % i maksimalnim nagibom od 9,6 %.[16][17][18] Na 99 km do cilja, vožen je uspon Kateberg, dug 600 metara, sa prosječnim nagibom od 6,7 % i maksimalnim nagibom od 8 %.[19] dok je 500 metara nakon vrha uspona, vožena treća sekcija kaldrme — Holeveg, duga 1,5 km.[20] Poslije 109 km, po drugi put su voženi Haghek i Leberg, nakon čega je voženo suprotnom stranom.[21] Na 83 km do cilja, vožena je peta sekcija kaldrme, duga 2,2 km — Padestrat,[22] nakon čega se išlo drugi put kroz Velceke, dok je 10 kilometara kasnije, vožen uspon Hostelere, dug 1,3 km, sa maksimalnim nagibom od 16 %.[23]

Poslije devet kilometara po ravnom, na 64 km do cilja, vožen je Valkenberg, dug 900 metara, sa maksimalnim nagibom od 15 %,[24] nakon čega se išlo kroz Audenarde, preko uspona Volvenberg, dugog 660 metara, sa prosječnim nagibom od 7,9 %, uz maksimalni nagib 17,3 %.[25] Sa vrha Volvenberga, išlo se desno i po drugi put je vožena sekcija Holeveg, koja je bila šesta sekcija kaldrme, nakon čega je vožena i sedma sekcija — Karel Maltestrat, duga 870 metara.[26][27]

Mur Gerardsbergen, pretposlednji i najteži uspon na trci.

Na 49 km do cilja, vožena je osma sekcija kaldrme — Jagerij, duga 730 metara,[28] dok je, šest kilometara kasnije, vožen uspon Molenberg, dug 400 metara, sa prosječnim nagibom od 7 %, uz maksimalni nagib 14,2 %.[29][30] Nakon što je završen drugi krug, ponovo se stiglo do sekcije Haghek, koja je bila i poslednja sekcija kaldrme po ravnom, a vožena je na 39 km do cilja, poslije čega je, po treći put, vožen uspon Leberg.[5] Na 31 km do cilja, vožen je uspon Berendris, dug 900 metara, sa prosječnim nagibom od 7,1 % i maksimalnim nagibom od 12,3 %,[31] a 2 km poslije njega, vožen je kaldrmisani uspon — Elberenberg Vozenhol, dug 1,4 km, sa prosječnim nagibom od 3,6 % i maksimalnim nagibom od 9 %,[32]

Nakon 12 kilometara, na 17 km do cilja, vožen je Mur Gerardsbergen, dug 910 metara, sa prosječnim nagibom od 9 % i maksimalnim nagibom od 20 %,[33] a do 2012, bio je odlučujući uspon na Ronde van Flanderenu, kada je cilj takođe bio u Ninovu.[34] Poslednji uspon bio je Bosberg, koji je vožen na 14 km do cilja, ukupne dužine 1,1 km, sa prosječnim nagibom od 5 %.[35][36] Poslednjih 13 km, voženo je po ravnom, do grada Ninove, gdje je bio cilj.[37]

Sekcije kaldrme[uredi | uredi izvor]

Sekcija kaldrme Haghek, duga 2 km.
Sekcije kaldrme:[38]
Br. Ime Dužina
(km) 		Dužina od
(km)
Početak
(km) 		Do cilja
(km)
1. Haghek 2 46 155
2. Hojsepontveg 1,5 71 130
3. Holeveg 1,5 103 98
4. Haghek 2 109 92
5. Padestrat 2,2 118 83
6. Holeveg 1,5 148 53
7. Karel Maltestrat 0,8 149 52
8. Jagerij 0,7 152 49
9. Haghek 2 162 39

Usponi[uredi | uredi izvor]

Usponi:[38]
Br. Ime Dužina
(km) 		Prosječni nagib
(%) 		Maksimalni nagib
(%) 		Dužina od
(km)
Početak
(km) 		Do cilja
(km)
1. Leberg 0,7 6,1 14 49 152
2. Den Ast 0,7 6,3 9,6 76 125
3. Kateberg 0,6 6,7 8 136 131
4. Leberg 0,7 6,1 14 112 89
5. Hostelere 0,7 4,3 16 128 73
6. Valkenberg 0,9 6 15 137 64
7. Volvenberg 0,6 7,9 17,3 148 53
8. Molenberg 0,4 7 14,2 158 43
9. Leberg 0,7 6,1 14 166 35
10. Berendris 0,9 7,1 12,3 170 31
11. Elberenberg Vozenhol 1,4 3,6 9 172 29
12. Mur van Gerardsbergen 0,9 9 20 184 17
13. Bosberg 1,1 5,8 11 188 13

Timovi[uredi | uredi izvor]

Na trci je učestvovalo 25 timova i ukupno 175 vozača, po sedam u svakom timu.[39][40] Svih 19 vorld tur timova imalo je automatsku pozivnicu i bili su obavezni da učestvuju;[41] pobjednik pro tura za prethodnu godinu takođe je imao automatsku pozivnicu za sve vorld tur trke, a drugoplasirani iz pro tura imao je automatsku pozivnicu za sve jednodnevne vorld tur trke, dok su organizatori trke — Flandrijski klasici, dodijelili četiri vajld kard pozivnice.[42]

Po pravilu iz 2019. najbolji pro tur tim u rangiranju ima zagarantovano učešće na svakoj vorld tur trci naredne sezone;[43] najbolji pro tur tim u sezoni 2020. bio je Alpesin—feniks, koji je, takođe, završio na 12 mjestu u svjetskom poretku timova.[44][45] Drugoplasirani tim iz pro tura 2020. — Arkea—samsik, takođe ima automatsku pozivnicu za klasike,[46] dok su četiri vajld kard pozivnice dobili Bengol VB, Sport Flanderen—belois, Total direkt enerži i BB hotel—Vital konsept.[47]

UCI vorld tur timovi:

UCI pro tur timovi:

Favoriti[uredi | uredi izvor]

Jasper Stojven, pobjednik 2020.

Najveći favorit bio je Žilijen Alafilip, koji je bio u borbi za pobjedu na Ronde van Flanderenu 2020, kada je, zajedno sa Van der Pulom i Van Artom napao na 35 km do cilja, ali je kasnije udario u motor i morao je da napusti trku.[48] Od strane većine medija označen je kao prvi favorit, iako je vozio trku po prvi put, a dan prije trke, izjavio je da nije prvi favorit i da se nada da će pomoći timu da ostvari pobjedu.[49] Van der Pul je, nekoliko dana prije trke, morao da napusti UAE Tur sa timom Alpesin—feniks, zbog pozitivnih rezultata na kovid 19.[50] Bio je negativan na testu, zbog čega je mogao da se vrati u Holandiju,[51] ali je ipak odlučio da propusti Omlop i da vozi Kurne, dok je lider tima na Omlopu bio Jasper Filipsen.[52] Van Art je odlučio da preskoči vikend otvaranja i da sezonu počne na Strade Bjankeu,[53] zbog čega su pojedini mediji označili tim Dekunink—Kvik-step kao glavnog favorita za pobjedu, zbog velikog broja vozača sposobnih da pobijede;[54] za tim su, pored Alafilipa, vozili Davide Balerini, Kasper Asgren, Tim Deklerk, Iv Lampar, Florijan Senešal i Zdenjek Štibar, pobjednik trke 2019.[55]

Ostali favoriti bili su Tim Velens, Seren Krag Andersen, Jasper Stojven, Oliver Nasen, Ivan Garsija Kortina, Mateo Trentin, Tiš Benot, Mads Pedersen, Greg van Avermat i Đani Moskon.[7] Velens je završio Omlop na trećem mjestu 2019, dok je na početku 2021. osvojio trku Etoil de Besež,[56] nakon čega se povukao sa Tur de la Provense, kako bi se pripremio za klasike.[57] Krag Andersen je pobijedio na dvije etape na Tur de Fransu 2020, dok je na Omlopu bio lider tima DSM, zajedno sa Benotom i Romenom Bardeom, koji je debitovao za tim.[58] Stojven je osvojio trku 2020, a na trci 2021, bio je lider Treka, uz Madsa Pedersena, koji je 2020. osvojio Gent—Vevelgem.[59]

Žilijen Alafilip, bio je jedan od najvećih favorita za pobjedu.

Nasen i Van Avermat bili su lideri AG2R sitroena.[60] Van Avermat je osvojio trku 2016. i 2017, kada je takođe osvojio i Pariz—Rube,[61] dok je poslednju pobjedu ostvario na Gran pri sajkliste de Montrealu 2019.[62] Nasen nije osvojio nijedan veliki klasik u karijeri prije trke,[63] a završio je na podijumu na Milano—Sanremu, Gent—Vevelgemu i E3 Harelbekeu.[64] Ineos Grenadirs su predvodili Moskon i Tom Pidkok, koji je debitovao u seniorskoj konkurenciji, nakon što je u juniorskoj i u konkurenciji do 23 godine, osvojio Điro d’Italiju i Pariz—Rube.[56]

Trentin i Aleksander Kristof su predvodili UAE tim Emirejts,[65] dok je Garsija Kortina predvodio Movistar, u koji je prešao na kraju sezone 2020.[66] Sep Vanmarke, koji je osvojio trku 2012, kada je u sprintu pobijedio Toma Bonena i dva puta završio na trećem mjestu, predvodio je Izrael start ap nejšn,[67] dok su Bajk eksčejndž predvodili Luk Darbridž, Robert Stanard i Amon Grendal Jensen, koji je debitovao za tim.[68] Edvald Boson Hagen, koji je završio na trećem mjestu 2014, a osvojio je Gent—Vevelgem 2009, predvodio je Total direkt enerži, zajedno sa Nikijem Terpstrom, koji je osvojio Pariz—Rube 2014. i Ronde van Flanderen 2018.[69] Bahrein—viktorijus predvodili su Soni Kolbreli i Dilan Tuns, dok je takođe vozio i Hajnrih Hausler.[70] Brajan Kokar predvodio je BB hotel—Vital konsept,[71] Nils Polit je predvodio Boru u odsustvu Petera Sagana,[72] koji je bio pozitivan na virus korona,[73] dok su Astanu predvodili Aleks Aranburu i Fabio Feline.[74]

Pregled trke[uredi | uredi izvor]

Davide Balerini, pobjednik trke.

Potpisivanje vozača počelo je u 10:30; bilo je hladno i maglovito, zbog čega su vozači dolazili u jaknama, nakon čega su išli u timski autobus.[75] Prije starta trke, iz tima Izrael start ap nejšn, objavili su da je sportski direktor — Dirk Demol, pozitivan na virus korona, zbog čega je morao da napusti trku, kao i vozači koji su bili u kontaktu sa njim — Reto Holenstejn i Gijom Boven.[76] U 11:07, vozači su krenuli iz neutralne zone do nultog kilometra, a trka je startovala u 11:20.[75]

Napadi su počeli odmah na startu, a bijeg se odvojio nakon 10 kilometara; u bijeg su otišli Bert de Baker, Jevgenij Federov, Rajan Gibons, Keni de Ketele i Matis Luvel i stekli su brzo 25 sekundi prednosti.[77] Stefan King je imao problema i morao je da mijenja bicikl, dok je prednost bjegunaca porasla na minut. De Baker je bio najstariji vozač u bijegu, sa 36 godina, dok je najmlađi bio Federov, sa 21 godinom i vozio je prvu vorld tur trku.[75] Na 188 km do cilja, stekli su četiri minuta prednosti, dok su na 166 km do cilja, stekli osam i po minuta prednosti, nakon čega je Tim Deklerk iz Dekunink—Kvik-stepa izašao na čelo grupe i brzo je smanjio prednost na osam minuta.[75] Poslije prvog uspona na Leberg, vozači Jumbo—vizme su došli blizu čela grupe, nakon čega se desio pad u grupi i pali su vozači iz Intermašea, Grupame—FDJ i Bahreina, među kojima je bio i Kolbreli.[78] Poslije pada, grupa je ubrzala i prednost je pala na sedam minuta na 120 km do cilja. Na oko 100 km do cilja, prednost je smanjena na šest minuta, a Deklerk je bio na čelu svo vrijeme, više od 40 kilometara.[78]

Džeki Stjuart, završio na drugom mjestu.

