Tur de Frans 2023.

Tur de Frans 2023.

Trka 25. od 35. u UCI vorld turu 2023.
Ruta Tur de Fransa 2023.
Informacije o trci
Datumi	1 — 23. jul 2023.
Etape	21
Distanca	3.405 km
Pobjedničko vrijeme	82 s 05' 42"
Rezultati
Pobjednik Jonas Vingegor (DAN) (Jumbo—vizma)   Drugi Tadej Pogačar (SLO) (UAE tim emirejts)   Treći Adam Jejts (UK) (UAE tim emirejts) Poeni Jasper Filipsen (BEL) (Alpesin—dekunink) Planine Đulio Čikone (ITA) (Lidl—trek) Mladi Tadej Pogačar (SLO) (UAE tim emirejts) Agresivnost Viktor Kampenarts (BEL) (Loto—destini) Tim Jumbo—vizma

Tur de Frans 2023. bilo je 110. izdanje etapne biciklističke trke, jedne od tri grand tur trke — Tur de Fransa. Start trke bio je 1. maja 2023. u Bilbau u Baskiji, što je bio drugi put u istoriji da Tur startuje u Baskiji i prvi put od 1992. godine, kada je startovao u San Sebastijanu; poslednja etapa je vožena 23. jula na Jelisejskim poljima u Parizu.

Ukupna dužina trke iznosila je 3.405 km. Vožena je 21 etapa, uz dva dana odmora, nakon devete i nakon etape 15. Etape su bile klasifikovane kao osam ravnih, četiri brdske, osam planinskih i jedan hronometar; Išlo se kroz svih pet planinskih masiva u Francuskoj: Pirineje, Centralni masiv, Juru, Alpe i Vogezi; voženo je ukupno 70 uspona, od čega 6 ekstra kategorije uključujući Kol di Turmale, Pij de Dom i Gran Kolombje, 13 prve kategorije, 11 druge, 23 treće i 17 četvrte kategorije. Vožena su tri nova uspona: Kote de Vivero u Baskiji, Kol de la kroa Rosje u Centralnom masivu i Kol di Fe u Alpima, dok nisu voženi usponi Alp d’Iez, Kol di Galibje, Kol d’Izoar, Mon Vantu i Kol d’Obisk. Uspon Pij de Dom vožen je prvi put poslije 1988. godine, a najviša tačka bio je uspon Kol de la Loz sa 2,304 m nadmorske visine, dok je on takođe bio i najduži uspon sa 28,6 km. Ukupno je cilj četiri etape bio na usponu, od čega jedna na usponu ekstra kategorije i tri na usponu prve kategorije.

Najveći favoriti su bili Jonas Vingegor koji je osvojio Tur 2022. i Tadej Pogačar koji je osvojio Tur 2020. i 2021. Pored njih, favoriti su bili pobjednik Điro d’Italije 2022. — Džaj Hindli, Ričard Karapaz, Sajmon Jejts, Enrik Mas, Mikel Landa, Romen Barde i Davide Godu, a četvorostruki pobjednik Tura — Kris Frum, izostavljen je iz tima.

Tur je osvojio Vingegor, sedam i po minuta ispred Pogačara, što je bila najveća razlika između pobjednika i drugoplasiranog od 2014. godine; na trećem mjestu završio je Adam Jejts, koji je radio za Pogačara. Jasper Filipsen je osvojio klasifikaciju po poenima, Đulio Čikone brdsku klasifikaciju, a Pogačar klasifikaciju za najboljeg mladog vozača četvrti put zaredom, čime je postao rekorder; Viktor Kampenarts je dobio nagradu za najagresivnijeg vozača, a tim Jumbo—vizma je osvojio timsku klasifikaciju. Filipsen je ostvario četiri etapne pobjede, a Pogačar dvije.

Trku su obilježila odustajanja: Mas i Karapaz su odustali zbog pada na prvoj etapi, Mark Kevendiš, koji je prije početka trke izjavio da mu je to poslednji Tur, napustio ga je zbog pada na osmoj etapi. Fabio Jakobsen je odustao tokom etape 12, Kejleb Juan tokom etape 13, Romen Barde tokom etape 14 i Vaut van Art tokom etape 18.

Timovi

Glavni članak: Timovi i biciklisti na Tur de Fransu 2023.

Grupa tokom etape 18.

Na trci su učestvovala 22 tima, sa po osam vozača. Svih 18 vorld tur timova imalo je automatsku pozivnicu i bili su obavezni da učestvuju; dva najbolja pro tur tima za prethodnu sezonu takođe su imali automatsku pozivnicu za sve vorld tur trke, dok su organizatori trke — Amaury Sport Organisation, imali pravo da dodijelile još dvije vajld kard pozivnice.

Godine 2019. doneseno je pravilo da najbolji pro tur tim u rangiranju ima zagarantovano učešće na svakoj vorld tur trci naredne sezone, a drugoplasirani ima zagarantovano učešće na svim jednodnevnim vorld tur trkama. Tokom 2022. doneseno je pravilo o ispadanju dva najslabija tima iz vorld tura na kraju perioda bodovanja od tri godine, za period od 2020. do 2022. godine, kada timovima ističu trogodišnje licence, nakon čega je doneseno pravilo da dva najbolja pro tur tima imaju zagarantovano učešće na svim vorld tur trkama, a treći na jednodnevnim trkama tokom naredne sezone. Na kraju 2022. iz vorld tura ispali su Loto—destini i Izrael—premijer teh, dok su u vorld tur ušli Arkea—samsik i Alpesin—dekunink. Loto—destini i Total eneržis su bili najbolji pro tur timovi na kraju sezone i imali su zagarantovano učešće na svim vorld tur trkama, dok je Izrael—premijer teh imao zagarantovano učešće na jednodnevnim vorld tur trkama. Specijalne pozivnice su objavljene 19. januara 2023. godine, a dobili su ih Izrael—premijer teh i Uno H, dok je tim Euskaltel—euskadi iz Baskije ostao bez pozivnice.

Podijum za predstavljanje timova i vozača na Turu 2023.

Od 176 vozača, njih 36 vozilo je Tur po prvi put. Među njima su bili Džaj Hindli, Karlos Rodrigez, Matijas Skjelmose, Binijam Grmaj, Feliks Gal i Huan Pedro Lopez; Karlos Rodrigez je bio najmlađi debitant. Vozači koji su nastupili dolazili su iz 27 država; pet država je imalo preko deset vozača: Francuska (32), Belgija (21), Holandija (14), Španija (14), Australija (12) i Danska (11). Norveška je imala osam, a Njemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija po sedam. najmlađi vozač bio je Kvin Simons iz Lidl—treka, sa 22 godine i 54 dana, mlađi 95 dana od Karlosa Rodrigeza; dok je najstariji bio Dris Devenajns iz Sudal—Kvik-stepa, sa 39 godina i 344 dana, stariji 125 dana od Luisa Leona Sančeza, koji je startovao svoju 30 grand tur trku, najviše od svih vozača koji su vozili na Turu. Prije početka trke, sedmostruki osvajač klasifikacije po poenima — Peter Sagan, jedan od dva rekordera po broju etapnih pobjeda — Mark Kevendiš i Tibo Pino, izjavili su da će završiti karijeru na kraju sezone i da će voziti Tur po poslednji put.

UCI vorld tur timovi:

AG2R sitroen Alpesin—dekunink Arkea—samsik Astana Kazahstan Bahrein–viktorijus Bora–hanzgro Grupama—FDJ DSM—firmeniš EF edukejšon—izipost

Ineos grenadirs Intermarš—sirkus—vanti Jumbo—vizma Kofidis Lidl—trek Movistar Sudal—Kvik-step UAE tim emirejts Džejko—alula

UCI pro tur timovi:

Izrael—premijer teh Loto—destini

Total eneržis Uno H

Favoriti

Jonas Vingegor (lijevo) i Tadej Pogačar (desno) bili su glavni favoriti za osvajanje Tura.

Najveći favoriti za osvajanje bili su pobjednik iz 2022. — Jonas Vingegor i Tadej Pogačar, koji je osvojio Tur 2020. i 2021. Pogačar je 2021. osvojio ispred Vingegora, a Vingegor 2022. ispred Pogačara; nijedan od njih nikada nije završio Tur ispod drugog mjesta. Jedina trka na kojoj su vozili jedan protiv drugog prije Tura bila je Pariz—Nica u martu, koju je Pogačar osvojio uz tri etapne pobjede dok je Vingegor završio na trećem mjestu. Vingegor je u aprilu osvojio Vueltu al Pais Basko uz tri etapne pobjede, dok je Pogačar vozio klasike i završio je četvrti na Milano—Sanremu, a zatim je osvojio Ronde van Flanderen, Amstel gold rejs i Fleš Valon, dok je na Lijež—Bastonj—Liježu pao i morao je da pauzira neko vrijeme. Vratio se treningu u junu, kada je osvojio prvenstvo Slovenije i u drumskoj i u vožnji na hronometar, dok je Vingegor osvojio Kriterijum di Dofine, glavnu pripremnu trku za Tur de Frans, uz dvije etapne pobjede i sa najvećom razlikom ispred drugoplasiranog od 1993. godine.

Od drugih vozača, najveće šanse za pobjedu su davate Džaju Hindliju, pobjedniku Đira 2022. koji je vozio Tur po prvi put, a najbolji rezultat tokom sezone bilo mu je četvrto mjesto na Kriterijumu di Dofine. Ostali favoriti bili su Mikel Landa, Enrik Mas, David Godu, pobjednik Điro d’Italije 2019. Ričard Karapaz, Ben o Konor i Romen Barde. Nakon što je osvojio Tur de Svis u junu, Matijas Skjelmose je takođe uključen na spisak potencijalnih favorita. Na spisak su sa manjim šansama za pobjedu uključeni Danijel Martinez, Tom Pidkok, Đulio Čikone, kao i braća blizanci Adam i Sajmon Jejts. Pobjedniku Tura 2019. — Eganu Bernalu nisu davate velike šanse da osvoji trku, jer se oporavljao od pada koji je imao tokom 2022. i vozio je Tur prvi put poslije dvije godine.

Vaut van Art, pobjednik klasifikacije po poenima 2022.

Četvorostruki pobjednik Tura — Kris Frum, koji nije uspio da se vrati u formu kakvu je imao prije pada na Kriterijumu di Dofine 2019. izostavljen je iz tima Izrael—premijer teh. Na Turu nisu učestvovala i četiri vozača koja su tokom karijere osvojili barem po jednu grand tur trku, jer su odlučili da umjesto Tura voze Điro 2023. zbog više hronometara, što odgovara njihovim sposobnostima: trostruki pobjednik Vuelta a Espanje — Primož Roglič, koji je i osvojio Điro 2023. pobjednik Tur de Fransa 2018. — Gerent Tomas, koji je Điro završio na drugom mjestu, pobjednik Vuelta a Espanje 2022. — Remko Evenepul, koji je morao da napusti Điro dok je bio lider, zbog kovida 19, kao i pobjednik Đira 2020. — Teo Gejgan Hart, koji je morao da napusti Điro zbog pada.

Klasifikaciju po poenima je 2022. osvojio Vaut van Art sa rekordnim brojem bodova, ali je prije početka trke najavio da mu ponovno osvajanje klasifikacije nije prioritet, da će pomagati Vingegoru i da će pokušati da ostvari poneku etapnu pobjedu, a istakao je da će možda napustiti Tur tokom poslednje nedelje zbog porođaja supruge, izjavivši da ne namjerava da propusti rođenje drugog djeteta. Fabio Jakobsen je smatran za najboljeg sprintera prije početka trke i za jednog od najvećih favorita za etapne pobjede, ali pošto je ruta bila previše brdska, nijesu mu davate velike šanse za osvajanje klasifikacije. Jasper Filipsen, koji je 2022. završio na drugom mjestu, bio je takođe veliki favorit i pripremao se za Tur, dok njegov tim nije vodio vozače za generalni plasman već je sve bilo posvećeno sprintu; njegov suvozač Metju van der Pul je istakao da neće trošiti prebiše energije na Tur jer želi da se pripremi za Svjetsko prvenstvo. Jedan od favorita bio je i Mads Pedersen, koji je osvojio klasifikaciju po poenima na Vuelta a Espanji 2022. i kojeg se očekivalo da skuplja bodove na brdskim etapama jer je univerzalniji sprinter. Binijam Grmaj je vozio Tur po prvi put i primarni cilj mu je bio da ostvari etapnu pobjedu pa da u zavisnosti od bodova vidi može li da se bori za klasifikaciju. Univerzalniji je sprinter a na Điru 2021. ostvario je etapnu pobjedu u sprintu protiv Van der Pula i očekivalo se da može da ide u bjegove i sakuplja bodove. Kejleb Juan je na Tur 2021. došao sa namjerom da ostvari što više pobjeda i osvoji klasifikaciju ali je pao i povrijedio se, a nakon što se oporavio nije uspio da ostvari veliki broj pobjeda, prije početka Tura ostvario je samo jednu pobjedu tokom 2023. Dilan Grunevegen se vratio na Tur 2022. nakon suspenzije od devet mjeseci i ostvario je jednu etapnu pobjedu, a istakao je da su mu cilj etapne pobjede. Mark Kevendiš je 2021. ostvario četiri etapne pobjede i izjednačio rekord Edija Merksa sa 34 pobjede. Tim nije htio da ga povede na Tur 2022. da pokuša da sruši rekord, što je bio prvi put od 1987. da branilac zelene majice nije vozio Tur naredne godine, a takođe je njegov izostanak proglašen za najveću grešku u sastavima svih timova na trci. Pred početak sezone 2023. prešao je u Astanu, a zatim je ostvario pobjedu na Điro d’Italiji zbog čega su mnogi istakli da može da ostvari pobjedu na Turu i sruši rekord. Među drugim potencijalnim favoritima bili su Jordi Meus, Aleksander Kristof koji nije ostvario pobjedu na Turu od 2020. Brajan Kokar, Sem Valšajd, Fil Bauhaus, kao i sedmostruki pobjednik Peter Sagan, koji je izjavio da će mu to biti poslednji Tur.

