Портал:Geografija
 |
Geografija (zemljopis, zemljoopis) je jedna od najstarijih nauka. Spada i u grupu društvenih i u grupu prirodnih nauka.
Geografija proučava našu planetu Zemlju u skoro svakom pogledu. Nekada je predmet proučavanja geografije bilo opisivanje zemalja i predela, ali stvari su se od tada mnogo promenile.
Prvim geografom smatra se starogrčki naučnik Eratosten. On je geografiji dao njeno današnje ime, od grčkih reči gea (zemlja) i grafein (pisanje, opisivanje). Zemljopis je naša reč, bukvalno prevedena od grčkog geografija.
Geografija je povezana sa mnogim naukama: geologijom, istorijom, geofizikom, astronomijom... Sve one zajedno čine spektar nauka koje temeljito proučavaju Zemlju i kosmos. Međutim, sve njih povezuje geografija, koju zato nazivaju žilom kucavicom svih nauka.
Zemlja je jedna od osam planeta u Sunčevom sistemu. Treća je planeta po udaljenosti od Sunca i najveća terestrička planeta u Sunčevom sistemu. Planeta Zemlja ima jedan prirodni satelit, Mesec. Za sada je jedina poznata planeta na kojoj ima života.
U geološkim naukama preovladava mišljenje da je Zemlja stara oko 4,6 milijardi godina što je utvrđeno određivanjem vremena poluraspada urana i torijuma. Vreme poluraspada U238 je 4,51 x 109 godina, a Th232 je 1,39 x 1010godina.
Zemlja takođe ima magnetno polje koje je zajedno sa atmosferom, štiti od radijacije, štetne po živa bića koja naseljavaju planetu. Atmosfera takođe služi kao štit za odbijanje manjih meteora — prolazeći kroz atmosferu, oni sagore pre nego što stignu do Zemljine površine.
Zemljin jedini poznati satelit, Mesec, počeo je da kruži oko Zemlje pre 4,53 milijardi godina. Danas, Zemlja se okrene oko Sunca jednom na svakih 366,26 krugova koje napravi oko svoje ose (što je jednako cifri od 365,26 solarnih dana). Zemljina osa se nalazi pod uglom od 23,5° čija je posledica menjanje godišnjih doba na Zemljinoj površini.
Atmosferski uslovi su se značajno promenili od kako je nastao život, što stvara ekološku ravnotežu koja modifikuje uslove na površini Zemlje. Oko 71 % Zemljine površine je pokriveno vodom. Zemlja je jedina planeta Sunčevog sistema gde voda može da opstane u tečnom stanju. Ostalih 29 % površine se sastoji iz kontinenata i ostrva. Zemljina spoljna površina je izdeljena na nekoliko segmenata, litosfernih ploča koje postepeno migriraju tokom perioda od mnogo miliona godina.
Zemlja takođe reaguje na spoljni svet u određenom stepenu. Njen relativno veliki satelit, Mesec, utiče na plime i oseke, stabilizuje promenu nagiba Zemljine ose, i takođe postepeno menja dužinu rotacionog perioda Zemlje. Kiša kometa u ranom periodu nakon nastanka Zemlje je igrala veliku ulogu u nastanku okeana. Kasnije, sudari sa asteroidima su prouzrokovali znatne promene na površini Zemlje. Veruje se da su periodične promene u orbiti planete dovele do pojave ledenih doba tokom kojih je znatan deo Zemljine površine bio pokriven ledom.
Više o Zemlji... Ostali izabrani članci
Savezna Republika Nemačka (nem. Bundesrepublik Deutschland), je jedna od najvećih industrijskih sila sveta, smeštena u centralnom delu Evrope. Na severu izlazi na Severno i Baltičko more gde se i graniči sa Danskom. Na istoku se graniči sa Poljskom i Češkom Republikom, na jugu sa Austrijom i Švajcarskom, a na zapadu sa Francuskom, Luksemburgom, Belgijom i Holandijom. Površina Nemačke iznosi 357.021 km², a sa preko 82 miliona stanovnika je najveća država-članica Evropske unije. Po broju imigranata Nemačka je treća država na svetu.
Antička oblast Germanija, koju je naseljavalo nekoliko germanskih plemena, je bila poznata i dokumentovana pre 100. godine. Od 10. veka, teritorije naseljene Nemcima su činile centralni deo Svetog rimskog carstva koje je trajalo do 1806. Tokom tog perioda, severne oblasti Nemačke su postale centar protestantske reformacije. Kao moderna država, Nemačka je prvi put ujedinjena nakon Francusko-pruskog rata 1871. Nakon Drugog svetskog rata, Nemačka je bila podeljena na dve odvojene države, Zapadnu i Istočnu Nemačku, duž linije savezničkih okupacionih zona. Te dve države su se ponovo ujedinile 1990. Zapadna Nemačka je bila jedna od osnivača Evropske zajednice, koja je reorganizovana u Evropsku uniju 1993. Nemačka je član bezgranične Šengenske zone, a 1999. je usvojila evro kao svoju valutu.
Nemačka je savezna parlamentarna republika koju čini 16 država. Glavni i najveći grad je Berlin. Savezna Republika Nemačka je članica Ujedinjenih nacija, NATO, grupe G8 i potpisnica protokola iz Kjota. Nemačka ekonomija je jedna od najrazvijenijih na svetu.
dalje...
- da je Crna Gora nakon referenduma postala 192. članica Ujedinjenih Nacija?
- da je Rod Ajlend najmanja savezna država u SAD i zato ga često zovu Mali Rodi?
- da na svetu postoji dvostruko više domaćih životinja nego ljudi, preko 14 milijardi?
- da je Sao Paulo sa 21 milionom stanovnika najveći grad na južnoj Zemljinoj polulopti?
- da u Ujedinjenom Kraljevstvu 60% radnika je u bankarstvu i uslužnim delatnostima?
- da se u Kini svake dve sekunde rodi po jedno dete, a svake dve i po sekunde neko umre?
- da u dolini Amazona živi preko 30.000 vrsta insekata?
- da u Tihi okean mogu stati svi kontinenti zajedno?
- da ljudi koji žive na Islandu udišu najčistiji vazduh na svijetu?
Sjajni članci:
Ada Ciganlija • Grad Banja Luka • Beograd • Vankuver • Veliko ratno ostrvo • En Arbor • Žilina • Zagreb • Jermenija • Kanada • Manitoba • Mrkonjić Grad • Niš • Niška Banja • Novi Zeland • Njemačka • Ojmjakon • Opština Batočina • Odžaci • Peking • Sićevačka klisura • Skorenovac • Srbija • Suva planina • Toronto
Dobri članci:
