Портал:Општина Баточина
 | Уколико желите да поново покренете овај портал, прво своју наум изложите заједници на ВП:Трг/Википолитика. |  |
Општина Баточина
|
|
Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу.
Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе.
Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине.
Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине.
Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km.
Изабрано насеље
Горња Баточина је некадашње самостално насеље, а данас део насеља Баточина.
Место се помиње у првом турском попису 1476/78. године под називом Турчин. Према овом попису Турчин је имао 9 кућа и једну срушену воденицу. Сеоба Срба 1690. године оставила је пуста села у атару данашње баточинске општине. Турски попис 1739/41. године нам доноси податке да је била жива само Баточина са 80 турских и 11 српских кућа. Такође је наглашено да Баточинци обрађују пусте њиве у Турчину и Бадњевцу.
У списку се помиње и манастир посвећен Светом Николи који се налазио у селу. Манастир се први пут помиње у турским пописима 1476, као манастир Ваведење. Средином XVI је ненастањен. По легенди овај манастир се звао Сурчинак.
На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Турчин је имао 9. домаћинствa са 21 харачком главом. Кад је 12. јула 1895. године указом Турчин променио име у Горњу Баточину место је добило свој данашњи опсег. Као такво је 1898. године прикључено крагујевачком срезу. Село је одувек било у саставу општине Баточина, осим у периоду од 1875-1878 када је имало своју општину.
Песма о бици код Баточине
| „ | После затим Црни Ђорђе стиже.
И опколи Крагујевац брже; Па к’ удари брже на Кучук Алију И учини борбу страшну, И ту Кучук-Алију разбише, К Баточини после отидоше, И на Турке тамо ударише, У ханове они с’ затворише после Срби јуриш учинише и Ханове Турске попалише, и ту тријест рањених Турака, изгореше жалосна им мајка, седамдесет на месту остаде, друге шпијун одатле изведе, пак одатле почеше бегати, к Јагодини што брже градити Ал’ их срете Ђорђе Петровићу, И Стефан Баша-Јаковљевићу, Храбра војска и њ’ удари, за четри сата их терали, ту сто тријест Турака падоше, на путу мртви остадоше, и убише Хусеин-Ганића, А и Јусуф-Агу Климентића. |
” |
Верски објекти
Да ли сте знали
- ... да је код села Градац, у пећини испод Јерининог брда откривено једно врло значајно палеолитско налазиште?
- ... да су крајеви у долини Лепенице дошли под српску власт за време владавине Стефана Немање, и да су признате српској држави након Битке на Морави 1190. када је упркос поразу од византисјког цара Исака II Анђела Немања задржао велики број освојених територија, укључујући и област Лепенице?
- ... да су најстарија српска насеља на данашњој територији општине Баточина према турском попису 1476. године Баточина, Доброводица, Градац и Турчин?
- ... да је до 1516. године Баточина била влашко село?
- ... да је Баточину 1593 године за паланку прогласио Синан паша?
- ... да се Црни Као некада звао Топола?
- ... да је први назив Брзана био Грабовац?
- ... да је у Великом турском рату Гроф Лудвиг Баденски 17. јуна 1689. у бици код Баточине савладао војску турског везира Кара Мустафа паше?
- ... да су устаници предвођени Карађорђем успели да ослободе Баточину 1804. године у Бици код Баточине?
- ... да је српски кнез Димитрије Парезан из Брзана погинуо у бици на Мозгову 1813. године.
- ... да се у Брзану налази црква брвнара која је саграђена 1822. године
- ... да је у Српско-турском рату (1876-1878) учествовало 206 бораца из Баточине?
- ... да је Баточина 1878. године проглашена за варош?
- ... да је деведесетих година деветнаестог века у Баточини отварена женска школа?
- ... да је први доктор у Баточини био Др Павле Туцаковић који је лечио људе од 1924. године?
- ... да је 14. октобра 1944. Баточина ослобођена уласком Народноослободилачке војске Југославије и Црвена армије у варош?
- ... да је приликом ослобађања Баточине 1944. године погинуло 28. војника црвене армије?
- ... да је аутобуска станица у Баточини изграђена 3. септембра 1975. године?
- ... да је Горња Баточина до 1979. године била самостално насеље?
- ... да се од Другог светског рата до 1992. године Основна школа „Свети Сава" у Баточини звала „14. октобар"?
- ... да је фудбалски клуб Бадњевац 1996. године играо полуфинале купа Југославије са Партизаном?
Задаци
Добри чланци
Изабрана слика Баточине
Историја
Марисав Петровић (Градац, 1896 — Минхен, 1974) је био командант другог пука Српског добровољачког корпуса.
Марисав Петовић је рођен у селу Градац (данас општина Баточина) које се налази око 20 километра од Крагујевца. Завршио је само основну школу. У почетку је био наклоњен левичарским идејама, али је убрзо постао највећи противник комунизма. Пратио је Димитрија Љотића на свим скуповима које је одржавала странка Збор. На изборима 1938. године Марисав Петровић био је носилац листе Збора у Лепеничком срезу.
Марисав Петровић је био познат као велики противник комунизма, па је стално долазио у сукоб са припадницима НОВЈ–а, као и са јединицама ЈВуО. Трећа чета крагујевачког партизанског одреда преузела је на себе задатак да ликвидира Марисава Петровића. Покушај атентата је изведен на железничкој станици у његовом родном селу Градац. На њега је бачена бомба, али је он рањен и остао је жив. На њега је покушан још један атентат, али се и он завршио безуспешно. Након тога он у септембру бежи у Смедерево где је формирао V добровољачки одред, а он сам је изабран за команданта тог одреда. Убрзо напушта Смедерево и са одредом се стационира у Крагујевцу.
Флора и фауна
Демографија
Према подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника.
Општина Баточина — 11760
- 1. Баточина — 5804 становника
- 2. Брзан — 1754 становника
- 3. Бадњевац — 1084 становника
- 4. Жировница — 742 становника
- 5. Милатовац — 555 становника
- 6. Кијево — 482 становника
- 7. Црни Као — 410 становника
- 8. Доброводица — 381 становника
- 9. Градац — 206 становника
- 10. Никшић — 176 становника
- 11. Прњавор — 166 становника
Спорт
ФК Шумадинац је фудбалски клуб из Брзана, Општина Баточина. Тренутно се такмичи у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.
У сезони 2009/10. Шумадинац је заузео прво место у Шумадијској окружној лиги и пласирао се у Зону Дунав. У првој сезони у Зони Дунав Шумадинац је освојио седмо место. Сезона 2011/12. је била најуспешнија у историји клуба, јер је освојено пето место.
Боја клуба је жуто-плава. Стадион прима око 500 гледалаца.
Спорт
Вести
Учесници
Ако желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.
| Насељена места |  | |
|---|---|---|
| Култура | ||
| Знаменитости | ||
| Верски објекти | ||
| Спорт | ||
| Манастири |  | |
|---|---|---|
| Цркве | ||