Mark Kevendiš, najavio je da vozi poslednji Tur.

U brdskoj klasifikaciji najveći favoriti su uglavnom vozači koji se bore za osvajanje Tura, jer predstavljaju i najbolje brdaše. Pogačar je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju 2020. i 2021. nakon čega su organizatori odlučili da ukinu pravilo prema kojem su se na brdskim ciljevima koji su ujedno i cilj etape dodjeljivali dupli bodovi. Uprkos tome, Vingegor je osvojio Tur i brdsku klasifikaciju 2022. sedam bodova ispred Sajmona Geškea, pa su Pogačar i Vingegor ponovo bili glavni favoriti za osvajanje klasifikacije. Đulio Čikone je pred početak trke ostvario etapnu pobjedu i osvojio je brdsku klasifikaciju na Kriterijumu di Dofine, a osvojio je i brdsku klasifikaciju na Điru 2019. zbog čega je bio jedan od favorita. Romen Barde je osvojio klasifikaciju 2019. i dva puta je završio Tur na podijumu, ali je izjavio da se više ne bori za generalni plasman, pa se očekivalo da će moći da ide u bjegove i skuplja bodove. Luis Mejntdžes je završio na sedmom mjestu na Kriterijumu di Dofine i došao je na Tur sa ciljem da ostvari pobjedu, a možda i da se bori za klasifikaciju. Tibo Pino je prije početka trke izjavio da će na kraju sezone završiti karijeru i da će mu to biti poslednji Tur. Điro 2023. je završio na petom mjestu i osvojio je brdsku klasifikaciju, a istakao je da mu je cilj da ostvari etapnu pobjedu. Na spisak favorita su bili Vaut Puls koji je 2021. nosio tačkastu majicu na četiri etape a na kraju je završio na drugom mjestu u klasifikaciji, dok su primarni cilj za tim bile etapne pobjede i vozači su imali slobodu da idu u bijeg, kao i Majkl Vuds koji je takođe vozio u timu koji se nije borio za generalni plasman već su cilj bile etapne pobjede.

Najveći favorit u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača bio je Pogačar, koji je osvojio klasifikaciju tri puta zaredom i od koga se očekivalo da sruši rekord koji su držali Jan Ulrih i Andi Šlek sa po tri pobjede. Matijas Skjelmose je nakon što je osvojio Tur de Svis, gdje je pobijedio ispred Huana Ajusa i Evenepula, postao jedan od favorita za visok plasman u generalnom plasmanu, kao i za najboljeg mladog vozača. Feliks Gal je došao na Tur kako bi radio za Bena o Konora, ali nakon što je ostvario etapnu pobjedu na Tur de Svisu i bio je lider na jednoj etapi, očekivalo se da može da se bori za visok plasman. Karlos Rodrigez je došao na trku kao jedan od tri lidera tima Ineos grenadirs, a kao i Skjelmose i Gal, vozio je Tur po prvi put. Prethodno je završio Tur de l’Avenir na drugom mjestu, kao i Vuelta a Espanju 2022. na osmom mjestu, kada je vozio svoj prvi grand tur. Tobijas Haland Johanesen je osvojio Tur de l’Avenir 2021. pobijedivši Karlosa Rodrigeza za sedam sekundi, a nakon što je njegov tim Uno H dobio specijalnu pozivnicu za Tur, on je predstavljen kao lider tima u borbi za etapne pobjede i generalni plasman, nakon što je 2022. završio Kriterijum di Dofine na desetom mjestu. Tom Pidkok je drugi od tri lidera Ineosa koji je mlađi od 25 godina, a nakon što je ostvario etapnu pobjedu na Alp d’Iezu na debiju 2022. iz tima su mu pružili podršku da se bori za generalni plasman i bijelu majicu. Mateo Jorgensen je došao na trku kao jedan od pomoćnika za Enrika Masa, a nakon što je imao dobrih rezultata tokom 2022. očekivalo se da će moći da se bori za etapnu pobjedu ili generalni plasman.

Novčane nagrade

Ukupan novčani fond na Turu 2023. iznosio je 2.308.200 evra. Pobjednik je dobio 500.000, drugoplasirani 200.000, trećeplasirani 100.000, dok su svi vozači koji su završili od 20 do poslednjeg mjesta u generalnom plasmanu dobijali po 1.000 evra. Pobjednici brdske i klasifikacije po poenima dobijali su po 25.000, drugoplasirani po 15.000, a trećeplasirani po 10.000; nagrade su dobijali vozači do osmog mjesta, a osmoplasirani dobio je 2.000 evra. Pobjednik klasifikacije za najboljeg mladog vozača dobio je 20.000 evra, drugoplasirani 15.000, trećeplasirani 10.000 i četvrtoplasirani 5.000 evra. Najagresivniji vozač cijele trke dobio je 20.000 evra, pobjednik timske klasifikacije 50.000, drugoplasirani 30.000, trećeplasirani 20.000, četvrtoplasirani 12.000 i petoplasirani 8.000 evra. Lider generalnog plasmana dobijao je po 500 evra dnevno, lideri brdske, klasifikacije za najboljeg mladog vozača i klasifikacije po poenima dobijali su po 300 evra, dok je najagresivniji vozač na svakoj etapi posebno dobijao po 2.000 evra.

Pobjednik svake pojedinačne etape dobijao je 11.000 evra, drugoplasirani 5.500, trećeplasirani 2.800, a novac je dobijalo prvih 20 vozača na etapi, sa tim da su vozači od 15 do 20 mjesta dobijali po 300 evra. Suvenir Anri Degranž je nagrada koja se svake godine dodjeljuje vozaču koji prvi pređe preko uspona sa najvećom nadmorskom visinom. a trci 2023. to je bio Kol de la Loz, a prvi vozač preko uspona dobio je 5.000 evra. Suvenir Žak Gode je nagrada koja se svake godine dodjeljuje vozaču koji pređe prvi preko uspona Kol di Turmale ako se taj uspon vozi, a vozač dobija 5.000 evra.

Novčane nagrade na kraju trke

Pozicija	Klasifikacije
	Generalni plasman	Klasifikacija po poenima	Brdska klasifikacija	Najbolji mladi vozač	Timovi	Najagresivniji vozač
1.	500.000 evra	25.000 evra		20.000 evra	50.000 evra	20.000 evra
2.	200.000 evra	15.000 evra		15.000 evra	30.000 evra	–
3.	100.000 evra	10.000 evra		10.000 evra	20.000 evra
4.	70.000 evra	4.000 evra		5.000 evra	12.000 evra
5.	50.000 evra	3.500 evra		–	8.000 evra
6.	23.000 evra	3.000 evra			–
7.	11.500 evra	2.500 evra
8.	7.600 evra	2.000 evra
9.	4.500 evra	–
10.	3.800 evra
11.	3.000 evra
12.	2.700 evra
13.	2.500 evra
14.	2.100 evra
15.	2.000 evra
16.	1.500 evra
17.	1.300 evra
18.	1.200 evra
19.	1.100 evra
20. do kraja	1.000 evra
Dnevno	500 evra	300 evra		300 evra

Novčane nagrade na etapama

Pozicija na etapama	Etape
	Cilj	Prolazni cilj	Usponi					Mladi vozač	Najagresivniji vozač	Najbolji tim
			Ekstra kategorija	1.	2.	3.	4.
1.	11.000 evra	1.500 evra	800 evra	650 evra	500 evra	300 evra	200 evra	500 evra	2.000 evra	2.800 evra
2.	5.500 evra	1.000 evra	450 evra	400 evra	250 evra	–	–	–	–	–
3.	2.800 evra	500 evra	300 evra	150 evra	–
4.	1.500 evra	–	–	–
5.	830 evra
6.	780 evra
7.	730 evra
8.	670 evra
9.	650 evra
10.	600 evra
11.	540 evra
12.	470 evra
13.	440 evra
14.	340 evra
15.	300 evra
16.
17.
18.
19.
20.

Ruta i etape

U januaru 2022. ASO je objavio da će Tur de Frans 2023. startovati u Baskiji, autonomnoj zajednici Španije, kao i da će prva etapa biti vožena u Bilbau. To je bio 25 put da je Tur startovao izvan Francuske, drugi put u istoriji da je startovao u Baskiji i Španiji i prvi put od 1992. godine, kada je startovao u San Sebastijanu. U oktobru 2022. Kristijan Pridom je predstavio cijelu rutu. Predstavljanju su prisustvovali Pogačar, Kevendiš, Majkl Metjuz, Greg van Avermat, Anemik van Vleten, Tom Pidkok, Naser Buani, kao i brojni drugi vozači, dok pobjednik iz 2022. — Jonas Vingegor, nije prisustvovao predstavljanju rute jer u tom periodu vozio kriterijum u Singapuru. Išlo se kroz ukupno 40 gradova, od čega se njih 12 po prvi put našlo na trci, a smatrano je da ruta favorizuje brdaše.

Uspon na Pij de Dom.

Trka je počela u Bilbau, pored muzeja Gugenhajm. Voženo je pet uspona, od kojih je Kote de Vivero vožen po prvi put na Turu. Druga etapa je startovala u Vitoriji, a cilj je bio u San Sebastijanu; voženo je takođe pet uspona, a sa ukupnom dužinom od 208,9 km, etapa je bila najduža na trci. Treća etapa startovala je u gradu Amorebijeta—Ečano, a cilj je bio u Bajonu, na jugozapadu Francuske. Vožena su četiri uspona, ali nijedan nije bio u poslednjih 85 km i etapa je opisana kao prva prilika za sprintere.

Nakon tri etape u Španiji, četvrta etapa je vožena od Daksa do Nogara, a zbog samo jednog brdskog cilja četvrte kategorije, opisana je kao sprinterska. Peta etapa je bila prva veća brdska etapa, na kojoj je vožen prvi brdski cilj ekstra kategorije — Kol de Sude, dug 15,2 km, sa prosječnim nagibom od 7,2%. U finišu je vožen brdski cilj prve kategorije Kol de Mari Blank, čiji je vrh bio na 13 km do cilja, nakon čega je voženo nizbrdo i po ravnom do kraja. Šesta etapa bila je najteža brdska etapa tokom prve nedelje; nakon 55 km i jednog brdskog cilja treće kategorije, vožen je brdski cilj prve kategorije Kol d’Aspen dug 12 km, a nakon 12 km spusta, vožen je brdski cilj ekstra kategorije — Kol di Turmale, dug 17,1 km, sa prosječnim nagibom od 7,3%. Nakon 30 km spusta vožen je uspon prve kategorije Koteret Kambask, dug 16 km sa prosječnim nagibom od 5,4%, a na vrhu uspona bio je i cilj etape. Sedma etapa vožena je od Mon de Marsana do Bordoa, a sa jednim usponom četvrte kategorije dugim 1,2 km i sa najvećom tačkom od 700 metara nadmorske visine, bila je druga najravnija etapa na trci nakon poslednje etape. Cilj neke etape u Bordou je prije trke poslednji put bio 2010. kada je Mark Kevendiš pobijedio. Na osmoj etapi vožen je jedan brdski cilj treće kategorije i dva brdska cilja četvrte, oba u poslednjih 16 km, zbog čega je etapa klasifikovana kao brdovita i veće šanse su davate univerzalnijim sprinterima. Na devetoj etapi u prvom dijelu su vožena dva brdska cilja četvrte kategorije, a zatim jedan brdski cilj treće, dok je cilj bio na usponu ekstra kategorije Pij de Dom, dužine 13,3 km, sa prosječnim nagibom od 7,7%. To je bilo prvi put nakon 35 godina i trke 1988. da se uspon našao na Turu. Uspon je postao poznat po trci 1964. kada su se Žak Anketil i Remon Pulidor borili za pobjedu na Turu, a na usponu su vozili dva kilometra jedan pored drugoga; u jednom trenutku su se dodirnuli laktovima, ali su nastavili da voze ne obraćajući pažnju jedan na drugoga. Romen Barde je prvu nedelju opisao kao najtežu koja je ikada postojala, sa velikim brojem uspona i mogućnošću da se naprave velike razlike između favorita u generalnom plasmanu.

Vozači na etapi 13, tokom uspona na Gran Kolombje.

Poslije dana odmora, na desetoj etapi voženo je pet uspona u Centralnom masivu, od kojih četiri treće i jedan druge kategorije i etapa je bila smatrana pogodnom za bijeg, bez imalo ravnog terena, samo sa usponima i spustevima; poslednji uspon vožen je na 27 km do cilja, nakon čega je vožen spust do kraja. Na etapi 11 vožena su tri uspona četvrte kategorije, od kojih poslednji na 50 km do cilja i očekivana je sprinterska etapa, sa potpunim pravcem u poslednjem kilometru, bez krivina. Na etapi 12 voženo je pet uspona, a na cijeloj etapi je bilo malo ravnog terena i označena je kao pogodna za bijeg. Etapa 13 je vožena na Dan Bastilje. Prvih 70 km bilo je potpuno ravno, nakon čega je vožen jedan nekategorisani uspon, a cilj etape bio je na usponu ekstra kategorije Gran Kolombje, dugom 17,4 km, sa prosječnim nagibom od 7,1%. Etapa 14 bila je prva etapa u Alpima; od samog početka se išlo uzbrdo, a nakon 13 km vožen je uspon treće kategorije. Uslijedila su tri uspona prve kategorije, a prvi ravni dio vožen je nakon spusta sa trećeg uspona prve kategorije, poslije 117 km etape, a nakon 10 km po ravnom, vožen je uspon ekstra kategorije Kol de Žuks plane, dug 11,6 km, sa prosječnim nagibom od 8,5%. Poslije uspona voženo je 12 km spusta do cilja. Etapa 15 je počela sa kratkim nekategorisanim usponom, a prvi uspon prve kategorije vožen je nakon 75 km. Uslijedili su po jedan uspon prve, treće i druge kategorije, dok je nakon velikog spusta cilj bio na usponu prve kategorije Sen žerve Mon Blank, dužine 7 km, sa prosječnim nagibom od 7,7%.