Jakob Egolm je otpao od grupe, a na 86 km do cilja, počela je da pada kiša, zbog čega su sekcije sa kaldrmom postale klizavije.[75] Bahrein i Trek su izašli na čelo grupe, nakon čega je došlo do pada, u kojem su učestvovali Asgren, Douli, Frison, Van Avermat i Vanmarke.[79] Van Avermat se brzo vratio u glavnu grupu, iz koje je napao vozač EF-a, dok je Luvel imao mehaničkih problema i otpao je iz bijega.[79] Luvel je dostigao ostale bjegunce na 77 km do cilja, dok je DSM izašao na čelo glavne grupe i prednost je pala na tri minuta. Nakon što je Asgren izašao na čelo grupe, veliki broj vozača je otpao, a Žil van der Berg je napao na 67 km do cilja.[78] Stekao je 10 sekundi prednosti, dok je prednost bjegunaca pala na dva minuta. Prije uspona na Volvenberg, Trek i FDJ su bili na čelu, nakon čega su došli i Kofidis i Kvik-step, za koji su pri vrhu bili Asgren, Alafilip i Balerini.[75] Timo Velens je pao, ali se brzo vratio na bicikl, dok je, minut kasnije, došlo do većeg pada, u kojem su učestvovali Siberg i Kolbreli.[80] Na 53 km do cilja, prednost bjegunaca je pala na minut i 16 sekundi, dok je glavnu grupu predvodio Iv Lampar, ispred Alafilipa. Na narednoj uskoj krivini lijevo, Lampar je pao, ali je mogao da nastavi trku i vratio se u grupu, dok je na 50 km do cilja, Viktor Kampenarts napao.[81]

Kampenarts je dostignut, nakon čega je Asgren napao, ali je i on dostignut. Na 48 km do cilja, prednost bjegunaca pala je na 22 sekunde, dok se na 44 km do cilja, desio još jedan pad u glavnoj grupi, u kojem je učestvovao Edoardo Afini.[78] Olav Koj i Johan Jakobs su napali i stekli 15 sekundi prednosti.[82] Na početku uspona na Molenberg, Trek je bio na čelu grupe; Mateo Trentin je napao, Alafilip je odmah reagovao i dostigao ga.[78] Pratilo je još vozača i odvojila se grupa od devet vozača, u kojoj su bila još dva vozača Kvik-stepa — Štibar i Balerini, kao i Van Avermat, Vanmarke, Kristof Laport, Arjen Livins i Mihal Gogl, dok vozači Treka nisu uspjeli da isprate napad. Stekli su 10 sekundi prednosti i dostigli su Koja i Jakobsa, nakon čega su dostigli bjegunce na 41 km do cilja.[78] Pidkok i Kevin Ženije su napali iz glavne grupe i dostigli su vodeću grupu na 38 km do cilja. Povećali su prednost na 15 sekundi, a na trećem usponu na Leberg, Alafilip je izašao na čelo vodeće grupe, zahvaljujući čemu su povećali prednost na 25 sekundi.[75]

Sep Vanmarke, završio na trećem mjestu.

Na usponu Berendris, na 32 km do cilja, Alafilip je napao; niko nije mogao da prati, a Gogl je predvodio grupu, nakon čega je Pidkok napao u potjeri za Alafilipom i Laport ga je pratio.[83] Alafilip je stekao 14 sekundi prednosti, dok je grupe dostigla Pidkoka i Laporta. Pidkok je napao ponovo, Van Avermat je pratio, dok je Alafilip stekao 23 sekunde prednosti, na 28 km do cilja.[75] Prednost Alafilipa je pala na 16 sekundi, dok je glavna grupa, koju je predvodio tim DSM, smanjila zaostatak na 40 sekundi.[75] Na 26 km do cilja, Štibar je pao; mogao je da nastavi, ali ga je prestigla glavna grupa. Na 20 km do cilja, glavna grupa, koju su predvodili Trek i Loto—sudal, smanjila je zaostatak na 26 sekundi, dok je, na 19 km do cilja, Alafilip dostignut.[79]

