Портал:Србија
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије налазе се две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права. На северу се граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Северном Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.
Од завршетка Првог светског рата била је саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006, као наследница СЦГ, Србија је поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Оливера Вера Јоцић (мкд. Oливера Верa Јоциќ; Београд, 21. август 1923 — Саса, код Македонске Каменице, 22. мај 1944) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Одрасла је у селу у Синђелић, код Скопља, а школовала се у Скопљу. У гимназији се укључила у омладински револуционарни покрет и постала члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Након окупације је са породицом прешла у Ниш, а одатле у Ваљево, где се са сестрама Видом и Радом укључила у Народноослободилачки покрет (НОП). Била је у Ваљевском партизанском одреду, где је као специјални курир одржавала везу између Штаба одреда и Окружног комитета КПЈ. Октобра 1941. примљена је у чланство Комунистичке партије (КПЈ).
Јуна 1942. из ваљевског краја је прешла у Ниш. Овде се запослила у Фабрици дувана, где је била секретар партијске ћелије КПЈ. Активно је радила на организовању радника у вршењу саботажа и диверзија. Након полицијске провале у Месни комитет, марта 1943, морала је да оде у партизане на Јастребац. Била је најпре у Јастребачком батаљону, а јуна 1943. је прешла на врањски терен у Други јужноморавски одред. Овде је била заменик политичког комесара Друге чете Другог врањског батаљона.
Почетком октобра 1943, на лични захтев прешла је у Кумановски партизански одред, где је била заменик политичког комесара Одреда. Када је фебруара 1944. формирана Трећа македонска ударна бригада, била је постављена за заменика политичког комесара Другог батаљона. Поред политичког рада у јединици, радила је са народом, а посебно на организовању жена.
За време Пролећне офанзиве, 1944. њена бригада водила је тешке борбе против бугарских окупационих снага у североисточном делу Македоније. У борбама вођеним, у току ове офанзиве, Вера је тешко рањена 20. маја 1944, код села Страцин, на Осоговској планини. Иако је тражила да је оставе, борци из бригаде су је рањену три дана носили на шаторском крилу, након чега је преминула у селу Саса, где је и сахрањена.
Сјајни чланци:Ада Циганлија ∙ Београд ∙ Велико ратно острво ∙ Владе Дивац ∙ Војна болница Ниш ∙ Грб Београда ∙ Душан Јерковић ∙ Живко Павловић ∙ Историја Срба пре Немањића ∙ Јован Владимир ∙ Јован Цвијић ∙ Михајло Пупин ∙ Марко Гобељић ∙ Ниш ∙ Новак Ђоковић ∙ Општина Баточина ∙ Оџаци ∙ Сеоба Срба ∙ Случај Рачак ∙ Споменик борцима Револуције ∙ Србија ∙ Стари Рас ∙ Стефан Лазаревић ∙ Стефан Немања ∙ Стефан Милутин ∙ Струганик ∙ Сува планина ∙ Нишка Бања ∙ Сићевачка клисура ∙ Храм Светог Саве у Београду
Добри чланци:Александар Ђорђевић ∙ Ана Ивановић ∙ Београдска тврђава ∙ Винчанска култура ∙ Вршачки замак ∙ Галија (музичка група) ∙ Градска општина Нови Београд ∙ Градска општина Савски венац ∙ Војводина у Народноослободилачкој борби ∙ Вукашин Мрњавчевић ∙ Драгутин Калор Милодановић ∙ Дејан Медаковић ∙ Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа ∙ Иво Андрић ∙ Историја Пирота ∙ Манастир Црна Река ∙ Никола Јокић ∙ Никола Пашић ∙ Немањићи — рађање краљевине ∙ Нови Сад ∙ Приштина ∙ Свети Георгије убива аждаху ∙ Симонида Немањић ∙ Скореновац ∙ Спасенија Цана Бабовић ∙ Спомен-гробље на Крушику ∙ Сремска Митровица ∙ ФК Текстилац Оџаци ∙ Фудбалска репрезентација Србије ∙ Цинцар Јанко Поповић
.jpg)
ФК Црвена звезда је српски фудбалски клуб из Београда и део је СД Црвена звезда. Формиран је на темељима предратног клуба Југославија. Црвена звезда је најтрофејнији фудбалски клуб у Србији освојивши укупно 56 титула, укључујући 28 домаћих шампионата, 24 национална купа, два Митропа купа, један Куп шампиона и један Интерконтинентални куп. Највећи успех постигнут је 1991. године када осваја Куп европских шампиона у Барију и Интерконтинентални куп у Токију исте године. Било је то највеће достигнуће Црвене звезде и било ког српског, а тада и југословенског фудбалског клуба. Поред тог успеха у европским такмичењима, издваја се и финале Купа УЕФА 1979, где су поражени од Борусије из Менхенгладбаха. Клуб има дугогодишње ривалство са Партизаном. Од 2011. године постоји и женски клуб Црвене звезде.
Игра на свом стадиону који од 2014. носи име по легенди Црвене звезде Рајку Митићу, са капацитетом од 55.538 седећих места. Стадион је међу домаћом публиком познат као Маракана по називу истоименог стадиона у Бразилу, иако му то никад није био званичан назив. Према већини истраживања Црвена звезда је најпопуларнији клуб у Србији и Београду. Такође веома је популаран готово у свим суседним државама али и међу српском дијаспором.
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
нови сад
-
Поглед на Дунав, са Бољетинског брда -
-
Камена скулптура Децибела -
-
_gorge.JPG)
.jpg)
београд фрушка гора ниш тара други светски рат копаоник
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.