Uspon Kol de la Loz na etapi 17.

Nakon drugog dana odmora, na etapi 16 vožen je jedini hronometar na trci, dužine 22,4 km. Na 3,5 km do cilja vožen je uspon druge kategorije Kote de Domansi, dužine 2,5 km, sa prosječnim nagibom od 9,5%. Na etapi 17 vožena su dva brdska cilja prve kategorije, jedan druge i jedan ekstra kategorije, a označena je kao kraljevska etapa. Prvi brdski cilj prve kategorije — Kol de Sese, vožen je nakon 17 km etape, ukupna dužina iznosila je 13,4 km, sa prosječnim nagibom od 5,1%. Poslije spusta od 18 km, gdje je bio i prolazni cilj, vožen je drugi uspon prve kategorije, Korme de Roselen, ukupne dužine od 19,9 km i sa prosječnim nagibom od 6%. Poslije spusta od skoro 30 km i malo ravnog dijela, vožen je uspon druge kategorije Kote de Longefoj, ukupne dužine od 6,6 km i sa prosječnim nagibom od 7,5%. Poslije oko 15 km spusta i po ravnom vožen je brdski cilj ekstra kategorije Kol de la Loz, ukupne dužine od 28,1 km, sa prosječnim nagibom od 6%; prosječan nagib u poslednja četiri kilometra bio je preko 10%, a najveći nagib iznosio je 24% na jednom dijelu. Vrh uspona bio je na 6 km do cilja, odakle je vožen spust a poslednji kilometar vožen je po ravnom. Na etapi 18 vožena su dva brdska cilja četvrte kategorije, od kojih je poslednji bio na 70 km do cilja i etapa je označena kao sprinterska. Na etapi 19 vožen je po jedan brdski cilj četvrte i treće kategorije, od kojih je brdski cilj treće kategorije bio na 26 km do cilja i etapa je smatrana pogodnom i za sprintere i za bjegunce. Na etapi 20, poslednjoj brdskoj, vožena su tri uspona druge kategorije, jedan treće i dva prve. Prvi uspon bio je uspon druge kategorije Balon d’Alkas, ukupne dužine od 11,5 km, a vožen je već nakon 8 km od početka etape. Poslednji uspon bio je uspon prve kategorije Kol di Placevarsel, ukupne dužine od 7,1 km, sa prosječnim nagibom od 8,5%. Vrh uspona bio je na 7 km do cilja, odakle je nastavljeno da se vozi uzbrdo još nekoliko kilometara, nakon čega je voženo po ravnom, a poslednji kilometar vožen je po blagom spustu. Nakon etape 20 vozači su putovali 500 km do lokacije za poslednju etapu. Etapa 21 startovala je u Sen Kventin en Ivlinu, jednom od novih gradova Pariza, odakle se išlo do Pariza i vožen je jedan brdski cilj četvrte kategorije prije dolaska u grad. Nakon ulaska u Pariz voženo je osam krugova po 6,8 km, a cilj je bio na Jelisejskim poljima, koja su popločana kaldrmom, a oko Trga Konkord postavljene su šikane.

Karakteristike etapa i pobjednici:

Etapa	Datum	Ruta	Distanca	Tip		Pobjednik	Ref.
1.	1. jul	Bilbao (Španija)	182 km		Srednje teška brdska etapa	Adam Jejts
2.	2. jul	Vitorija — San Sebastijan (Španija)	209 km		Srednje teška brdska etapa	Viktor Lafaj
3.	3. jul	Amorebijeta Ečano (Španija) — Bajon	185 km		Ravna etapa	Jasper Filipsen
4.	4. jul	Daks — Nogaro	182 km		Ravna etapa	Jasper Filipsen
5.	5. jul	Po — Larin	165 km		Teška brdska etapa	Džaj Hindli
6.	6. jul	Tarb — Kotret	145 km		Teška brdska etapa	Tadej Pogačar
7.	7. jul	Mon de Marsan — Bordo	170 km		Ravna etapa	Jasper Filipsen
8.	8. jul	Liburn — Limož	201 km		Srednje teška brdska etapa	Mads Pedersen
9.	9. jul	Sen Leonar de Nobla — Pij de Dom	184 km		Teška brdska etapa	Majkl Vuds
	10. jul	Klermon Feran	Dan odmora
10.	11. jul	Vulkanija — Isuar	167 km		Srednje teška brdska etapa	Peljo Bilbao
11.	12. jul	Klermon Feran — Mulen	180 km		Ravna etapa	Jasper Filipsen
12.	13. jul	Roan — Belvil en Božole	166 km		Srednje teška brdska etapa	Jon Izagire
13.	14. jul	Šatijon sir Šalaron — Gran Kolumbijer	138 km		Teška brdska etapa	Mihal Kvjatkovski
14.	15. jul	Anmas — Morzen	152 km		Teška brdska etapa	Karlos Rodrigez
15.	16. jul	Že — Sen Žerve le Ben	180 km		Teška brdska etapa	Vaut Puls
	17. jul	Sen Žerve le Ben	Dan odmora
16.	18. jul	Pasi — Komblu	22 km		Individualni hronometar	Jonas Vingegor
17.	19. jul	Sen Žerve le Ben — Kurševel	166 km		Teška brdska etapa	Feliks Gal
18.	20. jul	Mute — Burg an Bres	186 km		Srednje teška brdska etapa	Kasper Asgren
19.	21. jul	Muaran en Montanj — Polinji	173 km		Ravna etapa	Matej Mohorič
20.	22. jul	Belfor — Markstejn	133 km		Teška brdska etapa	Tadej Pogačar
21.	23. jul	Sen Kventin en Ivelin — Pariz (Jelisejska polja)	115 km		Ravna etapa	Jordi Meus
Ukupno			3.405 km

Pregled trke

Prva nedelja

Džaj Hindli, vozio je Tur de Frans po prvi put, ostvario pobjedu na petoj etapi i uzeo žitu majicu.

Prva etapa je vožena u Bilbau, gdje je bio i start i cilj; tokom etape je više vozača palo, a u jednom od padova su učestvovala i dva favorita: Enrik Mas i Ričard Karapaz. Mas je odmah napustio trku, dok je Karapaz nastavio poslije nekog vremena. Na poslednja dva uspona vozači su napadali i napravili su nekoliko grupa. Na poslednjem usponu braća blizanci Adam i Sajmon Jejts su napali i stekli su prednost ispred drugih vozača, koju su sačuvali do kraja; u samom finišu Adam je napao, ostvario je pobjedu i uzeo je prvu žutu majicu na trci. Pogačar je pobijedio u sprintu za treće mjesto, a Nilson Paules, koju je bio u bijegu tokom etape, uzeo je tačkastu majicu, za lidera brdske klasifikacije. Prije početka druge etape, Karapaz koji je završio prvu etapu nakon pada, povukao se sa trke. Na etapi je vožen uspon Jaiskibel koji se vozi na klasiku San Sebastijan, a na kojem su se dodjeljivale sekunde bonifikacije. Na usponu se grupa favorita odvojila od glavne grupe, a Pogačar je prešao prvi i uzeo je osam sekundi bonifikacije, dok je Vingegor uzeo pet. Na ulasku u poslednji kilometar Viktor Lafaj je napao i ostvario je solo pobjedu, ispred Van Arta koji je odsprintao grupu, dok je Jejts zadržao žutu majicu. Pobjeda Lafaja je bila prva pobjeda za tim Kofidis od Tura 2008.

Na trećoj etapi, koja je bila uglavnom ravna, pobijedio je Jasper Filipsen ispred Fila Bauhausa, nakon što ga je Van der Pul sproveo do poslednjih 200 metara; Jejts je zadržao žutu majicu, a Paules je ponovo bio u bijegu i povećao je prednost u brdskoj klasifikaciji. Cilj četvrte etape bio je u Nogaru, gdje tokom prvih stotinu kilometara niko nije pokušavao da ode u bijeg i grupa je išla lagano, što je dovelo do brojnih kritika, a Filipsen je izjavio da je to bila najdosadnija etapa nakon mnogo vremena. U poslednjem dijelu etape Benoa Kosnefroa i Antoni Delaplas su otišli u bijeg, gdje su proveli oko 60 kilometara. U finišu se desilo više padova, a prilikom jednog je pao Fabio Jakobsen i povrijedio se. U sprintu je pobijedio Filipsen ispred Kejleba Juana i Bauhausa i ostvario drugu etapnu pobjedu nakon lid-auta od Van der Pula. Kosnefroa je dobio nagradu za najagresivnijeg vozača na etapi, zbog čega je izjavio da je presrećan, kao i da je bilo emotivno za njega to što je bio zajedno u bijegu sa Delaplasom, jer žive blizu u Normandiji i često voze zajedno.

Peta etapa je bila prva brdska etapa u Pirinejima; tokom etape je 36 vozača otišlo u bijeg, među kojima su bili i neki od favorita za generalni plasman, uključujući Džaja Hindlija. Najveća prednost koju su stekli bila je četiri minuta, a pred poslednji uspon Kol de Mari Blank imali su dva i po minuta prednosti. Hindli je napao pri vrhu uspona, prešao je sam preko brdskog cilja, nakon čega je na spustu povećao prednost i ostvario je prvu etapnu pobjedu na Turu, 32 sekunde ispred Čikonea i preuzeo je žutu majicu od Adama Jejtsa. Feliks Gal je završio na trećem mjestu, a tokom etape je osvojio dosta bodova na brdskim ciljevima i preuzeo je tačkastu majicu od Paulesa. Iza bjegunaca, u grupi favorita, Vingegor je napao na 1,5 km do vrha uspona Mari Blank, što Pogačar nije mogao da prati i završio je etapu na petom mjestu, 34 sekunde iza Hindlija. Pogačar je odlučio da čeka Adama Jejtsa, koji je bio ranije otpao iz grupe, kako bi mu pomogao da izgubi što manje vremena, ali je izgubio minut i četiri sekunde od Vingegora i pao je na šesto mjesto u generalnom plasmanu. Sa njima su došli i Martinez, Rodrigez, Godu, Sajmon Jejts i Skjelmose, dok su O Konor i Barde završili minut i 57 sekundi iza Hindlija.

Sep Kus (na čelu) predvodi Jonasa Vingegora i Tadeja Pogačara na usponu Kol di Turmale.

Na šestoj etapi je vožen Kol di Turmale, dok je cilj bio na usponu prve kategorije Koteret Kambask, dugom 16 km. Vingegor je ponovo napao na poslednjem usponu, što je mogao da prati samo Pogačar. Na 3 km do cilja Pogačar je napao, Vingegor nije mogao da prati i Pogačar je ostvario prvu etapnu pobjedu, 24 sekunde ispred Vingegora. Ostali favoriti u borbi za generalni plasman su završili sa preko dva minuta iza i Vingegor je preuzeo žitu majicu, 25 sekundi ispred Pogačara, dok je Hindli pao na treće mjesto, minut i po iza. Na sedmoj etapi, Filipsen je ostvario treću etapnu pobjedu, odsprintavši Kevendiša na cilju; Kevendišu su zupčaniici proklizali nekoliko metara do cilja i morao je da prestane da sprinta. Nakon etape, direktor Astane — Aleksandar Vinokurov i tima Intermarš — Žan Fransoa Burlar žalili su se na sprint Filipsena koji je sa lijeve strane prešao na desnu, iza Kevendiša, pritom poremetivši sprint Binijama Grmaja koji je u tom trenutku bio iza Kevendiša i onemogućivši mu da se bori za etapnu pobjedu. Njihova žalba je odbačena a navijači su Filipsenu slali brojne uvredljive poruke preko društvenih mreža. Na osmoj etapi su vožena dva brdska cilja četvrte kategorije u poslednjih 15 km. Na oko 60 km do cilja, Mark Kevendiš je pao i morao je da napusti Tur, a kasnije je utvrđeno da je slomio ključnu kost. Đani Moskon je izjavio da je neko promijenio pravac kretanja, zbog čega je Kevendiš zakačio točak vozača koji je bio ispred njega i pao je. Mads Pedersen je u sprintu pobijedio Filipsena, dok je Van Art završio na trećem mjestu. Poslije etape mnogi aktivni i bivši biciklisti su izjavili da su šokirani i tužni što je Kevendiš završio Tur na taj način i što neće imati priliku da sruši rekord po broju pobjeda. Mark Renšo je izjavio da je plakao, Mads Pedersen je izjavio da je tužno što je završio Tur na takav način, Pogačar je izjavio da su svi željeli da ostvari još tu jednu pobjedu i da je užasno to što mu se desilo, dok je Vingegor istakao da je to bio jako tužan trenutak.