Na početku uspona Mur van Gerardsbergen, glavna grupa je dostigla vodeće, nakon čega je Alafilip izašao na čelo grupe i vozio na tempo.[75] Vanmarke je zatim izašao na čelo, zbog čega se Alafilip sklonio i otišao na začelje grupe. Đani Moskon je izašao na čelo i odmah se odvojio od grupe, a Kortina je pokušavao da ga dostigne. Moskon je stekao osam sekundi prednosti na 16 km do cilja, i uprkos brojnim napadima, zadržao je prednost do početka poslednjeg uspona — Bosberga.[75] Na 13 km do cilja, Moskon je dostignut i grupa od 40 vozača prešla je zajedno preko uspona. U grupi je bilo nekoliko sprintera — Balerini, Hejter, Kristof, Pedersen, Kortina i Kokar. Alafilip, Asgren i Lampar su radili na čelu za Balerinija, kako bi spriječili napade u finišu.[84] Alafilip je ostao na čelu grupe do 4,4 km do cilja, nakon čega je Lampar preuzeo. Na 2 km do cilja, Hejter je pao, dok je Kristof imao mehaničkih problema i obojica su ispala iz borbe za pobjedu.[85] Na 800 metara do cilja, Asgren je predvodio Balerinija, dok je Filip Žilber bio odmah iza njih. Balerini je počeo prvi da sprinta i pobijedio je ubjedljivo. Džeki Stjuart je završio na drugom mjestu, Vanmarke na trećem, Hajnrih Hausler na četvrtom, Žilber na petom, Aranburu na šestom, Florijan Senešal na sedmom, Trentin na osmom, Ženije na devetom, a Nils Polit na desetom.[86]

Na cilj je stigla grupa od 45 vozača, što je bila najveća grupa u istoriji koja je došla na cilj u borbi za pobjedu. Takođe, to je bio prvi put od 2009, da je pobjednik odlučen u grupnom sprintu. Stjuart, kome je to bila prva profesionalna sezona, izjavio je da je na cilj stigla velika grupa zahvaljujući tome što nije bilo vjetra i vrijeme je bilo lijepo.[87] Balerini, koji je ostvario prvu veliku pobjedu u karijeri, izjavio je: „ovo je san! Ne mogu da vjerujem, riječi nisu dovoljne da bih opisao šta ovo znači za mene i kako se osjećam nakon pobjede.“ Izjavio je i da mu je Alafilip, nakon što je dostignut, rekao da će tim raditi za njega u nastavku.[88] Vanmarke je završio trku na podijumu po četvrti put, od čega treći put na trećem mjestu.[89]

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Trku je startovalo 173 vozača, nakon što su dva vozača Izrael start ap nejšna morala da se povuku prije početka trke, zbog toga što su bili u kontaktu sa sportskim direktorom, koji je bio pozitivan na virus korona. Završilo je 140 vozača.[90]

