Портал:Kulinarstvo
Portal Kulinarstvo
Kulinarstvo je veština i tradicija pripremanja jela, povezana sa običajima i navikama, ali predstavlja i poseban vid umetnosti, koji se odnosi na ukrašavanje i serviranje. Ishrana je jedan od najvažnijih činilaca koji uslovljavaju zdravlje i utiču na radnu sposobnost. Njenim poznavanjem i razumevanjem omogućeno je da utičemo na životne procese u organizmu.
Religija svojim zakonima i pravilima u ishrani utiče na kulinarstvo, kao i mnogi drugi faktori, poput pristupačnosti sastojaka koji su potrebni za pripremanje jela, tj. da li su lokalni ili se uvoze. Značajni su i uslovi pod kojima se hrana uzima, kao što su dobro raspoloženje, lepo postavljen, dekorisan sto, kao i lepo posuđe i pribor, na ukusan način ponuđena hrana.
Izabrano jelo
Cicvara je vrsta hrane i sastavni je dio srpske, crnogorske, krajiške i istočnohercegovačke kuhinje. Sprema se od žutog ili bijelog kukuruznog brašna sa dodatkom kajmaka (skorupa). Pri pripremanju mora se paziti da istopljeni kajmak pluta po površini. Jelo je nastalo na Durmitoru kao Božićna čast.
Servira se u tanjirima. Konzumira se kašikom. Po želji se preliva medom. Kao prilog se služi krompir i hljeb.
Rado se stavlja pred goste (u Crnoj Gori uz pred njim nasečen svinjski pršut, predstavlja najveću moguću čast za onoga pred koga se stavlja).
Izabrana poslastica
Lincer torta je vrsta torte koja je dobila naziv po gradu Lincu i prema navodima nekih kuvara recept za ovu tortu je najstariji na svetu.
Prema nekim izvorima, recept za sličnu tortu je bio poznat i u Rimskom carstvu. Ipak, recept iz 1696, sačuvan u državnoj biblioteci u Beču je dugo važio za najstariji, sve dok direktor Državne biblioteke Gornje Austrije nije 2005.
u arhivi našao recept koji potiče iz 1653. Nije poznato ko je smislio recept i ko je torti dao naziv. U kuvarima iz 17. veka recepti za ovu tortu se razlikuju, što ukazuje da se često i rado pravila.
Vino
Vino je popularan i bitan napitak koji čini sastavni deo kako evropske, tako i mediteranske kuhinje — od jednostavnih, tradicionalnih jela, do najsloženijih, egzotičnoh specijaliteta. Vino je važno u kuhinji ne samo kao piće, već i kao i dodatak jelima koji obogaćuje ukus (uglavnom u dinstanju i pečenju, gde njegova kiselost daje balans slatkim ukusima). Crvena i bela penušava vina su najpopularnija i poznata su još i kao blaga vina, jer sadrže samo 10—14 % alkohola. Aperitiv i dezertna vina sadrže 14—20 % alkohola i ona imaju jači ukus od blagih, jer sadrže veći procenat alkohola.
Odmah po otvaranju flaše mladog vina potrebno je ostaviti sat vremena po strani kako bi se „provetrilo“, dok je starija vina sa jačim ukusom preporučljivo piti kada se otvore. Pretakanjem, iz flaše vetre se talozi. Talog se nalazi u starim bocama, ali je mlađa vina bolje vetriti.
...dalje
Izabrani napitak
Topla čokolada (ili kakao) je zagrejano bezalkoholno piće čiji su uobičajeni sastojci čokolada, koja se dodaje u istopljenom obliku ili kao kakao prah, toplo mleko ili voda, i šećer. Tečna čokolada je slična toploj čokoladi, ali se pravi samo od istopljene čokolade ili čokoladne paste, a ne od praha rastvorljivog u vodi.
Izabrani kuvar
Gordon Džejms Remzi (engl. Gordon James Ramsay; Džonston, 8. novembar 1966) britanski je kuvar, televizijska ličnost i restorater iz Škotske. Nagrađen je sa 12 Mišlenovih zvezdica. Gordon je vlasnik restorana širom sveta, a javnosti je naročito postao poznat po učešću u brojnim rijaliti TV emisijama vezanim za kuvanje, kao što su Paklena kuhinja i Kuhinjske noćne more.
Rođen je u Džonstonu, Škotskoj, 1966. godine. Kuvanjem je počeo da se bavi 1981, nakon napuštanja fudbala (kao mlad je igrao za Rendžerse) zbog povrede kolena.
1998, sa samo 32 godine, otvara svoj prvi restoran La Tante Claire, u Čelziju, predgrađu Londona, za koji je dobio tri Mišlenove zvezdice.
Izabrani recept
Iz Viki knjiga je za vas izabran recept „Šnicle u sosu od pečuraka“.
- 800 gr. fileta belog pilećeg mesa. 2 kesice supe od pečuraka bilo kog proizvođača. 500 ml. slatke pavlake.
Priprema
Svaku šniclu blago izlupatia a potom svaku dobro sa obe strane uvaljati u sadržaj kesice. (Ne razblaživati vodom, već u onako suvo.) Slagati u vatrostalnu posudu.
Preko složenih šnicli preliti slatku pavlaku. Ako vam ostane supe pospite je preko slatke pavlake ali prethodno probajte da ne bude preslano.
Staviti u zagrejanu rernu i peći na 180-200 stepeni jedno 45 minuta.