Kvin Simons iz Lidl—treka nije startovao devetu etapu jer mu se stanje nije popravilo nakon pada na petoj etapi. Na etapi je u bijeg otišlo 14 vozača, među kojima su bili Majkl Vuds, David de la Kruz, Matej Mohorič, Pjer Latur i Aleksej Lucenko. Jorgensen je napao na oko 47 km do cilja i imao je prednost od minut i po na usponu Pij de Dom, ali se njegova prednost postepeno smanjivala i Vuds ga je dostigao na 500 metara do cilja i ostvario je pobjedu, što mu je bila prva etapna pobjeda na Turu. U poslednjih 50 metara, Jorgensena su prestigli i Latur i Mohorič i nije završio na podijumu. Nakon etape je izjavio da je u finišu prestao da mu radi radio i da je bio u potpunoj tišini nekoliko kilometara jer navijačima nije bilo dozvoljeno da budu pored puta u poslednjih četiri kilometra. U glavnoj grupi, Pogačar je napao na kilometar do cilja i završio je osam sekundi ispred Vingegora, koji nije mogao da ga prati i smanjio je zaostatak u generalnom plasmanu na 17 sekundi.

Druga nedelja

Grupa tokom etape 13.

Nakon prvog dana odmora, pred početak desete etape, Skjelmose je u intervjuu za danske medije izjavio da će Van Art napustiti Tur odmah, što je Van Art demantovao nakon etape, a Skjelmose se izvinio izjavivši da je rekao nešto o čemu nije razmišljao. Na desetoj etapi bijeg nije oformljen sve do 80 km do cilja, a prije toga mnogi vozači su napadali u grupama, uključujući Pogačara i Vingegora koji su pokušali da odu u bijeg. U bijeg je otišlo 14 vozača, među kojima su bili Bilbao i Čavez. Na 45 km do cilja, kada je bijeg već imao prednost oko tri minuta, Van der Pul i Van Art su napali iz glavne grupe i proveli su 15 km ispred nje, prije nego što su usporili kako bi bili dostignuti. Krists Nejlands je napao pri vrhu poslednjeg uspona i stekao je prednost od 35 sekundi. Na 3 km do cilja dostigli su ga Peljo Bilbao, Džordž Cimerman, O Konor i Esteban Čavez. U sprintu je pobijedio Bilbao i ostvario je prvu pobjedu na Tur de Fransu u karijeri i treću na grand tur trkama. Pobjedu je posvetio bivšem suvozaču Đinu Mederu, koji je poginuo nakon pada na trci Tur de Svis u junu. Nakon pobjede Bilbao je došao sa 11 na peto mjesto u generalnom plasmanu. Na etapi 11 Matis Luvel, Andrej Amador i Danijel Os su otišli u bijeg; Luvel i Amador su odustali i dostignuti su na oko 50 km do cilja, dok je Os dostignut na 13 km do cilja. Filipsen je pobijedio u sprintu ispred Grunevegena i Bauhausa i ostvario je četvrtu etapnu pobjedu na trci, postavši prvi vozač nakon Kevendiša koji je to uspio.

Prije početka etape 12, Fabio Jakobsen je napustio trku jer nije uspio da se oporavi od povreda dobijenih u padu na četvrtoj etapi. Na etapi je bilo nekoliko padova, a zbog jednog od njih David de la Kruz je morao da napusti trku. Bijeg je oformljen tek na 85 km do cilja, a u bijeg je otišla grupa od 15 vozača, u kojoj su bili Pino, Van der Pul i Jorgensen. Jon Izagire je napao na 2,4 km do vrha poslednjeg uspona, koji je bio na 30 km do cilja; niko nije mogao da ga prati i ostvario je pobjedu skoro minut ispred Matjua Birgodoa i Jorgensena. To mu je bila druga pobjeda na Turu, nakon što je ostvario jednu etapnu pobjedu 2016. godine, a to je takođe bila druga pobjeda za tim Kofidis, koji prije početka trke nije imao nijednu pobjedu 15 godina. Pino je etapu završio na šestom mjestu i sa 15 došao je na deseto mjesto u generalnom plasmanu. Tokom etape 13, Ben Tarner je napustio trku zbog problema sa gastroenteritisom, dok je Kejleb Juan napustio trku prije početka uspona na Gran Kolombje, nakon što je bio otpao od glavne grupe, a na etapi 12 je jedva stigao u okviru vremenskog limita. Nakon etape menadžer tima Loto—destini Stefan Elo ga je kritikovao. U bijeg je otišlo 19 vozača, a na poslednji uspon Gran Kolombje je došlo njih 16, sa prednošću od četiri minuta ispred glavne grupe. Tokom uspona su počeli napadi i na 16 km do cilja se izdvojila grupa od četiri vozača, u kojoj su bili Džejms Šo, Kventin Paše, Harold Tehada i Maksim van Gils. Mihal Kvjatkovski ih je dostigao i na 11 km do cilja je napao; niko nije mogao da ga prati i ostvario je pobjedu 47 sekundi ispred Van Gilsa. U glavnoj grupi je tim UAE radio na čelu tokom uspona; Pogačar je napao na 500 metara do cilja, stigao je preostale bjegunce i završio je na trećem mjestu, četiri sekunde ispred Vingegora i dobio je dodatne četiri sekunde bonifikacije, zahvaljujući čemu je smanjio zaostatak iza Vingegora na devet sekundi.

Grupa vozača u bijegu tokom etape 14.

Tokom etape 14, nakon 6 km došlo je do velikog pada u glavnoj grupi, u kojem su učestvovali svi timovi osim Total eneržisa, a organizatori su stopitali početak na 20 minuta, nakon čega je ponovo voženo 2 km neutralne zone. Zbog pada su Tur napustili Esteban Čavez, Antonio Pedrero, Ruben Gerero i Luis Mejntdžes. U bijeg je otišla grupa od 20 vozača, a na spustu sa prvog uspona pali su Romen Barde i Džejms Šo i morali su da napuste Tur. Tim Jumbo—vizma je radio na čelu i dostizao je bjegunce jednog po jednog, dok su poslednjeg dostigli Čikonea na 58 km do cilja, a na 51 km do cilja Pidkok je otpao od glavne grupe. Na poslednjem usponu Kol de Žuks plane, favoriti su otpadali jedan po jedan iz glavne grupe, dok su na čelu radili Vaut van Art i Vilko Kelderman; Bilbao, Sajmon Jejts, David Godu i Gijom Marten su otpali na oko 20 km до циља. На око 16 km do cilja otpao je i Džaj Hindli, dok je Sep Kus radio na čelu, a nakon što je otpao i Kus, Adam Jejts je počeo da radi na čelu za tim UAE; Karlos Rodrigez je odmah otpao a u vodećoj grupi su ostali samo Jejts, Pogačar i Vingegor. Na 3,7 km do vrha uspona i 15,7 km do cilja, Pogačar je napao, Jejts je otpao, a Vingegor je počeo postepeno da zaostaje. Na 1,6 km do vrha uspona Vingegor je dostigao Pogačara; na 600 metara do vrha Pogačar je pokušao da napadne, ali ga je blokirao televizijski motor. Pri vrhu je Vingegor napao i prešao je prvi preko uspona, čime je uzeo 20 bodova i preuzeo je tačkastu majicu od Paulesa; na usponu su se dodjeljivale i sekunde bonifikacije, Vingegor je uzeo osam sekundi, a Pogačar pet. Rodrigez je preko uspona prešao sa zaostatkom od 25 sekundi, a Hindli sa zaostatkom od minut i po. Pogačar i Vingegor su usporili na spustu i dostigli su ih Adam Jejts i Rodrigez, a na 6 km do cilja Rodrigez je napao i brzo stekao deset sekundi prednosti. Prednost se smanjivala, ali je Pogačar pogriješio u krivini na ulasku u Morzen u poslednjem kilometru i Rodrigez je ostvario prvu pobjedu u karijeri na Tur de Fransu, pet sekundi ispred Pogačara i Vingegora i za sekundu je preuzeo treće mjesto od Hindlija, koji je završio minut i 46 sekundi iza. Pogačar je za drugo mjesto uzeo četiri sekunde bonifikacije, a Vingegor za treće mjesto dvije sekunde i povećao je prednost ispred Pogačara na deset sekundi, zahvaljujući sekundama bonifikacije na brdskom cilju. Sep Kus je završio 57 sekundi iza i sa desetog je došao na šesto mjesto u generalnom plasmanu, nakon što su Sajmon Jejts, Bilbao i Godu izgubili preko tri minuta; Feliks Gal je etapu završio zajedno sa Hindlijem i sa 14 mjesta došao je na deveto mjesto u generalnom plasmanu, a Tom Pidkok je izgubio preko osam minuta i pao je na 11 mjesto. Poslije etape, vozač i kamerman na motoru koji je blokirao Pogačara na usponu suspendovani su sa etape 15 i novčano su kažnjeni.

Vaut Puls, ostvario je pobjedu na etapi 15, što je mu je bila prva pobjeda na Turu na desetom učešću.

Cilj etape 15 bio je na usponu prve kategorije Sen žerve Mon Blank. Prije početka objavljeno je da je Danijel Martinez napustio trku zbog pada na etapi 14, prilikom kojeg je zadobio potres mozga. Nakon više napada i pokušaja odlaska u bijeg koje je dostizala glavna grupa, odvojili su se Alafilip i Lucenko, dok su ostali pokušavali da im se pridruže, ali je grupa bila deset sekundi iza. Na 125 km do cilja, desio se veliki pad u glavnoj grupi, koji je izazvao jedan od gledalaca pored puta. Vozači u glavnoj grupi su usporili i bjegunci su brzo stekli dva minuta prednosti; u bijeg je otišlo 36 vozača, među kojima su bili Čikone, Paules, Van Art, Puls i Rui Kosta, a zaostajali su oko 40 sekundi iza Alafilipa i Lucenka. Nakon prvog uspona vodeći dvojac je usporio i ostali vozači su ih dostigli na 85 km do cilja. Tokom drugog uspona napao je Marko Haler, a zatim i Rui Kosta, koji je dostigao Halera i stekao prednost od 40 sekundi, dok je Paules otpao. Tokom uspona otpali su i Alafilip, Jon Izagire, Vuds i Fraile; Kosta je dostignut pri vrhu uspona, nakon čega je Skjelmose radio za Čikonea koji je prešao prvi preko vrha i po broju bodova se izjednačio sa Paulesom. Na usponu treće kategorije Mark Soler je napao, nakon čega su otpali Kosta, Igo Ul i Lucenko. Solera su prvo dostigli na spustu Van Art i Nejlands, a zatim i Puls i imali su prednost od 20 sekundi ispred grupe u kojoj su bili Uran, Landa, Čikone, Marten, Skjelmose i Bargil; Nejlands je pao na spustu, a vodeća trojica su stekli prednost od 50 sekundi. Pred početak uspona Soler je zaostajao iza Van Arta i Pulsa, a zatim je postepeno smanjivao zaostatak, dok je na 11 km do cilja Puls napao i otišao od Van Arta. Soler je dostigao Van Arta, a na 9 km do cilja Puls je stekao prednost od 40 sekundi ispred njih dvojice i minut i 50 sekundi ispred grupe u kojoj su bili ostali bjegunci. Na 4 km do cilja Puls je stekao minut prednosti, dok je u glavnoj grupi tim UAE preuzeo rad na čelu i otpali su Sajmon Jejts, Hindli i Bilbao, a zatim i Godu. Nakon što se Rafal Majka sklonio sa čela, Adam Jejts je diktirao tempo i odmah su otpali Kus i Rodrigez i u grupi su ostali samo Jejts, Pogačar i Vingegor. Van Art je napao i otišao od Solera, a na 2 km do cilja Birgodo je dostigao i otišao od Solera. U glavnoj grupi je Adam Jejts diktirao tempo, Pogačar je polako usporavao i Jejts je otišao od njih, a Rodrigez ih je dostigao. Puls je pobijedio na etapi dva minuta ispred Van Arta i tri minuta ispred Birgodoa, dok su Solera prestigli mnogi drugi vozači jer je usporio kako bi ga Adam Jejts dostigao. To je bila prva etapna pobjeda za Pulsa na Tur de Fransu u karijeri i druga na grand tur trkama nakon što je pobjedu ostvario na Vuelta a Espanji 2011. Soler i Jejts su stekli 20 sekundi prednosti, a u poslednjem kilometru Pogačar je napao; Rodrigez je odmah otpao, ali je Vingegor pratio i dostigli su Solera i Jejtsa, a zatim i otišli od njih. Pogačar je sprintao do cilja, ali je Vingegor pratio i završili su sa istim vremenom; Adam Jejts je završio 20 sekundi iza, Rodrigez 42 sekunde, a Hindli, Sajmon Jejts i Gal su završili preko dva minuta iza i Adam Jejts je preuzeo četvrto mjesto od Hindlija, 19 sekundi iza Rodrigeza, dok je Čikone preuzeo tačkastu majicu.

Treća nedelja

Jonas Vingegor u žutoj majici tokom hrinometra na etapi 16.

Nakon drugog dana odmora, na etapi 16 je vožen hronometar u dužini od 22,4 km, sa jednim brdskim ciljem druge kategorije. Pogačar je izjavio da će hronometar biti presudan u borbi za generalni plasman, da mu ruta odgovara i da jedva čeka da startuje. Etapu nije startovao Mateo Jorgensen, koji je pokidao butni mišić. Na usponu, koji je bio dug 2,5 km i nalazio se na 3,5 km do cilja, bila je dozvoljena promjena bicikla iz hronometraškog u drumski; Pogačar je tokom pripremne vožnje na dan odmora mijenjao bicikl, ali je bivši biciklista Adam Blajt izjavio da je promjena besmislena jer će aerodinamička prednost nadmašiti težinu na kojoj se dobija prelaskom na drumski bicikl, kao i da će vrijeme koje se gubi na zamjenu biti veliko da bi se nadoknadilo na kratkom usponu. Prvi je startovao Mihal Merkev koji je bio na poslednjem mjestu u generalnom plasmanu, a nakon njega je startovao Ses Bol. Vrijeme koje je postavio Merkev nadmašio je prvo Moskon, a zatim su vrijeme popravljali Devenajns, Arndt i Mads Pedersen, nakon čega je Remi Kavanja postavio najbolje vrijeme od 35:42, 25 sekundi brže od Pedersena. Mikel Bjerg je vozio lagano prvi dio, nakon čega je promijenio bicikl pred uspon kako bi testirao vrijeme koje može da se dobije za Pogačara i ostvario je peto vrijeme kada je završio. Stefan King je bio šest sekundi brži od Kavanje na prvom prolaznom cilju, dok je na drugom, pred početak uspona bio sporiji dvije sekunde; mijenjao je bicikl pred početak uspona, a na trećem prolaznom cilju, na vrhu uspona, zaostajao je 28 sekundi, a završio je 52 sekunde iza. Na usponu se računalo vrijeme od početka do vrha za bodove u brdskoj klasifikaciji; Paules je odvezao uspon u vremenu od 7:24, dok je njegovo vrijeme popravio Čikone, koji je mijenjao bicikl pred uspon i završio ga je u vremenu od 6:44. Lucenko je ostvario četvrto najbolje vrijeme, tri sekunde ispred Kinga, dok je Van Art, koji je startovao u tom periodu bio sedam sekundi sporiji od Kinga na prvom prolaznom cilju i sekundu sporiji od Kavanje, a na drugom prolaznom cilju je zaostajao 20 sekundi iza Kavanje. Pred uspon nije mijenjao bicikl i postepeno je smanjivao zaostatak i na trećem prolaznom cilju postavio je najbolje vrijeme, dvije sekunde ispred Kavanje; do kraja je samo popravljao vrijeme i završio je hronometar 15 sekundi ispred Kavanje, ostvarivši najbolje vrijeme u tom trenutku. Sajmon Jejts je postavio drugo najbolje vrijeme na prvom prolaznom cilju, dvije sekunde iza Kinga, a pet ispred Van Arta, nakon čega je Bilbao postavio treće vrijeme, sekundu iza Jejtsa, a zatim je Adam Jejts ostvario isto vrijeme kao Bilbao. Nakon četiri minuta vožnje, Vingegor je već imao 20 sekundi ispred Van Arta; na prvom prolaznom cilju prvo je Pogačar postavio najbolje vrijeme, 26 sekundi ispred Kinga, a zatim je Vingegor postavio najbolje vrijeme, 16 sekundi ispred Pogačara i 42 sekunde ispred Kinga. Sajmon Jejts je na trećem prolaznom cilju postavio treće vrijeme, tri sekunde iza Van Arta, dok je u istom periodu Adam Jejts zaostajao 27 sekundi na drugom prolaznom cilju, a Rodrigez 38. Pogačar je na drugom prolaznom cilju bio 20 sekundi brži od Kavanje, a zatim je mijenjao bicikl na usponu; Vingegor je na drugom prolaznom cilju bio 31 sekundu brži od Pogačara i odlučio je da ne mijenja bicikl. Sajmon Jejts je završio na drugom mjestu, sedam sekundi iza Van Arta, dok je Adam Jejts na trećem prolaznom cilju zaostajao 15 sekundi iza Van Arta. Bilbao je završio na drugom mjestu, četiri sekunde iza Van Arta i tri sekunde ispred Sajmona Jejtsa, dok je u istom periodu Pogačar na trećem prolaznom cilju bio 45 sekundi ispred Van Arta; Vingegor je na trećem prolaznom cilju postavio najbolje vrijeme, minut i šest sekundi ispred Van Arta i ostvario je drugo najbolje vrijeme na usponu, tri sekunde iza Čikonea, koji je uzeo najviše bodova, dok Paules nije uzeo bodove jer su brži od njega bili Pogačar i Sajmon Jejts. Adam Jejts je završio 21 sekundu iza Van Arta, a na ulasku u poslednji kilometar, Pogačar je skoro dostigao Rodrigeza, a Vingegor se približio Pogačaru i vozilima koja ga prate. Rodrigez je završio 45 sekundi iza Van Arta i 24 sekunde iza Adama Jejtsa, koji je preuzeo treće mjesto u generalnom plasmanu. Odmah nakon njega na cilj je stigao Pogačar, koji je završio minut i šest sekundi ispred Van Arta; nakon njega je došao Vingegor, koji je završio minut i 38 sekundi ispred Pogačara, a dva minuta i 51 sekundu ispred Van Arta i povećao je prednost u na minut i 48 sekundi ispred Pogačara u generalnom plasmanu. Nakon etape, Tom Dimulen je izjavio da je hronometar Vingegora bio najbolji u biciklizmu ikada, Lens Armstrong je izjavio da je ostao bez riječi, dok je Vingegor istakao da je iznenadio samoga sebe sa vožnjom. Zak Ner iz časopisa Velo napisao je da je kada se uporede podaci iz svakog doba, to bio najbolji hronometar ikada i da je Vingegor na težem, hronometraškom biciklu, ostvario bolje vrijeme od Pogačara na usponu za preko 30 sekundi. U časopisu L'Équipe naslov teksta o hronometru je glasio „Sa druge planete“, ali su urednici časopisa istakli da njegova vožnja baca sumnju na mogući doping.

Mark Soler i Tadej Pogačar na usponu Kol de la Loz tokom etape 17.

Na etapi 17 u finišu je vožen brdski cilj ekstra kategorije Kol de la Loz, ukupne dužine od 28,1 km, sa najvećim nagibom od 24%, nakon čega je u poslednjih 5 km do cilja vožen spust i blagi uspon na samom kraju. Na vrhu Kol de la Loza dodjeljivalu su se sekunde bonifikacije, a prvi vozač preko uspona dobio je nagradu suvenir Anri Degranž. To je bila kraljevska etapa i očekivao se napad Pogačara nakon što je izgubio vrijeme na hronometru, izjavivši da još nije gotovo. Sat vremena prije početka etape ponovo su testirani na doping svi vozači iz timova Jumbo—vizma i UAE tim emirejts, o čemu je direktor tima Jumbo Rodžer Pluge izjavio da je to uvijek dobrodošlo i da se oni na svaki način bore protiv dopinga. Etapu nije startovao Aleksis Grenar koji je pao tokom hrinometra i povrijedio lakat. Nakon što su počeli napadi glavna grupa se podijelila u dvije grupe, a u drugoj su ostali Adam Jejts i Džaj Hindli, zbog čega je glavna grupa usporila i pet vozača koji su otišli u bijeg stekli su 40 sekundi prednosti; u bijeg su otišli Paules, Čikone, Mezgec, Pedersen i Jonas Gregar. Pred početak prvog uspona vozači su napadali kako bi i oni otišli u bijeg, a u glavnoj grupi se desio pad u kojem su učestvovali Pogačar i Pidkok, ali su se brzo vratili u grupu; na početku uspona su otpali brojni vozači iz glavne grupe, među kojima su bili Landa i Pidkok. Vodećoj petorci se pridružilo još 13 vozača, među kojima je bio Sajmon Jejts koji je bio na osmom mjestu u generalnom plasmanu, zbog čega je tim Jumbo—vizma radio na čelu i smanjivao je njihovu prednost, a iz glavne grupe su otpali brojni vozači, uključujući Van Arta i Rodrigeza koji je postepeno zaostajao; Paules je otpao iz bijega i glavna grupa ga je dostigla, smanjivši zaostatak na 20 sekundi, nakon čega je Gijom Marten napao u pokušaju da dostigne bjegunce. Na početku narednog uspona većina vozača iz bijega je dostignuta, a zatim su Tiš Benot i Kelderman iz Jumbo—vizme, kao i Soler i Majka iz tima UAE napali kako bi otišli u bijeg, a pratilo ih je još oko 20 vozača, među kojima su bili i vozači koji se bore za generalni plasman, uključujući Godua, Gala, Sajmona Jejtsa i Bilbaa. Jumbo je nastavio da radi na čelu, ali je usporio tempo i bjegunci su povećali prednost na preko minut. Pred početak drugog uspona Fil Bauhaus, koji je otpao od grupe već na početku zbog bolesti i vozio je sam na začelju, napustio je trku. Čikone je uzeo najviše bodova i na drugom brdskom cilju, a na 80 km do cilja glavna grupa je zaostajala dva minuta, dok je grupa vozača koji su otpali ranije zaostajala deset minuta. Na 55 km do cilja Bernal je pao, ali je mogao da nastavi; Čikone je uzeo najviše bodova i na trećem brdskom cilju i povećao je prednost na 30 bodova ispred Paulesa. Pred početak uspona na Kol de la Loz, timovi Ineos i Bora su radili na čelu grupe kako bi zaštitili pozicije Rodrigeza i Hindlija u generalnom plasmanu, jer je bijeg stekao skoro tri minuta prednosti. Na početku uspona je O Konor radio na čelu za Gala i iz bijega su otpali Čikone, Alafilip i Soler, koji je usporio kako bi radio za Pogačara u glavnoj grupi. Na oko 8 km do vrha uspona O Konor se sklonio sa čela nakon čega je preuzeo Kris Harper za Sajmona Jejtsa. Na 7,5 km do vrha, Pogačar je otpao iz glavne grupe, otkopčao je majicu i trudio se da prati Solera. Gal je napao u bijegu, Harper i Jejts su pokušavali da ga dostignu, dok su iza njih bili Bilbao, Pino i Majka. Iz tima UAE su preko radija poručili da Soler ostane uz Pogačara do kraja, a da se Adam Jejts bori za svoju poziciju u generalnom plasmanu. Grupa Vingegora je brzo stekla minut prednosti ispred Pogačara, a od njega su otpali Kus i Rodrigez, jedino ga je Adam Jejts pratio; ubrzo su dostigli Benota, koji je otpao iz bijega i radio je za Vingegora. Na 4 km do vrha uspona Vingegor je pojačao tempo i Adam Jejts je otpao; u bijegu je Gal povećavao prednost ispred Sajmona Jejtsa, koji je nastavio sam nakon što je Harper otpao. Majka je dostigao Sajmona Jejtsa i zajedno su smanjili prednost Gala na 20 sekundi, dok je Vingegor dostigao Keldermana koji je radio za njega i smanjili su zaostatak na dva minuta iza bjegunaca, a povećali prednost na preko dva minuta ispred Pogačara. Godu i Bilbao su dostigli Harpera, a u jednom trenutku jedan od gledalaca je trčao putem pored Harpera i blokirao je Bilbaa koji nije mogao da prođe i odgurnuo ga je, zbog čega je kasnije dobio upozorenje, koji su pojedini mediji nazvali sramnim. Majka je otpao od Jejtsa nakon nekog vremena, a Jejts se približio Galu i mogao je da ga vidi; Vingegor je smanjio zaostatak na ispod dva minuta, ali je televizijski motor blokirao krivinu ispred automobila u kojem je bio direktor trke, koji ide ispred Vingegora, tako da su Kelderman i Vingegor morali da se zaustave, a onda da obilaze automobil. Gal je prešao prvi preko uspona i došao je do drugog mjesta u brdskoj klasifikaciji, pet bodova iza Čikonea; Sajmon Jejts je prešao uspon sa zaostatkom od 20 sekundi, a Vingegor je dostigao ostale bjegunce i zaostajao je minut i 20 sekundi, a Pogačar je bio preko pet minuta iza Vingegora. Na spustu je Jejts smanjio zaostatak na 15 sekundi, ali nije uspio da se vrati i Feliks Gal je pobijedio, postavši treći debitant na trci koji je ostvario pobjedu, nakon Hindlija i Rodrigeza. Sajmon Jejts je završio na drugom mjestu 34 sekunde iza, dok je Bilbao napao na poslednjem malom usponu i završio je na trećem mjestu, minut i 38 sekundi iza Gala, a 15 sekundi ispred Vingegora. Godu je završio dva minuta i deset sekundi iza Gala, Majka i Adam Jejts 3:43 iza, Hindli 4:25, Rodrigez 4:54, dok je Pogačar završio sedam minuta i 37 sekundi iza Gala, skoro šest minuta iza Vingegora, koji je tako povećao prednost u generalnom plasmanu na sedam minuta i 35 sekundi. Adam Jejts je povećao prednost ispred Rodrigeza na oko minut i po, dok je Sajmon Jejts napredovao za tri pozicije i došao je na peto mjesto u generalnom plasmanu, 18 sekundi iza Rodrigeza; Hindli je pao za dva mjesta na sedmo, Gal je napredovao za dva mjesta na osmo, dok je Kus pao za tri mjesta na deveto. Tokom uspona na Kol de la Loz, radio je snimio poruku koju je Pogačar slao timu, u kojoj je govorio „gotov sam, mrtav sam“, a nakon etape je izjavio da mu je to bio najgori dan na biciklu u životu i da je bilo još gore nego na trci 2022. kada je otpao na uspon Kol de Granon.

Bjegunci pred dolazak na cilj na etapi 18.