Legenda
DNF Nije završio
DNS Nije startovao

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The UCI reveals the 2021 calendars for the UCI WorldTour and UCI Women’s WorldTour”. UCI. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  2. ^ „UAE Tour”. UAE Tour. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  3. ^ „Cycling News - Opening Weekend Signals The Start Of The Spring Classics”. eurosport.com. 27. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  4. ^ „Omloop Het Nieuwsblad 2021: The Route”. cyclingstage.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  5. ^ a b Robinson, Joe (26. 2. 2021). „Omloop Het Nieuwsblad 2021: Routes, teams and all you need to know”. cyclist.co.uk. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  6. ^ „Jasper Stuyven wins Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Future plc. 29. 2. 2020. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  7. ^ a b „Omloop Het Nieuwsblad 2021: Favourites”. cyclingstage.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  8. ^ Benson, Daniel (1. 3. 2021). „8 conclusions from Opening Weekend”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  9. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1993 Omloop Het Volk ( HC)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  10. ^ Puddicombe, Stephen (1. 3. 2021). „Five things we learned from Omloop Het Nieuwsblad and Kuurne-Brussels-Kuurne 2021”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  11. ^ Puddicombe, Stephen (27. 2. 2021). „Davide Ballerini wins Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  12. ^ „Omloop Het Nieuwsblad finish moves to Ninove in 2019”. cyclingnews.com. 24. 11. 2019. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  13. ^ „Haaghoek”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  14. ^ „Leberg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  15. ^ „Huisepontweg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  16. ^ „Den Ast”. climbfinder.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  17. ^ „Den Ast”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  18. ^ „Den Ast”. climbbybike.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  19. ^ „Katteberg”. climbbybike.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  20. ^ „Holleweg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  21. ^ „Omloop Het Nieuwsblad 2021: Parcours”. touretappe.nl (na jeziku: holandski). 27. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  22. ^ „Paddestraat”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  23. ^ „Hostellerie”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  24. ^ „Valkenberg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  25. ^ „Wolvenberg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  26. ^ „Omloop Het Nieuwsblad 2021”. touretappe.nl (na jeziku: holandski). 27. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  27. ^ „Karel Martelstraat 86 Climb”. strava.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  28. ^ „Jagerij”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  29. ^ „Molenberg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  30. ^ „Molenberg”. climbbybike.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  31. ^ „Berendries”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  32. ^ „Elverenberg-Vossenhol”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  33. ^ „Muur Kapelmuur”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  34. ^ Weislo, Laura (4. 4. 2020). „Tour of Flanders: Most successful riders, fastest editions, winning margins”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  35. ^ „Bosberg”. cyclinginflanders.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  36. ^ „Bosberg”. climbbybike.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  37. ^ „Big Names Challenge Defending Champion Stuyven in opening Classic”. omloophetnieuwsblad.be. 19. 2. 2021. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  38. ^ a b McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 Omloop Het Nieuwsblad (World Tour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  39. ^ „Participants List” (PDF). Omloop Het Nieuwsblad. Flanders Classics. 24. 2. 2021. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  40. ^ „Omloop Het Nieuwsblad 2021 Startlist”. ProCyclingStats. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  41. ^ UCI cycling regulations 2020, str. 215.
  42. ^ „Tour of Flanders names four wildcard teams for men”. msn.com. 23. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  43. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  44. ^ „Alpecin-Fenix to ride all three Grand Tours in 2021”. cyclingnews.com. 1. 1. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  45. ^ Ostanek, Daniel (27. 10. 2020). „Alpecin-Fenix all but seal Tour de France invite after topping latest Europe Tour rankings”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  46. ^ „Van der Poel to have his pick of 2021 WorldTour events as Alpecin-Fenix earn automatic invitations”. cyclingnews.com. 23. 12. 2020. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  47. ^ „Wildcards named for Omloop Het Nieuwsblad men and women's races”. cyclingnews.com. 10. 2. 2021. Pristupljeno 22. 3. 2021. 
