Портал:Informatika i računarstvo

Vikiportal INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

Informatika je nauka o sistematskoj i racionalnoj obradi informacija kao nosilaca ljudskog znanja i komunikacija u tehničkom, ekonomskom i društvenom kontekstu, prvenstveno pomoću automatskih mašina (po francuskoj Akademiji nauka). Reč informatika (francuski informatique) nastala je od francuskih reči information i automatique.

Računarstvo (engl. computer sciences) je teorijska nauka vezana za razvoj arhitekture računarskog hardvera i softvera. Često je teško povući tačnu granicu između računarstva i informatike.

Ne postoji nijedan razlog zašto bi iko uopšte poželeo da ima računar u svojoj kući!

Ken Olson, predsednik, direktor i osnivač Digital Equipment Corporation-a, 1977.

Izabrani članak

Optički eternet (engl. Ethernet over optical fiber) je pojam koji se odnosi na tehnologije eternet protokola lokalnih računarskih mreža, koje svoj rad zasnivaju na prenosu podataka optičkim putem. Kao i kod standardnog eterneta, rad i specifikacije opisani su velikim brojem IEEE standarda. Optičke eternet mreže u topologiji od tačke do tačke (engl. point-to-point), zvezde ili stabla. Kao medijum koriste se optički kabl. Optički eternet isprva je imao funkciju okosnice među mrežama i distribucije podataka na većim udaljenostima, da bi padom cena komponenti počeo da se koristi i u deljenju zajedničkih resursa u lokalnoj mreži, kao i u pristupu internetu.

Optički eternet do detalja predstavlja tehnologiju koja se koristi za prenos signala, potom način kako stanice pristupaju datoj mreži, način signalizacije i kodiranja informacija i veličinu i format paketa informacije koji se koristi pri komunikaciji.

dalje

Poznata imena

Ada Lovlejs -- Čarls Bebidž -- Herman Holerit -- Džon Atanasov -- Džon fon Nojman -- Konrad Cuze -- Alan Tjuring -- Grejs Huper -- Donald Knut -- Stiv Džobs -- Stiv Voznijak -- Klajv Sinkler -- Niklaus Virt -- Ken Tompson --Denis Riči -- Bil Gejts -- Pol Alen -- Bjarne Stroustrup -- Džon Bakus -- Edsher Dajkstra -- Ričard Stalman -- Simor Krej -- Džon Makarti -- Endru Tanenbaum -- Linus Torvalds -- Tim Berners-Li -- Džejms Gosling -- Lari Pejdž -- Sergej Brin

Oblasti računarstva

Softver -- Hardver -- Operativni sistemi -- Programiranje -- Veštačka inteligencija -- Računarske mreže -- Internet -- Računarska bezbednost -- Računarska grafika

Dodatno

Praveći klice iz oblasti informatike i računarstva, bilo bi poželjno da koristite šablon {{клица-информатика}}. Klice iz oblasti informatike možete naći u kategoriji Klice informatika. Za klice vezane za kompjutere postoji šablon {{клица-комп}}. Vidite i kategoriju Klice kompjuteri.

Kategorije

Izabrana slika

Prvi računarski bag (bug) - buba koja je upala u računar Mark I 1945. godine

Izabrana biografija

Ejda Bajron, grofica od Lavlejsa, (često se u literaturi nepravilno navodi kao Ada, engl. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace, 10. decembar 1815.-27. novembar 1852.) rođena je kao ćerka engleskog pesnika lorda Bajrona i Anabele Milbank. Bavila se matematikom i zainteresovala se za projekat analitičke mašine. Pomagala je u dokumentovanju rada ove mašine kao i u radu na njoj - i finansijski i svojim predlozima, od kojih je najznačajniji bio prenos kontrole i rad sa ciklusima, tako da naredbe programa ne bi morale da se izvršavaju redosledom kojim su date već u zavisnosti od toka programa. Predviđala je i mogućnost ove mašine i za opštije stvari (komponovanje muzike, grafiku) ali i za šire naučne primene. Predložila je da se pomoću analitičke mašine izračunaju Bernulijevi brojevi. Ovaj plan se ujedno smatra i prvim programom, a Ejda Lavlejs prvim programerom. U njenu čast jedan programski jezik dobio je njeno ime.