Prije početka etape 18. Vaut van Art je napustio trku kako bi prisustvovao rođenju svog drugog djeteta, dok je Entoni Perez napustio iz privatnih razloga. Etapa je uglavnom bila ravna i očekivalo se da se sorinteri bore za pobjedu, a najveće šanse su davate Filipsenu, koji je pokušavao da ostvari petu pobjedu na jednom izdanju Tura. Odmah na početku napao je Kasper Asgren, a pridružili su mu se Viktor Kampenarts i Jonas Abrahamsen i brzo su stekli prednost od 35 sekundi. Drugi vozači su pokušali da im se pridruže, ali je glavna grupa stizala svaki napad i bjegunci su stekli prednost od minut i po. Na prvom usponu četvrte kategorije grupa je smanjila zaostatak na 50 sekundi, a Geške je otpao od glavne grupe. Na drugom usponu četvrte kategorije vozači su počeli da napadaju kako bi dostigli bjegunce. Paskal Enkhorn je pokušao da ode u bijeg, ali je Filipsen sprintao pored njega, pričao mu, a zatim otišao ispred njega kako bi ga blokirao; Enkhorn je otišao na drugu stranu, ali je Filipsen ponovo izašao ispred njega dok ih grupa nije dostigla. Geške je napustio trku na 75 km do cilja, a vozači iz Loto—destinija su i dalje pokušavali da odu u bijeg. Enkhorn je napao ponovo, a Kampenarts je otpao iz bijega kako bi mu pomogao da dostigne vodeću grupu. Njih dvojica su brzo stigli do preostala dva bjegunca i Kampenarts je radio na čelu kako bi stekli što veću prednost, ali je ona uglavnom bila oko 45 sekundi. Na 10 km do cilja prednost je pala na 20 sekundi, a Alafilip i Deklerk iz Kvik-stepa su izašli blizu vrha grupe kako bi probali da je uspore. Na 3 km do cilja prednost je pala na deset sekundi, a u poslednjem kilometru Kampenarts je vukao za sprint Enkhorna a onda se sklonio; Asgren je pobijedio ispred Enkhorna i Johanesena, dok je glavna grupa došla odmah iza njih, a grupu je odsprintao Filipsen i završio je na četvrtom mjestu. Na etapi 19 su vožena dva brdska cilja, a poslednjih 20 km bilo je ravno i očekivala se ponovo borba između sprintera i bjegunaca. Napadi su počeli odmah na početku etape, a prvi su napali Edvald Boson Hagen i Kampenarts. Lucenko i Pedersen su napali na usponu četvrte kategorije, stekli su 15 sekundi prednosti na spustu, ali su dostignuti. Usljed jakog tempa glavna grupa se podijelila na dvije grupe, a Adam Jejts je ostao u drugoj; razlika je porasla brzo na 20 sekundi i nekoliko suvozača je došlo do njega kako bi mu pomogli da se vrati u glavnu grupu. Nakon 50 km od početka etape izdvojila se grupa od devet vozača u kojoj su bili Alafilip, Hejg i Pedersen i stekli su 30 sekundi prednosti. Grupa je usporila i prednost je porasla na minut, nakon čega su vozači iz Izrael—premijer teha i Uno H tima izašli na čelo grupe kako bi smanjili zaostatak i poslali svoje vozače u bijeg. Na 75 km do cilja prednost je pala na 40 sekundi, a na prolaznom cilju sprinteri u glavnoj grupi su sprintali za bodove iza bjegunaca i odvojili se od grupe, a zatim nastavili da voze kako bi dostigli bjegunce; u grupi je bilo oko 30 vozača, a među njima su bili Filipsen, Van der Pul, Kristof Laport, Alberto Betiol, Grunevegen, Mohorič, Klark, Os, Trentin i Asgren. Smanjili su zaostatak iza vodećih na 30 sekundi, dok je glavna grupa usporila i prednost je porasla na preko minut u odnosu na grupu. Grupe u bijegu su se spojile na 65 km do cilja, nakon čega su napali Klark i Kampenarts i stekli su 25 sekundi prednosti; tim Jumbo—vizma je vozio na tempo u glavnoj grupi i njihov zaostatak se povećao na preko tri minuta iza bjegunaca. Na 45 km do cilja Klark i Kampenarts su stekli 50 sekundi prednosti, ali je druga grupa postepeno smanjivala zaostatak; na početku uspona treće kategorije, poslednjeg na etapi, Klark je otpao, dok je iz grupe napao Asgren, a pratili su ga O Konor i Mohorič. Kampenarts je dostignut prije kraja uspona i odmah je otpao od prve grupe, koja je tokom uspona stekla prednost od 20 sekundi. Vozači iz druge grupe su napadali kako bi dostigli vodeću trojicu i kako bi sprinteri otpali; Filipsen i Grunevegen su bili otpali, ali su se vratili na spustu. Trentin i Betiol su pokušali da napadnu jer nisu htjeli da rade u grupi i da Filipsen dođe sa njima na cilj. Prednost vodeće trojice se konstantno povećavala i na 3 km do cilja su imali 30 sekundi prednosti, dok se u grupi iza Filipsen žalio što ostali neće da rade na dostizanju, već je najviše njegov suvozač Van der Pul radio. O Konor je napao na 500 metara do cilja, Asgren je odmah reagovao i dostigao ga, a na 250 metara do cilja počeo je da sprinta, što je pratio Mohorič i odsprintao ga u foto finišu, dok je O Konor završio treći, četiri sekunde iza. Druga grupa je došla na cilj 39 sekundi iza pobjednika, a grupu je odsprintao Filipsen, ispred Pedersena i Laporta. To je bila najbrža etapa na Turu 2023. i peta najbrža u istoriji trke, sa prosječnom brzinom od 49,1 kph. Mohorič je pobjedu posvetio suvozaču Đinu Mederu koji je poginuo na Tur de Svisu u junu, a izjavio je da se osjeća skoro kao da izdaje vozače sa kojima je vozio u bijegu nakon što ih je pobijedio na cilju.

Tibo Pino, koji je vozio svoj poslednji Tur.

Etapa 20 je bila poslednja brdska etapa, na kojoj je voženo šest uspona, a poslednji je vožen na 7 km do cilja. Start je bio na 30 km od mjesta u kojem živi Tibo Pino, koji je vozio poslednji Tur de Frans i hiljade njegovih navijača okupilo se na pretposlednjem usponu Peti Balon kako bi ga bodrili. Kampenarts i Jasper de Bojst su napali prvi i stekli su malu prednost ispred grupe, ali je De Bojst otpao na prvom usponu, kada su ponovo krenuli napadi. Kampenarts je dostignut tokom uspona, a na 150 metara do vrha Čikone je napao sa suvozačima kako bi uzeli bodove za brdsku klasifikaciju; Čikone je prešao prvi preko uspona, Skjelmose drugi a Pedersen treći i Čikone je povećao prednost na 11 bodova ispred Gala. Na spustu je Alafilip napao i odvojila se grupa od 16 vozača među kojima je bio i Vingegor; Rodrigez i Kus su pali, Ineos je poslao nazad cijeli tim da radi za Rodrigeza, koji je zaostajao minut i po ispred prve grupe, dok Kus nije počeo odmah da vozi već su ga pregledali doktori. Vozači u napadu nisu htjeli da Vingegor bude sa njima jer će ih ostali timovi juriti, što mu je Čikone rekao, nakon čega je Vingegor usporio i bijeg se podijelio na dvije grupe. Vozači iz glavne grupe su napadali u pokušaju da ih dostignu na drugom usponu, među kojima je bio i Hindli. Prvi preko uspona je prešao Čikone, a drugi Skjelmose kako bi uzeli najviše bodova, a pri vrhu je napao Pino sa dva suvozača u pokušaju da ode u bijeg. Oni su dostigli vodeću grupu, a zatim su ih dostigli Uran, Madua i Vermarke i u bijegu je bilo 11 vozača, koji su stekli minut ispred glavne grupe. Na početku uspona Peti Balon Pino je napao, pratili su ga Madua, Bargil, Čikone i Pidkok, dok su ostali bjegunci otpali. Na 30 km do cilja Pino je ponovo napao i otišao je od ostalih vozača. Na usponu je bilo dosta navijača koji su navijali za njega, a najviše ih je bilo u krivini koja je nazvana „Pinoova krivina“ i svu su ga bodrili izgovarajući njegovo ime. Napravio je prednost od 20 sekundi ispred Pidkoka i Čikonea, koje su kasnije dostigli Harper i Bargil, a glavna grupa je smanjila zaostatak na minut i 20 sekundi. Na početku poslednjeg uspona, na 15 km do cilja, Pogačar je napao iz glavne grupe i pratio ga je samo Vingegor; usporili su jer nisu htjeli da rade zajedno, zahvaljujući čemu ih je dostigao Gal. Pidkok i Bargil su dostigli Pinoa, a Pogačar, Vingegor i Gal su smanjili zaostatak na 25 sekundi nakon što je uglavnom Gal radio na čelu u pokušaju da ostvari pobjedu. Ubrzo su stigli prvu grupu i otišli od nje. Iz druge grupe favorita Sajmon Jejts je napao, što niko nije mogao da prati, a ubrzo je i Adam Jejts krenuo za njim, kako bi odbranio treće mjesto; Sajmon i Adam Jejts su prestigli Pinoa i smanjili su zaostatak iza prve grupe na 15 sekundi. U poslednjih 10 km Viktor Lafaj je napustio trku zbog bolesti, što je bilo drugi put zaredom da nije završio Tur od dva koliko je vozio. U prvoj grupi Pogačar nije htio da radi kako bi omogućio Adamu Jejtsu da ih dostigne; na 5 km do cilja braća Jejts su dostigli vodeću grupu, Pino je zaostajao 30 sekundi i dostigli su ga Bilbao i Bargil. U finišu je Adam Jejts radio na čelu kako bi spremio sprint za Pogačara; Vingegor je krenuo prvi da sprinta, ali ga je Pogačar obišao i pobijedio, ostvarivši drugu etapnu pobjedu na trci i ukupno 11 na Turu. Gal je završio na drugom mjestu, Vingegor na trećem, Sajmon Jejts na četvrtom, a Adam Jejts na petom, sedam sekundi iza. Bargil, Pino i Bilbao su završili 33 sekunde iza a Rodrigez 52 i pao je na peto mjesto u generalnom plasmanu, iza Sajmona Jejtsa; Gijom Marten je završio tri i po minuta iza, ali je došao do deset mjesta u generalnom plasmanu nakon što je Kus izgubio 20 minuta zbog pada i sa devetog je pao na 12 mjesto. Pino je prije početka etape zaostajao skoro pet minuta iza Martena, a nakon etape došao je na 11 mjesto u generalnom plasmanu, oko minut iza Martena. Na poslednjoj, etapi 21, vožen je samo jedan brdski cilj četvrte kategorije. Kampenarts je proglašen za najborbenijeg vozača na trci i odmah je napao, proveo je nekoliko minuta ispred, a zatim je usporio kako bi sačekao grupu. vozači su prvi dio do ulaska u Pariz vozili opušteno, bez napada, proslavljali kraj Tura, slikali se u međusobno razgovarali. Lideri četiri klasifikacije, Filipsen, Vingegor, Pogačar i Čikone su se odvojili od grupe i neko vrijeme vozili sami, nakon čega su Vingegor i njegovi suvozači otišli na začelje do timskog automobila, gdje su pili šampanjac kako bi proslavili pobjedu i vozili su jedan pored drugog zagrljeni, noseći broj 6 za Van Arta koji je ranije napustio trku. Nakon što je grupa ušla na Jelisejska polja na oko 50 km do cilja su počeli napadi, a u jednom trenutku je i Tadej Pogačar napao, što je odmah prati Van Hojdonk iz Jumbo—vizme. Oni su stekli prednost od deset sekundi, ali je Van Hojdonk odbio da radi sa Pogačarem i stigli su ih i drugi vozači, među kojima su bili Kvjatkovski i Betiol. Bjegunci su dostignuti na 30 km do cilja nakon čega su napali Frederik Frison i Klark, a zatim im se pridružio i Nelson Oliveira. Oni su stekli deset sekundi prednosti i Pogačar je ponovo napao kako bi otišao u bijeg, ali ga je grupa dostigla. Bjegunci su stekli prednost od 20 sekundi, nakon čega je Dris Devenajns napao jer je vozio poslednji Tur. Organizatori su odlučili da se vremena za generalni plasman računaju na osnovu pozicija koje vozači budu imali krug prije kraja, kako bi izbjegli da se neko povrijedi u sprintu. Bjegunci su dostignuti u poslednjem krugu, nakon čega su napali Fraile i Kampenarts, ali ih je grupa dostigla. Na 3 km do cilja Vingegor i njegovi suvozači su usporili kako bi poslednji prošli kroz cilj zajedno, dok je u grupi Betiol pokušao da napadne. U sprintu, Jordi Meus je u foto finišu pobijedio ispred Filipsena i ostvario prvu pobjedu na Turu u karijeri, dok je Grunevegen završio na trećem, a Pedersen na četvrtom mjestu. Vingegor je sa suvozačima prošao kroz cilj minut kasnije, ali je dobio isto vrijeme kao i ostali vozači iz grupe.

Viktor Kampenarts, dobio je nagradu za najagresivnijeg vozača.

Vingegor je osvojio Tur de Frans drugu godinu zaredom, sedam minuta i 29 sekundi ispred Pogačara, dok je Adam Jejts završio na trećem mjestu, skoro 11 minuta iza. Razlika između pobjednika i drugoplasiranog bila je najveća od Tura 2014. kada je Vinčenco Nibali osvojio sa sedam minuta i 39 sekundi ispred Žan Kristofa Peroa. Vingegor i Pogačar nikada u karijeri nisu završili Tur ispod drugog mjesta; Pogačar je vozio četiri puta, dva puta je osvojio i dva puta je završio na drugom mjestu, dok je Vingegor vozio tri puta, dva je osvojio i jednom je završio na drugom mjestu. Vingegor je nosio žutu majicu od šeste etape do kraja, što je bio najveći broj etapa nekog vozača da je nosio žutu majicu od |Bernara Inoa 1981. Po prvi put od 2018. četiri različita vozača su osvojila četiri klasifikacije; Pogačar je osvojio klasifikaciju za najboljeg mladog vozača četvrtu godinu zaredom, čime je postao rekorder po broju pobjeda. Filipsen je osvojio klasifikaciju po poenima ispred Pedersena, dok je Čikone osvojio brdsku klasifikaciju ispred Feliksa Gala, postavši prvi italijanski pobjednik klasifikacije nakon Klaudija Kjapučija 1992. Viktor Kampenarts je dobio nagradu za najagresivnijeg vozača nakon što je u bjegovima proveo preko 600 km i dobio je nagradu za najagresivnijeg vozača na dvije etape zaredom, što je bilo prvi put od Sagana 2015. tim Jumbo—vizma je osvojio timsku klasifikaciju sedam minuta ispred tima UAE tim emirejts, dok su Vaut van Art, Sep Kus i Matijas Skjelmose proglašeni za najbolje suvozače.