  48. ^ Cossins, Peter (18. 10. 2020). „Mathieu van der Poel wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  49. ^ Ryan, Barry (26. 2. 2021). „Julian Alaphilippe: I'm not the number one favourite for Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  50. ^ „Van der Poel and Alpecin-Fenix exit UAE Tour due to coronavirus case”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  51. ^ „Mathieu Van der Poel heads home for Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  52. ^ Ostanek, Daniel (25. 2. 2021). „Mathieu van der Poel set to race Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  53. ^ „Wout van Aert on season debut at Strade Bianche: ‘I think I’m ready’”. velonews.com. 4. 3. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  54. ^ Timms, Joe (27. 2. 2021). „Omloop Het Nieuwsblad 2021: Preview”. rouleur.cc. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  55. ^ Fletcher, Patrick (23. 2. 2021). „Alaphilippe and Ballerini step up as Deceuninck-QuickStep name Opening Weekend squads”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  56. ^ a b Fletcher, Patrick (25. 2. 2021). „10 riders to watch at Opening Weekend”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  57. ^ „Verkouden Tim Wellens Gaat Niet Meer Van Start In Tour De La Provence”. wielerflits.nl (na jeziku: holandski). 13. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  58. ^ „Omloop Het Nieuwsblad”. team-dsm.com. 27. 2. 2021. Arhivirano iz originala 04. 08. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  59. ^ de Cheveigné, Adrien (25. 2. 2021). „Stuyven is out to conquer Flanders… and the world”. uci.org. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  60. ^ „Van Avermaet and Naesen: Our partnership can be an advantage at Opening Weekend”. cyclingnews.com. 26. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  61. ^ de Cheveigné, Adrien (24. 2. 2020). „Gilbert and Van Avermaet chase history in their backyard”. uci.org. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  62. ^ „Greg Van Avermaet wins”. procyclingstats.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  63. ^ Fletcher, Patrick (22. 1. 2021). „Oliver Naesen: Meet my new AG2R Classics teammates”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  64. ^ „Oliver Naesen”. procyclingstats.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  65. ^ „Squads named for opening classics weekend & French races”. uaeteamemirates.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  66. ^ „Annemiek van Vleuten debuts in Movistar’s colors at Omloop Het Nieuwsblad”. velonews.com. 23. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  67. ^ „ISN Eager To Take On Opening Weekend And Le Samyn”. israelcyclingacademy.com. 25. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  68. ^ „Team BikeExchange ready for Belgian battle at Opening Weekend”. greenedgecycling.com. 24. 2. 2021. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  69. ^ „Total Direct Energie Trekt Met Niki Terpstra Naar Omloop Het Nieuwsblad”. wielerflits.be (na jeziku: holandski). 23. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  70. ^ „Omloop Het Nieuwsblad Elite”. bahraincyclingteam.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  71. ^ Bonnefoy, François (26. 2. 2021). „Omloop, Kuurne... Bryan Coquard en leader de B&B Hotels”. cyclismactu.net (na jeziku: francuski). Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  72. ^ „Bora-hansgrohe Is Klaar Voor Vlaamse Openingsklassiekers”. wielerflits.be (na jeziku: holandski). 26. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  73. ^ „Sagan to miss Omloop Het Nieuwsblad and Kuurne-Bruxelles-Kuurne”. cycling.today. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  74. ^ „Astana – Premier Tech Back Aranburu And Felline For Opening Weekend”. astanapremiertech.com. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  75. ^ a b v g d đ e ž z i j Benson, Daniel (27. 2. 2021). „Omloop Het Nieuwsblad - Live coverage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  76. ^ „Sep Vanmarcke ziet twee teamgenoten wegvallen voor de start van de Omloop Het Nieuwsblad”. nieuwsblad.be (na jeziku: holandski). 27. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  77. ^ Long, Jonny (27. 2. 2021). „Davide Ballerini eases to Omloop Het Nieuwsblad sprint victory”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  78. ^ a b v g d đ Puddicombe, Stephen (27. 2. 2021). „Davide Ballerini wins Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  79. ^ a b v „Omloop Het Nieuwsblad Cycling 2021 - Watch Men’s Race Live As Julian Alaphilippe Goes For Glory”. eurosport.com. 27. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  80. ^ „The racing season picks up speed”. merida-bikes.com. 1. 3. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  81. ^ „Team Qhubeka ASSOS announce strong lineup for Le Samyn”. africanews.com. 1. 3. 2021. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  82. ^ „Disappointing outcome for Team Jumbo-Visma in Omloop Het Nieuwsblad”. teamjumbovisma.com. 27. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  83. ^ Decaluwé, Brecht (27. 2. 2021). „Ballerini saves the day as Alaphilippe’s solo falls short in Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  84. ^ „Davide Ballerini wins Omloop Het Nieuwsblad”. deceuninck-quickstep.com. 27. 2. 2021. Arhivirano iz originala 24. 05. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  85. ^ Decaluwé, Brecht (28. 2. 2021). „Late crash ruins Kristoff's sprint chances in Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  86. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 Omloop Het Nieuwsblad (World Tour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  87. ^ Benson, Daniel; Decaluwe, Brecht (27. 2. 2021). „Jake Stewart continues to impress with second in Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  88. ^ „Omloop Het Nieuwsblad - Davide Ballerini: When Alaphilippe got caught, he told me that it would be my day”. cyclingpub.com. 28. 2. 2021. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  89. ^ Decaluwé, Brecht (28. 2. 2021). „Faceplant can't keep Vanmarcke from fourth podium at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 
  90. ^ „Omloop Het Nieuwsblad ME 2021”. procyclingstats.com. Pristupljeno 22. 5. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Омлоп_хет_Нијувсблад_2021.&oldid=27677747”