Začin
Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala šafran
Šafran (lat. Crocus sativus; ~ vernus) višegodišnja je biljka, lukovica iz porodice Iridaceae. Začin se dobija iz cveta Crocus sativus. Živopisni grimizni žigovi (stigme) i stubići (stilovi), zvani končići ili niti, sakupljaju se i suše radi upotrebe kao začina i sredstva za bojenje hrane. Šafran, već dugo među najskupljim začinima po masi na svetu, verovatno je prvi put uzgojen u Grčkoj ili nedaleko od ove zemlje. C. sativus je, po svemu sudeći, forma C. cartwrightianus koja se javila tako što su u kasnom bronzanom dobu uzgajivači sa Krita selektivno gajili biljke radi neobično dugih stigmi. Lagano se raširio u većem delu Evroazije, a kasnije je donet u delove Severne Afrike, Severne Amerike i Okeanije.
Voće i povrće
Voće i povrće su važne namernice u ishrani. Sadrže neophodne vitamine i minerale neophodne ljudskom organizmu.
Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem, voće sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, lubenica itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.
Povrće je termin koji se upotrebljava u kulinarstvu, a odnosi se na biljke ili delove biljke koji se koriste za ishranu.U biologiji podela na voće i povrće ne postoji, jer se u ishrani koriste raličiti biljni organi (plodovi, semena, korenje, podzemna i nadzemna stabla, listovi i cvetovi) pa ih nije moguće klasifikovati u iste kategorije.
Izabrano voće
Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi. Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.
Izabrano povrće
Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peruu, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka.
Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips. Krompir napada insekt krompirova zlatica koja može biti pogubna za rod.
Nacionalna kuhinja
Austrijska kuhinja je stil kuhinje Austrije i sastoji se od uticaja iz cele bivše Austrougarske. Regionalni uticaji na austrijsku kuhinju su iz italijanske, mađarske, češke, nemačke i balkanske kuhinje, a zauzvrat je ova fuzija stilova bila uticajna kroz celo Austrougarsko carstvo.
Austrijska kuhinja najčešće je povezana sa bečkom kuhinjom, ali postoje značajne regionalne varijacije.
Doručak je "kontinentalnog" tipa, koji se obično sastoji od zemičke hleba sa džemom ili hladnog mesa i sira, uz kafu, čaj ili sok. Ručak je tradicionalno glavni obrok dana, ali u modernim vremenima kada Austrijanci imaju duže radne sate i kada su udaljeni od kuće, ovo više nije slučaj. Glavni obrok sada često postaje večera.
Prepodnevna ili popodnevna užina koju čine kriške hleba sa sirom ili šunkom zove se "Jause", a znatnija verzija slična britanskom, zove se "Bretjause" po drvenoj ploči na kojoj se tradicionalno služi.
Vegetarijanstvo
Vegetarijanstvo je način ishrane koja se satoji od namirnica biljnog porekla (širok spektar žitarica, mahunarki, voća i povrća), eventualno mlečnih proizvoda i jaja ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (engl. меат ис мурдер) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.
Razlozi za vegetarijanstvo mogu biri etički, religiozni, dugovni, ekološki, ekonomski i zdravstveni razlozi.
Mnoge poznate istorijske ličnosti bile su pristalice vegetarijanstva. Jedan od njih bio je i Leonardo da Vinči (1452-1519, italijanski univerzalni genije, umetnik i naučnik), koji je rekao
"Doći će vreme kada će se ubijanje životinja promatrati istim očima kao i ubistvo čovjeka."
...dalje
Zdrava ishrana
Zdrava dijeta se praktikuje u donošenju odluka o tome šta jesti sa namerom održavanja dobrog zdravlja.Ovo obično poduhvata konzumiranje hranljive materije i jedenje adekvatne količine svih grupa hrane uključujuci i adekvatnu količinu vode.Pošto su ljudske hranljive materije kompleksne, zdrava dijeta može biti veoma široka i tema je individualne genetike, okruženja i zdravlja. Otrpilike 20% ljudske populacije, nedostaje im hrana i loša hrana je glavna smetnja zdrave ishrane.Obrnuto, ljudi u razvijenim zemljama imaju suprotan problem: one su više zabrinte zbog gojaznosti gojaznosti.
Zanimljivosti
Da li ste znali...
Gastronomske novosti
- 27. mart 2008. - Ministarstvo zdravlja Italije zatvorili je 25 fabrika mocarele, a još 120 postrojenja je pod istragom zbog pojave određene količine otrova dioksida u tom delikatestu koji može da izazove rak i spontani pobačaj kod trudnica. Kontrola i zatvaranje je usledilo nakom odluke Vlade Japana i Južne Koreje da zabrani prodaju ovog sira.
- 3. mart 2008. U Privrednoj komori Srbije pokrenuta je inicijativa da se stvori „gastronomski imidž“ Srbije, da se ujedini ponuda, zaštite prehrambeni proizvodi (pršut, ajvar, kajmak, sir) kao nacionalni brendovi.
- 25. februar 2008. Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da će se ova zemlja kadidovati 2009. godine za prvu zemlju na svetu čija će gastronomija biti upisana na listu UNESKO-ove svetske baštine.
- 26. januar 2008. Jelovnik koji nudi Gulf Air putnicima prve klase proglašen je najboljim jelovnikom na svetu, ova avio kompanija je na svojim letovima angažovala šefa kuhinje, što joj je i obezbedilo ovo prestižno priznanje.
Ostalo
Kategorije
Potrebno uraditi
Kratki tekstovi
Ukoliko pravite kratki članak iz oblasti vina koristite šablon {{клица-вино}}. Postojeće klice o vinu pogledajte u kategoriji Klice vino.
Ukoliko pravite kratki članak o voću koristite šablon {{клица-воће}}. Postojeće klice o voću pogledajte u kategoriji Klice voće.
Ukoliko pravite kratki članak o povrću koristite šablon {{клица-поврће}}. Postojeće klice o povrću pogledajte u kategoriji Klice povrće.