Vingegor je za Pogačara izjavio da je najbolji biciklista na svijetu jer je uspješan na svim terenima, a nakon trke bivši biciklista Sep Vanmarke je izjavio da bi Pogačar trebalo da se više fokusira na Tur de Frans jer mu više znači da osvoji Tur još jednom nego da osvoji Ronde van Flanderen još tri puta. Iz tima UAE su izjavili da je i drugo mjesto veliki rezultat za Pogačara nakon pada na Lijež—Bastonj—Liježu, zbog čega je morao da pauzira neko vrijeme, a Adri van der Pul je izjavio da će Pogačar možda morati da bira između klasika i Tur de Fransa.

Klasifikacije

Jasper Filipsen, pobjednik klasifikacije po poenima.

Na Tur de Fransu, kao i na druge dvije grand tur trke, dodjeljuju se četiri različite majice — za četiri klasifikacije. Pored četiri glavne, postoje još dvije klasifikacije za koje se ne dodjeljuju majice već su brojevi vozača koje nose druge boje kako bi se razlikovali od ostalih.

• Prva i najvažnija klasifikacija bio je generalni plasman; pobjednik generalnog plasmana je i pobjednik Tura. Plasman se računao tako što se na vremena vozača ostvarena na prvoj etapi, dodaju vremena ostvarena na svakoj narednoj. Tri prvoplasirana vozača na svakoj etapi dobijali su vremensku bonifikaciju od 10, 6 i 4 sekunde; takođe, na određenim brdskim ciljevima tokom trke dodjeljivale su se sekunde bonifikacije za prvu trojicu vozača, od 8, 5 i 2 sekunde. Za sve padove ili mehaničke kvarove unutar poslednjih 4.5 km na etapama na kojima se očekuje sprinterska završnica i koje su unaprijed označene od strane organizatora, svi vozači koji su učestvovali u padu dobijaju isto vrijeme kao i grupa u kojoj su se nalazili prije pada. To pravilo se ranije primjenjivalo na poslednja 3 km, ali je 2021. povećano na 4.5 km. Vozač sa najmanjim ukupnim vremenom je pobjednik generalnog plasmana i pobjednik Tura. Lider generalnog plasmana nosi žutu majicu.

• Jedna od drugostepenih klasifikacija bila je klasifikacija po poenima. Vozači su dobijali poene na svakoj etapi, dok je broj poena koji se dodjeljivao zavisio od tipa etape.

Đulio Čikone, pobjednik brdske klasifikacije.

• • na ravnim etapama dobijalo se najviše poena, da bi se pružila veća šansa sprinterima, a poene je dobijalo prvih 15 vozača: 50, 30, 20, 18, 16, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2;
  • Na srednje teškim brdskim etapama razlika između poena je bila manja, jer se očekivalo da u borbi budu vozači kojima klasifikacija po poenima nije primarni cilj: 30, 25, 22, 19, 17, 15, 13, 11, 9, 7, 6, 5, 4, 3, 2;
  • Broj poena koji se dodjeljivao na teškim brdskim etapama, hronometrima i prolaznim ciljevima na svakoj etapi su bili isti: 20, 17, 15, 13, 11, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1. Lider klasifikacije po poenima je na trci 2023. nosio tamno zelenu majicu zbog zahtjeva sponzora, dok je do 2023. nosio zelenu majicu.

• Jedna od drugostepenih klasifikacija bila je i brdska klasifikacija, za koju su se poeni dodjeljivali prvim vozačima koji pređu preko naznačenih uspona. Usponi su bili kategorizovani u pet kategorija, a pri kategorizaciji organizatori su računali dužinu, prosječni nagib i druge aspekte. Od najteže do najlakše, kategorije su klasifikovane kao:
  • Ekstra kategorija: na usponima ekstra kategorije poene je dobijalo deset prvoplasiranih vozača (25, 20, 16, 14, 12, 10, 8, 6, 4, 2);
  • Prva kategorija: na usponima prve kategorije poene je dobijalo šest prvoplasiranih vozača (10, 8, 6, 4, 2, 1);
  • Druga kategorija: na usponima druge kategorije poene su dobijala četiri prvoplasirana vozača (5, 3, 2, 1);
  • Treća kategorija: na usponima treće kategorije poene su dobijala samo prva dvojica preko uspona (2, 1);
  • Četvrta kategorija: na usponima četvrte kategorije dodjeljivao se samo jedan poen za prvog vozača preko uspona. Lider brdske klasifikacije je nosio tačkastu majicu tokom trke (bijela majica sa crvenim tačkicama).

• Četvrta majica koja se dodjeljivala je za najboljeg mladog vozača. Lider se odlučivao po ostvarenom vremenu, isto kao i za generalni plasman. Takmičili su se samo vozači mlađi od 25 godina, a lider je nosio bijelu majicu tokom trke.

Tim Jumbo—vizma, koji je osvojio timsku klasifikaciju.

• Poslednja klasifikacija je bila timska klasifikacija, koja se računala tako što su se sabirala vremena prva tri vozača iz svakog tima, na svakoj etapi posebno; vremena su se dodavala na prethodna i sabirala se, a lider je bio tim sa najmanjim vremenom. U slučaju istog vremena dva ili više timova, pobjednika bi odlučivao broj etapnih pobjeda, nakon čega bi se gledao broj drugih mjesta, a ukoliko bi bili izjednačeni po svemu, odlučio bi plasman vozača tih timova u generalnom plasmanu. Vozači koji voze za vodeći tim nose žute brojeve na majicama i žute kacige.

Pored glavnih klasifikacija, postoje manje klasifikacije i nagrade. Nagrada za najagresivnijeg vozača dodjeljuje se nakon svake etape vozaču koji se, po mišljenju sudija, najviše trudio i pokazao najbolje kvalitete sportiste. Nagrada za najagresivnijeg vozača se ne dodjeljuje na hronometrima i poslednjoj etapi. Dobitnik nagrade na narednoj etapi nosi zlatni broj na žutoj pozadini. Do 2023. najagresivniji vozač je nosio crveni broj na poleđini dresa, ali je 2023. promijenjen na zahtjev novog sponzora nagrade. Na kraju Tura, sudije biraju najagresivnijeg vozača cijele trke, kome se dodjeljuje priznanje i novčana nagrada.

Lideri klasifikacija po etapama

Etapa	Pobjednik	Generalni plasman	Klasifikacija po poenima	Brdska klasifikacija	Najbolji mladi vozač	Timska klasifikacija	Najagresivniji vozač
1.	Adam Jejts	Adam Jejts	Adam Jejts	Nilson Paules	Tadej Pogačar	Jumbo—vizma	Adam Jejts
2.	Viktor Lafaj		Viktor Lafaj				Nilson Paules
3.	Jasper Filipsen						Loran Pišo
4.	Jasper Filipsen		Jasper Filipsen				Benoa Kosnefroa
5.	Džaj Hindli	Džaj Hindli		Feliks Gal			Vaut van Art
6.	Tadej Pogačar	Jonas Vingegor		Nilson Paules			Vaut van Art
7.	Jasper Filipsen						Simon Giljelmi
8.	Mads Pedersen						Entoni Tiržis
9.	Majkl Vuds					Bahrein–viktorijus	Mateo Jorgensen
10.	Peljo Bilbao						Krists Nejlands
11.	Jasper Filipsen						Danijel Os
12.	Jon Izagire						Metju van der Pul
13.	Mihal Kvjatkovski					Ineos grenadirs	Mihal Kvjatkovski
14.	Karlos Rodrigez			Jonas Vingegor			Đulio Čikone
15.	Vaut Puls			Đulio Čikone		Jumbo—vizma	Adrijen Peti
16.	Jonas Vingegor						nije dodijeljena
17.	Feliks Gal						Feliks Gal
18.	Kasper Asgren						Viktor Kampenarts
19.	Matej Mohorič						Viktor Kampenarts
20.	Tadej Pogačar						Tibo Pino
21.	Jordi Meus						nije dodijeljena
Kraj		Jonas Vingegor	Jasper Filipsen	Đulio Čikone	Tadej Pogačar	Jumbo—vizma	Viktor Kampenarts

• Na drugoj etapi, Sajmon Jejts, koji je bio drugoplasirani u klasifikaciji po poenima, nosio je tamno zelenu majicu za lidera klasifikacije zbog toga što je prvoplasirani Adam Jejts nosio žutu majicu za lidera trke.

• Na etapi 15, Nilson Paules, koji je bio drugoplasirani u brdskoj klasifikaciji, nosio je tačkastu majicu zbog toga što je prvoplasirani Jonas Vingegor nosio žutu majicu za lidera trke.

Rezultati

Legenda
	Označava pobjednika generalnog plasmana		Označava pobjednika brdske klasifikacije		Označava pobjednika klasifikacije po poenima
	Označava pobjednika klasifikacije za najboljeg mladog vozača		Označava pobjednika timske klasifikacije		Označava dobitnika nagrade za najagresivnijeg vozača

Generalni plasman

Generalni plasman (1—10)

Pozicija	Vozač	Tim	Vrijeme
1.	Jonas Vingegor (DAN)	Jumbo—vizma	82č 05' 42"
2.	Tadej Pogačar (SLO)	UAE tim emirejts	+ 7' 29"
3.	Adam Jejts (UK)	UAE tim emirejts	+ 10' 56"
4.	Sajmon Jejts (UK)	Džejko—alula	+ 12' 23"
5.	Karlos Rodrigez (ŠPA)	Ineos grenadirs	+ 13' 17"
6.	Peljo Bilbao (ŠPA)	Bahrein–viktorijus	+ 13' 27"
7.	Džaj Hindli (AUS)	Bora–hanzgro	+ 14' 44"
8.	Feliks Gal (AUT)	AG2R sitroen	+ 16' 09"
9.	David Godu (FRA)	Grupama—FDJ	+ 23' 08"
10.	Gijom Marten (FRA)	Kofidis	+ 26' 30"

Generalni plasman (11–150)
Pozicija	Vozač	Tim	Vrijeme
11.	Tibo Pino (FRA)	Grupama—FDJ	+ 28' 03"
12.	Sep Kus (SAD)	Jumbo—vizma	+ 37' 32"
13.	Tom Pidkok (UK)	Ineos grenadirs	+ 47' 52"
14.	Rafal Majka (POLj)	UAE tim emirejts	+ 56' 09"
15.	Honatan Kastrovijeho (ŠPA)	Ineos grenadirs	+ 56' 37"
16.	Kris Harper (AUS)	Džejko—alula	+ 57' 29"
17.	Ben O Konor (AUS)	AG2R sitroen	+ 1č 04' 59"
18.	Vilko Kelderman (HOL)	Jumbo—vizma	+ 1č 06' 46"
19.	Mikel Landa (ŠPA)	Bahrein–viktorijus	+ 1č 12' 41"
20.	Valenten Madua (FRA)	Grupama—FDJ	+ 1č 14' 10"
21.	Emanuel Bukman (NjEM)	Bora–hanzgro	+ 1č 15' 44"
22.	Voren Bargi (FRA)	Arkea—samsik	+ 1č 17' 06"
23.	Feliks Grosšarž (AUT)	UAE tim emirejts	+ 1č 45' 21"
24.	Tiš Benot (BEL)	Jumbo—vizma	+ 1č 46' 55"
25.	Klement Bertet (FRA)	AG2R sitroen	+ 1č 50' 19"
26.	Bob Jungels (LUK)	Bora–hanzgro	+ 1č 58' 46"
27.	Vaut Puls (HOL)	Bahrein–viktorijus	+ 2č 05' 44"
28.	Džek Hejg (AUS)	Bahrein–viktorijus	+ 2č 10' 32"
29.	Matijas Skjelmose (DAN)	Lidl—trek	+ 2č 15' 27"
30.	Tobijas Haland Johanesen (NOR)	Uno H	+ 2č 15' 33"
31.	Matju Birgodo (FRA)	Total eneržis	+ 2č 21' 13"
32.	Đulio Čikone (ITA)	Lidl—trek	+ 2č 24' 29"
33.	Žilijen Alafilip (FRA)	Sudal—Kvik-step	+ 2č 25' 43"
34.	Arold Tehada (KOL)	Astana Kazahstan	+ 2č 27' 46"
35.	Dilan Tens (BEL)	Izrael—premijer teh	+ 2č 34' 28"
36.	Egan Bernal (KOL)	Ineos grenadirs	+ 2č 38' 16"
37.	Gorka Izagire (ŠPA)	Movistar	+ 2č 38' 53"
38.	Igo Ul (KAN)	Izrael—premijer teh	+ 2č 42' 05"
39.	Nik Šulc (AUS)	Izrael—premijer teh	+ 2č 43' 32"
40.	Aleksej Lucenko (KAZ)	Astana Kazahstan	+ 2č 43' 33"
41.	Kevin Ženije (LUK)	Grupama—FDJ	+ 2č 44' 14"
42.	Dilan van Barle (HOL)	Jumbo—vizma	+ 2č 46' 05"
43.	Jonas Gregar (DAN)	Uno H	+ 2č 47' 07"
44.	Gregor Milberger (AUT)	Movistar	+ 2č 49' 22"
45.	Jon Izagire (ŠPA)	Kofidis	+ 2č 50' 09"
46.	Kris Hamilton (AUS)	DSM—firmeniš	+ 2č 51' 00"
47.	Džordž Cimerman (NjEM)	Intermarš—sirkus—vanti	+ 2č 54' 05"
48.	Majkl Vuds (KAN)	Izrael—premijer teh	+ 2č 54' 47"
49.	Mihal Kvjatkovski (POLj)	Ineos grenadirs	+ 2č 56' 08"
50.	Krists Nejlands (LET)	Izrael—premijer teh	+ 2č 56' 21"
51.	Klemen Šampusen (FRA)	Arkea—samsik	+ 2č 58' 07"
52.	Aleks Aranburu (ŠPA)	Movistar	+ 3č 02' 59"
53.	Nelson Oliveira (POR)	Movistar	+ 3č 08' 26"
54.	Stefan King (ŠVA)	Grupama—FDJ	+ 3č 08' 29"
55.	Orelin Pare Pentre (FRA)	AG2R sitroen	+ 3č 09' 31"
56.	Mark Soler (ŠPA)	UAE tim emirejts	+ 3č 09' 56"
57.	Metju van der Pul (HOL)	Alpesin—dekunink	+ 3č 11' 24"
58.	Metju Dinam (AUS)	DSM—firmeniš	+ 3č 13' 32"
59.	Maksim van Gils (BEL)	Loto—destini	+ 3č 17' 49"
60.	Omar Fraile (ŠPA)	Ineos grenadirs	+ 3č 19' 04"
61.	Kevin Vermerk (SAD)	DSM—firmeniš	+ 3č 24' 20"
62.	Nils Polit (NjEM)	Bora–hanzgro	+ 3č 28' 47"
63.	Kventen Paše (FRA)	Grupama—FDJ	+ 3č 33' 43"
64.	Viktor Kampenarts (BEL)	Loto—destini	+ 3č 34' 58"
65.	Matis Luvel (FRA)	Arkea—samsik	+ 3č 36' 09"
66.	Nilson Paules (SAD)	EF edukejšon—izipost	+ 3č 37' 30"
67.	Rui Kosta (POR)	Intermarš—sirkus—vanti	+ 3č 37' 57"
68.	Entoni Delaplas (FRA)	Arkea—samsik	+ 3č 41' 37"
69.	Simon Giljelmi (FRA)	Arkea—samsik	+ 3č 41' 48"
70.	Lars van den Berg (HOL)	Grupama—FDJ	+ 3č 46' 03"
71.	Rigoberto Uran (KOL)	EF edukejšon—izipost	+ 3č 50' 15"
72.	Matej Mohorič (SLO)	Bahrein–viktorijus	+ 3č 51' 05"
73.	Nans Peters (FRA)	AG2R sitroen	+ 3č 53' 06"
74.	Huan Pedro Lopez (ŠPA)	Lidl—trek	+ 3č 54' 39"
75.	Pjer Latur (FRA)	Total eneržis	+ 3č 55' 25"
76.	Oliver Nasen (BEL)	AG2R sitroen	+ 3č 56' 45"
77.	Lilijan Kalmežan (FRA)	Intermarš—sirkus—vanti	+ 4č 01' 43"
78.	Marko Haler (AUT)	Bora–hanzgro	+ 4č 02' 37"
79.	Jasper Stojven (BEL)	Lidl—trek	+ 4h 03' 24"
80.	Kristof Laport (FRA)	Jumbo—vizma	+ 4č 05' 47"
81.	Stan Devulf (BEL)	AG2R sitroen	+ 4č 07' 42"
82.	Patrik Konrad (AUT)	Bora–hanzgro	+ 4č 07' 43"
83.	Alberto Betiol (ITA)	EF edukejšon—izipost	+ 4č 08' 58"
84.	Lauson Kredok (SAD)	Džejko—alula	+ 4č 12' 31"
85.	Jonas Abrahamsen (NOR)	Uno H	+ 4č 13' 32"
86.	Toni Galopen (FRA)	Lidl—trek	+ 4č 14' 49"
87.	Kasper Asgren (DAN)	Sudal—Kvik-step	+ 4č 15' 09"
88.	Danijel Os (ITA)	Total eneržis	+ 4č 16' 19"
89.	Valenten Feron (FRA)	Total eneržis	+ 4č 19' 15"
90.	Korben Strong (NZL)	Izrael—premijer teh	+ 4č 21' 21"
91.	Paskal Enkhorn (HOL)	Loto—destini	+ 4č 21' 55"
92.	Fred Vrajt (UK)	Bahrein–viktorijus	+ 4č 22' 51"
93.	Natan van Hojdonk (BEL)	Jumbo—vizma	+ 4č 24' 04"
94.	Entoni Tiržis (FRA)	Total eneržis	+ 4h 24' 22"
95.	Torstejn Tren (NOR)	Uno H	+ 4č 26' 27"
96.	Magnus Kort Nilsen (DAN)	EF edukejšon—izipost	+ 4č 32' 15"
97.	Jasper Filipsen (BEL)	Alpesin—dekunink	+ 4č 32' 46"
98.	Brajan Kokar (FRA)	Kofidis	+ 4č 33' 15"
99.	Anton Šarmig (DAN)	Uno H	+ 4č 34' 51"
100.	Edvald Boson Hagen (NOR)	Total eneržis	+ 4č 37' 58"
101.	Benoa Kosnefroa (FRA)	AG2R sitroen	+ 4č 39' 22"
102.	Vegard Stake Lengen (NOR)	UAE tim emirejts	+ 4č 40' 23"
103.	Majk Tenisen (HOL)	Intermarš—sirkus—vanti	+ 4č 41' 35"
104.	Iv Lampar (BEL)	Sudal—Kvik-step	+ 4č 42' 36"
105.	Mads Pedersen (DAN)	Lidl—trek	+ 4č 43' 50"
106.	Remi Kavanja (FRA)	Sudal—Kvik-step	+ 4č 44' 01"
107.	Mateo Trentin (ITA)	UAE tim emirejts	+ 4č 44' 34"
108.	Rasmus Tiler (NOR)	Uno H	+ 4č 46' 38"
109.	Sajmon Klark (AUS)	Izrael—premijer teh	+ 4č 50' 33"
110.	Andrej Amador (KOS)	EF edukejšon—izipost	+4č 54' 07"
111.	Dion Smit (NZL)	Intermarš—sirkus—vanti	+ 4č 54' 13"
112.	Luka Mezgec (SLO)	Džejko—alula	+ 4č 56' 32"
113.	Kvinten Hermans (BEL)	Alpesin—dekunink	+ 4č 58' 42"
114.	Jonas Rikart (BEL)	Alpesin—dekunink	+ 5č 00' 23"
115.	Aleks Kirš (LUK)	Lidl—trek	+ 5č 00' 55"
116.	Deni van Popel (HOL)	Bora–hanzgro	+ 5č 01' 34"
117.	Kristofer Jul Jensen (DAN)	Džejko—alula	+ 5č 04' 45"
118.	Tim Deklerk (BEL)	Sudal—Kvik-step	+ 5č 05' 18"
119.	Dris Devenajns (BEL)	Sudal—Kvik-step	+ 5č 06' 37"
120.	Florijan Vermerš (BEL)	Loto—destini	+ 5č 06' 38"
121.	Nikijas Arndt (NjEM)	Bahrein–viktorijus	+ 5č 08' 07"
122.	Seren Krag Andersen (DAN)	Alpesin—dekunink	+ 5č 08' 38"
123.	Mikel Bjerg (DAN)	UAE tim emirejts	+ 5č 09' 02"
124.	Loran Pišo (FRA)	Arkea—samsik	+ 5č 10' 04"
125.	Binijam Grmaj (ERI)	Intermarš—sirkus—vanti	+ 5č 10' 20"
126.	Gijom Boaven (KAN)	Izrael—premijer teh	+ 5č 11' 01"
127.	Peter Sagan (SVK)	Total eneržis	+ 5č 14' 17"
128.	Jente Birmans (BEL)	Arkea—samsik	+ 5č 14' 24"
129.	Silvan Dilijer (ŠVA)	Alpesin—dekunink	+ 5č 15' 06"
130.	Luk Darbridž (AUS)	Džejko—alula	+ 5č 16' 18"
131.	Olivije le Gak (FRA)	Grupama—FDJ	+ 5č 17' 09"
132.	Luka Mocato (ITA)	Arkea—samsik	+ 5č 17' 22"
133.	Mihael Gogl (AUT)	Alpesin—dekunink	+ 5č 19' 44"
134.	Aleksander Kristof (NOR)	Uno H	+ 5č 23' 51"
135.	Đani Moskon (ITA)	Astana Kazahstan	+ 5č 23' 59"
136.	Jasper de Bojst (BEL)	Loto—destini	+ 5č 27' 04"
137.	Dilan Grunevegen (HOL)	Džejko—alula	+ 5č 27' 21"
138.	Nils Ekof (HOL)	DSM—firmeniš	+ 5č 33' 18"
139.	Jordi Meus (BEL)	Bora–hanzgro	+ 5č 33' 51"
140.	Seren Verenšold (NOR)	Uno H	+ 5č 33' 52"
141.	Elmar Rajnders (HOL)	Džejko—alula	+ 5č 35' 17"
142.	Aksel Cingl (FRA)	Kofidis	+ 5č 39' 23"
143.	Adrijen Peti (FRA)	Intermarš—sirkus—vanti	+ 5č 41' 56"
144.	Sem Velsford (AUS)	DSM—firmeniš	+ 5č 42' 20"
145.	Džon Degenkolb (NjEM)	DSM—firmeniš	+ 5h 44' 09"
146.	Aleks Edmondson (AUS)	DSM—firmeniš	+ 5č 44' 39"
147.	Frederik Frison (BEL)	Loto—destini	+ 5č 55' 20"
148.	Jevgenij Fedorov (KAZ)	Astana Kazahstan	+ 5č 56' 37"
149.	Ses Bol (HOL)	Astana Kazahstan	+ 5h 57' 44"
150.	Mihal Merkev (DAN)	Sudal—Kvik-step	+ 5č 07' 11"

Klasifikacija po poenima

Klasifikacija po poenima (1–10)

Pozicija	Vozač	Tim	Poeni
1.	Jasper Filipsen (BEL)	Alpesin—dekunink	377
2.	Mads Pedersen (DAN)	Lidl—trek	258
3.	Brajan Kokar (FRA)	Kofidis	203
4.	Tadej Pogačar (SLO)	UAE tim emirejts	186
5.	Jonas Vingegor (DAN)	Jumbo—vizma	128
6.	Kasper Asgren (DAN)	Sudal—Kvik-step	125
7.	Jordi Meus (BEL)	Bora–hanzgro	123
8.	Matej Mohorič (SLO)	Bahrein–viktorijus	106
9.	Peljo Bilbao (ŠPA)	Bahrein–viktorijus	103
10.	Dilan Grunevegen (HOL)	Džejko—alula	95

Brdska klasifikacija

Brdska klasifikacija (1–10)

Pozicija	Vozač	Tim	Poeni
1.	Đulio Čikone (ITA)	Lidl—trek	106
2.	Feliks Gal (AUT)	AG2R sitroen	92
3.	Jonas Vingegor (DAN)	Jumbo—vizma	89
4.	Nilson Paules (SAD)	EF edukejšon—izipost	58
5.	Tadej Pogačar (SLO)	UAE tim emirejts	55
6.	Sajmon Jejts (UK)	Džejko—alula	44
7.	Tobijas Haland Johanesen (NOR)	Uno H	38
8.	Džaj Hindli (AUS)	Bora–hanzgro	31
9.	Mihal Kvjatkovski (POLj)	Ineos grenadirs	30
10.	Matijas Skjelmose (DAN)	Lidl—trek	29

Klasifikacija za najboljeg mladog vozača

Klasifikacija za najboljeg mladog vozača (1–10)

Pozicija	Vozač	Tim	Vrijeme
1.	Tadej Pogačar (SLO)	UAE tim emirejts	82č 13' 11"
2.	Karlos Rodrigez (ŠPA)	Ineos grenadirs	+ 5' 48"
3.	Feliks Gal (AUT)	AG2R sitroen	+ 8' 40"
4.	Tom Pidkok (UK)	Ineos grenadirs	+ 40' 23"
5.	Matijas Skjelmose (DAN)	Lidl—trek	+ 2č 07' 58"
6.	Tobijas Haland Johanesen (NOR)	Uno H	+ 2č 08' 04"
7.	Matju Birgodo (FRA)	Total eneržis	+ 2č 13' 44"
8.	Klemen Šampusen (FRA)	Arkea—samsik	+ 2č 50' 38"
9.	Metju Dinam (AUS)	DSM—firmeniš	+ 3č 06' 03"
10.	Maksim van Gils (BEL)	Loto—destini	+ 3č 10' 20"

Timska klasifikacija

Timska klasifikacija (1–10)

Pozicija	Tim	vrijeme
1.	Jumbo—vizma	247č 26' 17"
2.	UAE tim emirejts	+ 7' 13"
3.	Bahrein–viktorijus	+ 22' 01"
4.	Ineos grenadirs	+ 26' 36"
5.	Grupama—FDJ	+ 50' 44"
6.	AG2R sitroen	+ 1č 44' 24"
7.	Bora–hanzgro	+ 1č 58' 32"
8.	Džejko—alula	+ 3č 14' 57"
9.	Izrael—premijer teh	+ 4č 27' 13"
10.	Movistar	+ 4č 31' 50"

Literatura

• UCI cycling regulations (PDF). Part 2, road races. Aigle, Switzerland: Union Cycliste Internationale. 3. 3. 2019. Arhivirano (PDF) iz originala 20. 5. 2020. g. Pristupljeno 30. 5. 2021. 
• Race regulations (PDF). Tour de France. Paris: Amaury Sport Organisation. 2018. Pristupljeno 17. 7. 2018. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt